Čamdžija Haron iz Ujedinjenog kraljevstva za preostale kosovske Srbe!?

Po ko zna koji put Srbija je na istorijsko-sudbonosnom raskršću blokiranom i sopstvenim  podaničkim potencijalom koje nose naši jadni politički gubitnici!

Po ko zna koji put, razvezivanje Kosovskog čvora ometaju upravo oni koji su ga „ na mrtvo“ zavezali! Srpska opozicija u „kokošijem slepilu“ ne vidi dalje od Barajeva, niz Ibarsku magistralu, pa „zavija o izdaji nečega što su davno izdali“, nariču za sudbinom ovog dela Srbije koju su davno ožalili…Plaču i prete u isto vreme. Sve po notama „čamdžije Harona iz Ujedinjenog kraljestva, koji bi trebalo da preostale  Srbe preveze sa Kosova u Had“…

Zašto je to tako? Zašto Srbe čak ni ovo istorijsko-sveto pitanje nije moglo da makar na trenutak zbliži i učini jačim i sigurnijim pred kerberima?

Dva su osnovna razloga zbog čega se Srbija kida i cepa, kao prutić na košavi:

Prvi je onaj najtragičniji i najžalosniji po srpski narod. A to je, nedostatak nacionalnog programa, osećaja za jedinstven nacionalni identitet, jasni patriotizam, pa, zašto ne reći i neskriveni nacionalizam. Srbija nikada u svojoj dugoj istoriji nije imala jedinstven nacionalni program oko koga nema unutar političkog sporenja i sukobljavanja!

Srbija nikada nije bila sabrana u jednu kolonu, jer su se uvek gložili oko toga ko će biti „ ovan predvodnik sakupljenog stada“!?  I to traje. Još od vremena kneza Lazara, ondašnjeg raskola i nejedinstva među srpskom vlastelom, pa sve do današnjih dana… Novog doba, u kome višestruki politički gubitnici hoće, zbog Kosova i lažne retorike, da   „skinu glavu“ Aleksandru Vučiću! I nije ih stid što bi na giljotinu boljeg od svih njih. I nije ih sramota što Srbe na Kosovu brane fotomontažama, dok u stvarnosti ni do Pazara ne smeju da odu?!

Ako ipak bar na kratko zanemarimo to srpsko, malte ne, genetsko nejedinstvo čak i kad je u pitanju opstanak vaskolikog naroda, ovaj drugi problem je mnogo ozbiljniji i zapravo zadire u samu prirodu i karakter pojedinaca u Srbiji…

Uvek kao  zlokobno predskazanje našeg stradanja i patnje, nad Srbijom se prikazivao onaj Haron, „čamdžija iz Ujedinjenog kraljestva“, koji nas je u ne tako dalekoj istoriji,  uvek vozio na put bez povratka…

Tako je bilo pre 100 godina, tako je i danas. Zlokobni Haron nas je gurao u svetske ratove za koje niti smo bili spremni, niti sposobni. Ginuli smo „ kao snoplje pred naletom uragana“! Haron nas je do te mere proredio da smo blizu onog strašnog predskazanja o „šaci ljudi ispod jedne šljive“!? Ali, kao da ni to nije bilo dosta. Hoće nas i dalje u Hadu. Traže da priznamo ono što odavno nije naše! Osim naravno u licemernim tužbalicama Đilasa, Jeremića,Obradovića i njima sličnih…Svih onih kojima je Haron odavno uzeo dušu! A, umesto duše „napunio ih novčićima“…

Teško da bi ovaj moderni Haron išta mogao uraditi Srbiji, njenom narodu da u uvek nije iznova pronalazio bespogovorne saradnike. Nekada su to bili oficiri, utopljeni u kompleksima niže vrednosti… Danas su to laki rijaliti političari dubokih džepova. Srbija je uvek meta. Nemoćna i porozna biće sve dok bude onih kojima je lično ispred nacionalnog i jedinstvenog. Srećom, narod je to odavno prepoznao i oterao na Haronovo djubrište izgubljenih duša…

Komentar Embargo

Оставите одговор