Besna koža “ Kolubarske Žutobarke” – Darije B(Ranković)?! Eh, kad bi mogla biti malo finija..

Pokojni Duško Radović je davno izrekao vanvremensku misao o novinarima: “ Danas su opet kritikovali novinare? I to nam je hvala za sve ono što smo prećutali”…
Prevedeno na danasnji medijski jezik, aludirajući na neke sapete i opskurne tobože poslenike javne reči, poput podmaljenske Valjevke “ Kolubarke – Žutobarke”, izvesne Darije B( Ranković) glasilo bi: “ Danas sam opet nešto dodala ( izmislila), pa ne mogu mi reci, da sam išta prećutala”?!? Onda sledi ono glavno pitanje: Ko je Darija Ranković? Kažu alfa i omega “ kolubarskih” novina, ali ne onih info, nego onih kontrainfo? Onih koje treba da zamrse, da zapetljaju, da posvadjaju i svojim malobrojnim čitaocima predstave vlasti u Valjevu kakvim nikada nisu bile, niti će biti… A, svoje sugradjane, kao bezumnu, nemoćnu masu, kao truplo bez glave, panj bez korena…
Pa, otkuda onda u Valjevu takva, novinarka bez diplome, imidža i strucnih kvalifikacija… Ostala je posle davnasnje oluje, poplave Kolubare, koja je odnela daleko od ovog grada i Srbije “ žutu zulumcarsku kamarilu”, a ostavila iza sebe talog i mulj, duž vrbaka i uvala… Iz takvog taloga izmileli su oni, koji i dalje sanjaju morbidne snove i snivaju da će se vratiti nepovratno, sazidati srušeno, obnoviti neobnovljivo!

Iz jednog takvog sivila kao izvadjena iz starog rasusenog zizljivog ormara izašla je njihova glavna uzdanica u Valjevu! “ Medijska spekulantkinja” dostojna besne i tesne kože u žutom korsetu koji je bas steže do grla… Obnevidela za izistinske političke promene i moderne prilike, živi kao u povlenskoj magli i vidicima, zarobljena u zloci i tudjoj želji da napakosti i izvitoperi…
Nezrela i nesposobna za išta medijski ozbiljnije, gospodja “ Kolubarka” valja se godinama u istom onom mulju koje je ostalo iza protutnjale nabujale Kolubare koja je zauvek porinula njene…
U nedostatku svojih, pristala je da bude sluškinja “ onih”, da je potapsu po ramenu i udele ponešto za ono sto danas radi: protiv svojih sugradjana, protiv gradskih vlasti i protiv, verujemo i ličnih ubedjenja, koja su ipak možda sakrivena negde duboko u njenoj odavno drugima “ pozajmljenoj duši”…
Samo ovako i nikako drugačije se mogu tumačiti njeni “ vrhunski novinarski dometi” u kojima joj se najobičnija interna poseta nekoliko stranačkih funkcionera novim gradskim prostorima SNS u Valjevu – pričinjava kao nešto mnogo strašno i za “ njeno Valjevo” mnogo opasno… O čemu ćemo ponešto i objaviti, ali ne nje radi – već istine i naroda radi!
Gospodja “ koleginica” možda nije u toku, možda to nije ni učila u ono malo svršene škole – da je stiglo vreme izistinske demokratije i u ovaj grad! Da je proslo vreme u kome su “ njeni” besposlicari po volji zapadnih ambasada upadali sa automatima u drzavne institucije i preduzeća?! Delili nas opet na cetnike i partizane…
Nije li ostalo nešto od tih manira i kod “ gospodje Žutobarske Kolubarke”, sto očigledno sprovodi danas na susretima novinara i gradskih čelnika: da prebrojava i pitanjima postrojava u skupštinskoj sali, verbalno preti i isleđuje ko je i zbog čega tu, a ko nije? U nedostatku sopstvenog identiteta, spoznaje o ličnim nesposobnostima i nekvalitetima, gospodja “Dara” zadovoljava se sitnicama, malim ljudskim pakostima, petparačkim intrigama od kojih joj se prividjaju velike teme, a od “ zlih naprednjaka” strašni zmajevi doleteli sa povlenskih obala isušenog Panonskog mora!
Umesto da svoje vidike proširi ličnom spoznajom sa visova Povlena i Maljena u danima bez magle, “ sitna duša” se zadovoljava i jednom mesečnom pretplatnom kartom za parkiranje, “ beznačajnim apanazama, zna se gde i od koga” čineći sebe manjom i bezvrednijom nego što stvarno jeste…
Time je samo dala za pravo svima onima koji danas u Valjevu žive novi život u kome više ne žele da ih dele i svađaju…
Oni, koji i dalje sanjaju “ žuto i u žutom” – najbolje da odu na obalu reke i prisete se velikih poplava i svega sto je sa njima otišlo u nepovrat! Ili na obalu iscezlog Panonskog mora? Svejedno.
Gospodjini žuti snovi se više nikada neće ostvariti, ma koliko ona i dalje bila maliciozna, osvetoljubiva “ Kolubarka”…
A, ako i dalje bude terala po “ želji onih”, samo će i dalje tonuti u povlensku sašusenu
travu zaborava…
A, možda je treba pustiti da sanja i dalje svoje “ žute snove” i živi u virtuelnom svetu onih koje Valjevci neće…Njen “ novinarski opus” je ionako toliko jednostavan, sto bi Valjevci rekli “ prost kao sirće”…
E.E.V.