Zavijanje bespomoćnog Vuka…

Biće Jeremić predsednik, ali lažova i tračara

Nemoćan da svoju kampanju vodi onako kako bi trebalo da je vodi, da dok šeta Srbijom, šačici okupljenih građana priča o svom političkom i ekonomskom ( ako ga uopšte ima?!) programu – Vuk Jeremić se obrušio na premijerovog brata Andreja Vučića. Tako se, ni kriv ni dužan, Andrej Vučić našao na meti predsedničkog kandidata, iako ga na javnoj sceni Srbije uopšte nema. Niti je državni funkcioner, niti se ikada pozivao na lik i delo svoga brata. Pa, opet, Vuk Jeremić ga ne ostavlja na miru, optužujući ga javno za nekakvog moćnika, valjda novog tajkuna, nekog ko odlučuje u Srbiji…

Zašto to radi Vuk Jeremić? Zašto se obrušio baš na premijerovog brata?

Po opštim ocenama iz više razloga. Spomenućemo samo dva najbitnija:

Njegova kampanja, iako je vode Amerikanci, iako su mu „dali“ sva potrebna materijalna i nematerijalnba sredstva – doživljava krah i totalni fijasko, gde god da ide po Srbiji. Narod mu ne veruje, jer pamte da je on bio deo jedne korumpirane pljačkaške mašinerije koja je opustošila Srbiju. On nema skoro nikakav  program, a time ni način za njegovu realizaciju. Sve se svodi samo na „ad hok“ akcije na terenu, gde pokušava da ove  praznine i nedostatke  nadomesti oratorskim sposobnostima. Usput rečeno, niti je on nekakav moćan govornik, niti je fizičar vičan oratorstvu. Baš kao što pojma nema ni o ekonomiji.. E, u takvim okolnostima, kad nema ništa konkretno da ispriča grupici svojih simpatizera, onda je prinuđen  „da udara“, jeftino i nisko, iznoseći tračeve i neistine o rođenom bratu Aleksandra Vučića!? I dobro je što se kampanja Aleksandra Vučića ne spušta tako nisko… Neka se Vuk Jeremić valja u blatu  koje je sam zamesio…

I drugi, možda najbitniji razlog zbog čega je i na Fejsbuk okačio svoj komentar o Andreju Vučiću je iskustvo kako su oni vladali u dva mandata Borisa Tadića: kako su „uzimali po babu i stričevima“, kako su arčili državnu imovinu i budžetske pare. Kako su se bogatili njihovi tajkuni. Možda u tome direktno nije učestvovao Vuk Jeremić, ali je bio deo te iste „lopovske mašinerije“ koju je narod pre dve godine, na parlamentarnim izborima „ poslao na djubrište istorije“.  Ovaj isti Vuk Jeremić nije tada glumio poštenjačinu i nije se bunio što se narod pljačka i ostavlja u jadu i bedi. Nije tada nikoga prozivao i nije glumio narodnog tribuna.  Brod je napustio tek kada je već bio potonuo. Ćutke, bez reči, otišao je kroz mala vrata, da se niko i ne seti šta je bio u toj narodnoj prevari i obmani: savetnik predsednika Tadića, a posle ministar inostranih poslova. Golobrad, neiskusan, ali nabifran od strane svojih zapadnih mentora.

I jedan takav predsednički kandidat u Srbiji ima hrabrosti i smelosti da ikoga proziva i optužuje javno?! On, koji je samo iver klade koja je Srbiju  pregazila i ponizila. Srbija mora konačno da raščisti sa prošlošću koja je upropastila narod: da se ne dešava da optužnice za narodnu krađu padaju zbog „kao fol nedostatka dokaza“ ili zastarelosti. U takvoj situaciji narodu ostaje samo jedno: da lopove kažnjava na izborima. Da im ne daje legitimitet da opet vladaju i kradu.

POGLEDAJTE ŠTA KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA SRBIJE GOVORI O ANDREJU VUČIĆU:

P.J.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *