Da li je zakasnela energetska efikasnost ministarke Zorane Mihajlović?

Dobro je, mnogo dobro što se ministarka energetike Zorana Mihajlović konačno “ dozvala savesti i profesionalnoj odgovornosti”, te danas konačno pravo zbori na “ svojim” televizijama o ekologiji, konačnoj primeni zakona o energetskoj efikasnosti, kako firmi tako i pojedinačnih domaćinstava u Srbiji…

Iznela je i jaku prognozu, da će Srbija do 2040.biti zelena, čista ekoloska država po želji svih gradjana! Dobro je sto je shvatila da je ekologija nad politicko pitanje, sto bi trebala i da objasni svojim prijateljima iz nekih ambasada – da ne troše energiju na propale političare i da ne skrnave novom prljavom politikom zaista iskrene skupove i mitinge gradjana u borbi za ocuvanje životnog staništa!
Iskreno se nadamo da gospodja ministarka neće opet menjati svoje stavove, kao Luj Viton torbe ili naočare, pa da opet ne bude na stranputici politickih dešavanja kao sto joj se to nebrojeno puta do sada dešavalo…
Reče na Prvoj, a mediji prenesose, njenu konstataciju, da je “ nekakav” zakon donet 2014. ali nije primenjivan u oblasti ekološke zaštite? Ko je za to kriv? Ko je to bio prvi ministar energetike u prvoj vladi posle sloma njenih doskorašnjih politickih saveznika? Pa, Zorana Mihajlović? I šta je uradila na zaštiti životne sredine? Da li je sprečila gradnju malih hidroelektrana tamo gde nije bila zaštićena ekologija sredine? Pa, nije!
Pa, šta je radila te dve godine ( od 2012-2014.) ministarka energetike? Jurila Srbijagas i glumila Eliota Nesa u pokušaju da otera Bajatovica i “instalira svog čoveka”?! Srećom nije uspela! A, kako završavaju njeni saradnici, najbolje zna ovaj nesretni Poledica… I danas se kliza na njenom terenu sa ozbiljnim šansama da otkliza iza rešetaka…
Ako se vratimo još malo unazad tek ćemo svašta otkriti iz još ranijeg radnog opusa sadasnje ministarke, iz vremena kada je bila glavna u kabinetu jednog od ekonomskih ubica srpskih banaka, potpredsednika Kostunicine vlade – prof. Miroljuba Labusa?!
Bila je zadužena za energetiku i sve vreme u toj vladi se bavila EPS-om ulažući nevidjene napore da ih rasparca u više zavisnih preduzeća – izgleda i tada po volji istih nalogodavaca sa Zapada!
Zar tada nije bilo pameti i savesti da se radi ekoloska zaštita države Srbije? Odakle sada ta zakasnela pamet i briga ministarke za ekologiju? Da li je to konačno djavo odneo salu ili je u pitanju nešto drugo? Promena taktike da se do željenih ciljeva dođje zaobilaznim putevima…
Kako god bilo i šta god da se ubuduće desi – ministarka Zorana Mihajlović je izgubila na političkoj težini i kredibilitetu!
Ne vredi joj ni to sto ustaje sa petlovima, što joj šminkerka u svako jutro, u svitanje dolazi na vrata, doduše za debelu napojnicu koja je,kako se priča u visokim krugovima, skoro polovina najmanje srpske penzije?!?
P.J.