Bliski susret, II deo: Opozicija došla da se slika, da opravda apanaže, na sastanak, da ne bude sastanka!?

Okruglo, pa na ćoše, rekao bi naš narod za one koji bi da rade, a da ništa ne urade, pričaju, a da ništa da ne kažu… Opozicija je na drugu sesiju razgovora sa predstavnicima vlasti došla u zgradu Fakulteta političkih nauka na Voždovcu, opet kao onomad: da sastanka bude, ali bez razgovora, da razgovara, a da se ništa ne kaže, niti konstruktivno  predloži… Kažu današnji učesnici, jedino su, ovoga puta bili mnogo učtiviji, snishodljiviji, uvereni da će bar time nešto ućariti… Došli su sa praznom pijačnom korpom, a hteli su da odu sa punom! Otišli su i bez zembilja, a kamo li traženog „kiselog grožđa“!

Utisak je, i posle ovog drugog susreta „treće vrste“ na političkoj sceni Srbije, za koje niko još pouzdano ne zna čemu oni(!?), da je takozvana srpska opozicija poput usamljenih jahača Apokalipse, izašli iz srpskog dosmanlijskog mraka, Sodome i Gomore,  bez konjice, zadovoljna  činjenicom da je tu. Lažno odvažni i srećni, što su  na licu mesta, za istim stolom sa onima koji su im još uvek po broju narodnih glasova nedostižna misaona imenica, nešto za njih potpuno iracionalno i nestvarno!?

U takvim okolnostima bilo je sasvim pretenciozno da Crta, CESID ili Transparentnost Srbije očekuje išta konstruktivno, jako od onih koji su tu došli da se slikaju, kako bi „svojim medijima“ dali povod za spin priče o tome kako je vlast pod tim „strašnim naletima opozicije,nošene talasom stotina hiljada glasača“, konačno „morala da popusti“?!

To je priča u koju, čak ni njeni autori ne veruju niti joj se nadaju, ali grupica ogoljenih, potrošenih poliičkih profitera i dalje veruje da uz pomoć mentora sa zapada može nešto učiniti… Oni žive u mraku  svojih neznanja i nekadašnje moći, želeći da  po svaku cenu vrate srpski narod u isti onaj dolap u kome su ga držali sve  do 2012.!?

Zbog svega rečenog nameće se jasno pitanje: zašto onda uopšte opozicija dolazi na ovakve sastanke? Pa, zato što to traže „njihove mecene“, zato što u tu priču o bojkotu izbora zbog izbornih zakona, neslobode medija u Srbiji – niko odavno ne veruje. Sakrivanje iza sopstvenih neuspeha, neznanja, pohlepe i alavosti ne može se ničim drugim nadomestiti niti kupiti…

Sve to dobro znaju ovi iz vlasti, pa su oberučke prihvatili da sednu za sto i pričaju! Jer su unapred odlično znali, da ta „opoziciona ekipa“, koju ne možete podmeriti ni po kakvim kriterijumima, niti programskim, niti ideološkim, niti političkim, najbolje je pustiti, da  samu sebe urušava, gura u političko blato.

Zbog toga su opet,  kao vrapčići promrzli na januarskom mrazu crvkutali tražeći hitnu smenu svih članova REM-a, Agencije za borbu protiv korpucije!? I izbor novih članova, kao preduslov za raspisivanje „slobodnih izbora“?!

U svemu tome ima samo jedan mali, malecki problemčić: Da bi država izašla u susret ovakvim zahtevima, potrebno je imati valjani kredibilitet! Da iza vas stoji adekvatno biračko telo…

Iza ovih, koji sve to traže, ne da ne stoji kredibilan broj građana, nego sve pristalice bi mogli da komotno stave u beogradsku „šesnaesticu“, ili „ dvadesettrojku“…

Odavno je svima jasno: Oni bi hteli prvo da preuzmu vlast, za njih bitne institucije sa kojih bi dominirali javnom scenom, pa bi tek onda  se bavili osvajanjem narodne volje!? E, toga nema u demokratiji. Ma koliko nju mrzeo Sokrat! Možda je ipak u pravu, kada je pre dve hiljade godina tvrdio,  da je to način da fukara dođe na vlast i bude gora od onih koje je smenila…

E.E.   

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *