DA BI SE USPEŠNO VODIO BEOGRAD MORA DA SE VOLI



Izborom gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća završeno je konstituisanje novog saziva Skupštine Grada Beograda. Srpska napredna stranka je pokazala da je odgovorna politička organizacija koja se ponaša u skladu sa izbornim obećanjima i brine o interesu čitavog društva.
Takav pošten odnos doneo nam je ubedljivu pobedu, skoro 45 odsto glasova, na gradskim izborima koji su održani u martu ove godine.

Ne mogu da ne primetim da je izbor dr Zorana Radojičića, koji je bio prvi na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd!”, za mnoge bio iznenađenje. Za nas iz Srpske napredne stranke to je bio prirodan izbor, jer smo mi na izbore izašli sa izbornom listom na kojoj su bili i građanke i građani Beograda koji nisu članovi naše stranke. Na listi su, osim dr Radojičića, bili dekani Pravnog i Filološkog fakulteta dr Sima Avramović i dr Ljiljana Marković, pa Aja Jung, koja je osnivač Beogradskog festivala igre, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, direktor Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada, direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković i direktorka Muzeja istorije Srbije Dušica Bojić. Tu su bili koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević, novinar Živorad Nikolić, profesor Mašinskog fakulteta dr Časlav Mitrović, legendarni Branko Milićević Kockica, koji je direktor Pozorištanceta „Puž”, kao i glumac Svetislav Bule Goncić ali i Lepomir Ivković. Kandidati za odbornike bili su veliki sportisti, košarkaši Goran Grbović, Milan Gurović i Nebojša Ilić, odbojkašica Jelena Nikolić, kao i rukometašica i nekada najbolja igračica sveta Dragana Pešić Belojević. Bilo je onih koji su ove časne ljude, uspešne u svojim profesijama, koji su se dokazali van i bez politike, a koji su odlučili da podrže politiku Srpske napredne stranke, pokušali da omalovaže nazivajući ih „plaćenicima” ili „marionetama”.
Svojim aktivnim učešćem u izbornoj kampanji, kao i željom da učestvuju u radu Skupštine Grada Beograda, ovi ljudi su pokazali da veruju u politiku koju vodimo. Predsednik Vučić odlučio je da pozovemo sve ove ljude da nam se pridruže, većina od njih nisu članovi Srpske napredne stranke, jer naša politika društvenih i ekonomskih promena zahteva angažovanje svih slojeva društva. Kao što ne vodimo politiku u interesu Srpske napredne stranke, već Srbije, tako smo ponudili politiku za Beograd za čije sprovođenje nam trebaju svi Beograđani. Zato je izbor prvog na našoj izbornoj listi za gradonačelnika Beograda bio logičan, jer mi vodimo odgovornu politiku. Ako je neko bio prvi na listi, mi mu ponudimo da bude gradonačelnik. Ne varamo ljude kao što je to radila Demokratska stranka 2008. godine, kada je menjala izborni zakon i ukinula direktan izbor gradonačelnika, kako bi omogućila da Dragan Đilas, sakriven iza imena Borisa Tadića, na mala vrata postane gradonačelnik. 

Naša izborna lista izašla je pred Beograđanke i Beograđane sa projektima koji su započeti u prošlom mandatu i jasnom vizijom razvoja grada u naredne četiri godine. Mi smo građanima ponudili preko 270 izbornih programa, za svaki deo Beograda posebno, u kojima smo jasno naveli šta ćemo da uradimo u naredne četiri godine.
Birači su videli da mi ne planiramo samo metro, obilaznicu oko grada, nove mostove i tunele, već da nam je podjednako važno dečje igralište, ambulanta, asfaltiranje sokaka ili urbani džep u njihovom kraju. Zato smo i ubedljivo pobedili. Naravno da naša opozicija, koja ne izlazi iz kafića u centru grada i kritikuje sve i svakog na društvenim mrežama, to nije bila u stanju da uradi. Niti znaju, niti žele. Zato su Beograđanke i Beograđani glasali za Srpsku naprednu stranku, čak i ako nisu zadovoljni svakim našim potezom ili onim šta smo uradili za njih. Jer mi radimo i imamo plan, a sa druge strane su imali opoziciju koja ne nudi ništa osim opštih i nerealnih obećanja. Zato je upravo na završenim izborima građanima odluka bila laka, jer su birali između rada i nerada.

Skupština Grada Beograda nastaviće u naredne četiri godine da sprovodi projekte koji su započeti u prošlom mandatu.
Priprema velikih infrastrukturnih projekata traje godinama i mi smo od 2014. godine uradili neophodnu pripremu kako bi narednih godina počeli sa izgradnjom prve linije metroa, novog Savskog mosta i mosta kod Ade Huje, tunela koji će povezati Savsku i Dunavsku obalu kao i Topčiderskog tunela i nedostajuće kanalizacije sa pet fabrika za preradu otpadnih voda. Završetkom svih ovih projekata, naš grad će rešiti mnoge infrastrukturne višedecenijske probleme. 
Svi mi koji smo deo gradske vlasti, imamo čast i privilegiju da vodimo Beograd.
Da bi se uspešno vodio Beograd, on mora da se voli. Ja ne verujem da Beograd mogu da vode ljudi koji ne znaju bar dva stiha iz „Lamenta nad Beogradom” Miloša Crnjanskog, koji ne poznaju njegovu istoriju, koji nisu čitali Andrića, Pekića, Kiša, Selimovića ili makar Svetlanu Velmar Janković sa divnim pričama o Vračaru, Dorćolu i Beogradu, koji ne odlaze u pozorište ili ne znaju ko su bili Vasko Popa i Libero Markoni. Ježim se od pomisli da nam trebaju tehno menadžeri koji razumeju samo procese donošenja odluka, koje ne interesuju sudbine ljudi, istorija grada i koji samo razmišljaju kako da sprovedu odluke koje su donete. Kada imate takve, tada dobijete Most na Adi na pogrešnom mestu ili dobijete seču platana u Bulevaru ili dobijete zatvorene muzeje ili dobijete kada kao građanin pitate nešto batine ili „zini da ti kažem”.
Beograd morate da volite da biste znali da ga razvijate, jer svaki deo grada ima svoju priču i istoriju. Koliko god bio moćan i veliki, Beograd bez svoje istorije ne postoji. To je najlepše opisao Momo Kapor rečima: „Beograd nije u Beogradu, jer Beograd u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari”.
Preuzeto: Politika
Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *