Boris Tadić: Trenutak istine ili žal za gubitkom vlasti?!?

Najveća greška koju sam napravio nije to što sam izašao iz DS, budući da sam bio prinuđen da to učinim, već što sam tada prećutao prave razloge, poručuje Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke, i bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke.

Takav stav Tadić iznosi u svom autorskom tekstu, objavljenom na zvaničnom portalu SDS, pod naslovom “Neki drugi film”.

Na samom početku ovaj političar navodi:” Hitler je uvek u svojim obraćanjima posebno naglašavao kako je oduvek želeo mir i kao ključni argument isticao da on nije ni započeo rat. I zaista, rat Nemačkoj su objavile Francuska i Engleska, a ne on njima. Na temelju te činjenice Hitler je nadalje obmanjivao nemačku javnost da su  zapravo Engleska i Francuska agresori, da su oni odgovorni za uništavanje Evrope i za sve žrtve koje je taj rat doneo sa sobom. Naravno, stub tog propagandističkog obmanjivanja je bio ne u onome što je Hitler rekao, već u onome što je prećutao. A prećutao je razloge zbog kojih je Nemačkoj objavljen rat. I tako je jedan istinit događaj dobijao snagu konteksta laži. A snaga propagande laži leži upravo u tome što se istinit događaj lažno intepretira. E taman toliko koliko je Hitler bio mirotvorac Evrope, toliko sam i ja napustio i uništio Demokratsku stranku”.

Tadić tvrdi da se “ista gebelovska tehnika koristi godinama” da se našoj javnosti, “posebno članstvu DS-a govori kako sam je ja “napustio i pocepao”.

“I kao u prethodnom primeru, zaista je istina da jesam formalno izašao iz DS-a i da jeste DS time oštećena, jer je jedan deo ljudi pošao za mnom. Ali svi koji su to izjavljivali su takođe uvek i po pravilu ostavljali tišinu na mestu pojašnjenja zbog čega sam to učinio. Umesto toga, gebelsovski je tišina upotrebljena da bi se manipulisalo tom činjenicom u korist laži”, ističe on.

U tekstu se na više mesta pominje Bojan Pajtić, bivši predsednik DS. U tom kontekstu Tadić naglašava:”Danas me Bojan Pajtić optužuje da sam svojim izlaskom ogadio članstvu DS, a istina je da sam prave razloge prećutao upravo da se ta stranka ne bi dodatno ogadila članovima i građanima. Bio sam spreman da platim ličnu cenu i da godinama nosim lažne optužbe, da bih sačuvao ugled naše stranke, duboko verujući da od nje zavisi i budućnost Srbije. Štitio sam je od istine da je nakon promene rukovodstva stranka počela da se odriče i izvinjava za onu politiku i vrednosti za koje je milion i po vas glasalo. Štitio sam je od istine da će tim putem neminovno doći na ono što je, nažalost, danas. Štitio sam je u nadi da ćemo moći da, koliko toliko, sakrijemo taj sramni period naše stranke i da će ostati “unutar kuće prljav veš”. Do boljih vremena. Štitio sam je upravo da vam se ne bi zgadila, prihvatajući da umesto toga vaše razočaranje ili bes ode na mene”…

Autor napominje da se obraća “isključivo članstvu i građanima koji su podržavali našu politiku. I svima onima koji su, jednako kao i ja, bili prinuđeni da je napuste ili su iz nje izbačeni. I tokom predsedničkih mandata sam sve vreme nosio teret tih pojedinaca koji su, boreći se za lični interes, uništavali ugled naše stranke, izazivali gnev naših građana i obesmišljavali borbu svih iskrenih stranačkih boraca”.

Kako tvrdi: “Čuvao sam naše pobede uprkos toj nomenklaturi, koja je sve vreme stavljala lične interese ispred opštih. Čuvao sam pobede koje sam napravio isključivo sa vama, a više uprkos njima, nego sa njima. Međutim, danas su se oni stavili u pozicije još i moralnih sudija. E, tu je prekardašilo! I danas kada Pajtić govori da su pogrešne odluke bile pre svega kadrovske, potpuno je u pravu. Samo ne uviđa ili namerno prećutkuje da je i on jedan od onih zbog kojih je DS u očima građana postajala sve suprotno onome što su od nje očekivali. I u šta su verovali od Petog oktobra”.

“Upravo su on i takvi oni zbog kojih i danas nosim taj čuveni teret “pogrešnih kadrovskih rešenja” i “žutog preduzeća”. Iako sam ih imao manje od svih prethodnih i iako su i ta pogrešna kadrovska rešenja daleko bolja od svega što danas imamo na vlasti. Ali znali su oni da bi u slučaju da smo pobedili te 2012. svakako sve te kadrovske greške bile ispravljene. Zato se ni pre izbora nisu borili za tu pobedu i zato su se nakon poraza brzo preobukli i počeli da se izvinjavaju za ono što su do juče bili. Nudeći se novim vremenima i novim ulogama.  Ipak, ne mogu reći da sam na dan izbora 2012. ostao sam i da sam stajao na liniji odbrane od toga da se Srbija ne surva u šešeljizaciju, u kojoj se danas guši. Tog dana, ipak, nisam sam branio Srbiju od svega što nam se kasnije desilo, uprkos tome što sam spram sebe imao, delimično s pravom, teret epiteta “žute bande”, izdaje najbližih saradnika, bele listiće, otvorene frontove sa svim tajkunima u državi, sa svim klanovima organizovanog kriminala, sa međunarodnom zajednicom koja je tražila servilnu vlast po pitanju Kosova, piše bivši lider demokrata.

Tadić otkriva da je napuštanje DS bila “jedna od najtežih odluka u mom životu, jer sam znao da će od tog dana izgledati da napuštam i vas i sve za šta smo se zajedno borili. I da će izgledati da se odričem poverenja koje ste mi godinama davali. I da ću morati da nosim posledice te odvratne laži na svojim leđima i da će taj tereti imati težinu istine. I nosio sam je da bih sačuvao našu stranku”.

“Da ne biste shvatili da vas je stranka napustila, prihvatio sam da izgleda da sam vas napustio ja… I stisnuo zube i pred tom laži i pred spoznajom da je u nju tako lako moglo da se poveruje… Razočarani u mene jer sam napustio našu stranku, razočarani u tu stranku jer je napustila sebe. Znam da ne prepoznajete više ni nju, ni mene. I ne znam da li na žalost ili na sreću, ne mogu vas danas uveriti da biste još više bili razočarani da sam u njoj ovakvoj ostao. Da ste svih ovih godina gledali kako podržavam stavove suprotne našoj politici, kako ostajem u stranci koja isključuje neistomišljenike, u stranci iz koje je proterana demokratija i koja je na kraju svedena na tragikomični privatni i slabo posećen šou. Ona naša, VELIKA Demokratska stranka…Preuzeo sam na sebe to, duboko verujući da ćemo ponovo ujediniti našu Demokratsku stranku, čemu sam prioritetno bio posvećen svih prethodnih godina”, navodi Boris Tadić.

Prema Tadićevom mišljenju, “danas oni koji drže lekcije da je očuvanje DS-a bilo očuvanje opozicije, upravo su oni koji su odbijali obnavljanje DS-a”.

“Pajtić, koji je to odbio tik pred izbore 2016. kada je dogovor o jedinstvenom nastupu već bio praktično postignut, danas govori kako sam ja napustio stranku “pred izbore”. Danas lekcije o DS-u drži Pajtić, koji je pred moje napuštanje stranke povukao odbore da ne glasaju za reforme koje sam predložio, a koje bi sprečile dalji pogubni trend. Samo da bi par meseci nakon toga preuzeo mesto predsednika, nakon što je Đilas napustio DS. I to je napustio ne kao ja, da bi radio na njenom ujedinjenju, nego da bi joj na svim narednim izborima bio konkurencija i protivkandidat. Uz svesrdnu podršku tog istog Pajtića. Ali se i o tome ćuti. Dovoljno glasno se zato mora vikati kako sam ja uništio DS, da se ne bi videlo ko je zaista i napustio i uništio. A pogotovo da se ne bi shvatilo zašto.  Ne, nisam napustio stranku pred izbore. Ona je napustila našu politiku i sve ono za šta ste glasali i za šta smo se borili”, tvrdi Boris Tadić.

Odgovornost za loša kadrovska rešenja

Boris Tadić se u tekstu osvrće i na optužbe da je imao „loša kadrovska rešenja“. Kako navodi: ”S pravom mi kažete da sam odgovoran za loša kadrovska rešenja, i s pravom bih vam odgovorio da u tom trenutku drugačije nije moglo”, a “svi oni koji danas govore o tome zašto se DS ogadio ljudima svaljuju krivicu na samo jedan događaj – moj izlazak iz DS-a, samo zbog toga da ne bi morali da govore i o drugim događajima, odnosno o sebi”. Da ne bi govorili o tome kako su se nakon izgubljenih izbora zalagali za saradnju sa SNS-om i za ulazak naših kadrova u vladu. Da ne bi govorili da su svesno razbijanjem DS-a išli naruku Vučićevom režimu. Da ne bi govorili o tome kako su drugi stranke gradili otimajući glasove i kadrove DS-u i jačali na njenoj finansijskoj propasti. Da se ne bi govorili o tome kako su pravili uslove u kojima će sudbina DS-a, ali i celokupne opozicije, biti ponižena i ucenjena u svojoj zavisnosti od finansijski moćnijih. Da smo nekada zarad očuvanja demokratskih vrednosti i političkih principa bili spremni da izgubimo i vlast, da bi se danas ti isti principi prodavali za najsitnije lični interese i goli opstanak…  I nakon višedecenijskog bavljenja politikom i dalje imam samo ono što sam imao i kada sam u nju ušao. I ništa više, ali ni manje od toga. I dalje imam samo uverenja i tu reč koje se nikada nisam odrekao”, navodi se, između ostalog u tekstu.

Danas