Direktorka šabačkog “Vodovoda” zemljište koje je naplaćivala prasićima, izdala ga svom partijskom kolegi (VIDEO)

Umeju naprednjaci šabačkim vlastodršcima da visoko podignu krvni pritisak. Gubitak izbora u većini gradskih i seoskih mesnih zajednica u kombinaciji sa prasetinom, može da bude fatalno. Gurmani kažu da je praseće pečenje hrana za utehu, pa konzumiranje ove životinje u društvu prijatelja ili koalicionih partnera, na kratko može da odagna svaku muku.

Slobodan Ilić iz Majura, je sedam godina podmirivao apetit za prasetinom alavim funkcionerima iz “slobodarskog” Šapca. Ostaće, tako, zabeleženo da je u prestonici Čivijaške republike gica korišćena kao valuta. Ja tebi naplatim zemljište, ti meni platiš to i još preko stotinu kilograma prasića žive vage. A onda ćemo drugog nevoljnika izreketirati da nam prasiće ispeče i isecka. Nekako ovako je to izgledalo u umovima šabačkih “slobodara”.
Deset godina unazad, Slobodan Ilić je krčio i raščišćavao zemljište koje je iznajmio od šabačkog “Vodovoda”. Gradska parcela bila je puna korova, kamenja, delova betona i svakojake štroke, pa je upropastio čak tri pluga. I kada je Ilić napokon upristojio 11 hektara da nesmetano može da gaji krmno bilje za ishranu stotinu grla svoje stoke, Daniela Lovrin Gavrilović, direktorka šabačkog “Vodovoda”, raskinula je ugovor.
Slučajno ili ne, naprasni raskid ugovora o zakupu zemljišta prasićima, poklopio se sa lančanim gubitkom vlasti šabačkih “boraca za demokratiju” u većini seoskih i gradskih mesnih zajednica. Kada je Slobodan Ilić upitao direktorku “Vodovoda” zašto je raskinut ugovor sa njim, kako Ilić kaže za portal “Embargo”, direktorka mu je odgovorila da je “morala da da njenom partijskom kolegi”.
Partijski kolega očigledno nije imao da ponudi ništa ukusno u naturi, pa je “Lovrinka”, kao iskusni direktor više gradskih preduzeća, pogledom dosegla čak do Bogojavljenja naredne godine, kada je slava “Vodovoda”, i uprkos raskidu ugovora sa Ilićem, bezočno tražila još prasića!
– Ja njima stavim 5-6 prasića, oni dođu, odnesu kod mesara, koji ima pekaru. On im to sve lepo ispeče, isecka, skocka i onda oni imaju meso za slavu – objašnjava Slobodan Ilić kako je funkcionisao ovaj aranžman dostojan belosvetskog vašara humora i satire – “Čivijade”.
Koliko god sve ovo izgledalo bizarno i smešno, u Šapcu se više niko osim Dušana Petrovića i njegovih “pitomaca” ne smeje. U poslednjih nekoliko meseci u ovom gradu postalo je praksa da za svaku reč koja se šabačkim vlastodršcima ne svidi, bude ispostavljena tužba. Ne biraju žrtve, prete tužbama svima. I tuže sve koji im se ne svide. Poslanike, odbornike, medije. Osiromašene Šapčane je strah i da se nasmeju. Da njihov osmeh ne vidi “slobodarska” vlast i da im ne ispostavi račun preko nekog od njihovih sudija.

Оставите одговор