ĐILAS – FINANSISTA STRUČAN ZA LIČNO BOGAĆENjE

​Onaj Đilasov portalčić, ta opskurna kofa pomija srpskog digitalnog novinarstva, i u novoj godini nesmanjenim tempom nastavlja da fabrikuje i plasira laži, držeći se gebelsovsovskih principa propagande, bez obzira na činjenice i stvarno stanje stvari – u nadi da će neko, ipak, poverovati u njihove ciljno osmišljene dezinformacije.
​U članku objavljenom danas izneli su, po običaju, još jednu u nizu, novu laž – o tome kako je ministar Momirović, odnosno hotel „Mona“, citiram: „dobio od svog stranačkog kolege, čuvenog SNS šofera i direktora „Pošte Srbije“ Zorana Đorđevića 1,2 miliona dinara za svoj hotel“ – potkrepljujući to svoje, kobajagi „maestralno otkriće“ (po njima, valjda, trebalo bi da to posluži kao uspešan primer „časnog, nezavisnog, objektivnog, istraživačkog novinarstva“) i dokumentom – Odlukom o dodeli ugovora (inače javno dostupnim, javno objavljenim dokumentom, na interenet stranici „Pošte Srbije“).
​Na žalost tih „novinarskih gromada, tih časnih i čestitih boraca za slobodu i demokratiju“, ono osnovno što se iz tog dokumenta vrlo transparentno vidi jeste da je „Pošta Srbije“, u skladu sa Statutom i na način koji je predviđen i regulisan Zakonom o javnim nabavkama – sprovela postupak nabavke društvenih i drugih posebnih usluga (u ovom slučaju – organizacije obuke zaposlenih).
Dakle, nikave tajne, niti zakonima protivne radnje tu nema, o čemu svedoči i javna dostupnost svih dokumenata sa tim u vezi – ali ima potrebe Đilasovih plaćenika da sve to tako predstave, da o svemu bezočno i glupavo slažu, postupajući verovatno u skladu sa naređenjima koja su dobili od gazda Đilasa – jer njemu, izgleda, smeta što se radnici „Pošta Srbije“ stručno usavršavaju, što imaju nova vozila i uniforme, što su im plate porasle i što će dodatno porasti u narednom periodu, što preduzeće posluje pozitivno i beleži rast dobiti iz meseca u mesec, što će zaposliti mlade i stručne kadrove i unaprediti svoje poslovanje u mnogim sferama, kao i što (a to je verovatno najvažnije i po vlasnika „inžinjerskog mozga“ najbolnije) – poput jednog od njenih najvažnijih javnih preduzeća i cela Srbija nezaustavljivo napreduje i oporavlja se od onih vremena u kojima je ona siromašila i propadala, a gazda Đilas se bogatio i bahatio.
Problemi koji ima „inžinjerski mozak“ (osim mana u karakteru koje ima njegov imalac a koje su evidentne) zovu se mržnja i zavist – patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću i zavist zbog uspeha koje ideje i politike koje Aleksandar Vučić oličava postižu. Kada se na to doda i prezir koji Đilas oseća prema građanima sopstvene zemlje, njegova manijakalna želja za vlašću i sklonost ka prisvajanju narodnog novca na vrlo sumnjiv način – nije ni čudo što najnetalentovaniji među srspkim političarima, preko svojih plaćenika pribegava lažima, pretnjama, uvredama i izmišljanju nekakvih afera.
Za kraj i jedna lična, sasvim lična, zaista dobronamerna opaska svim„novinarskim veličinama“ koje su zaposlene kod gazda Đilasa: Termin, pojam – finansista – možete naći u „Rečniku srpsko-hrvatskog književnog jezika, izdanje „Matice srpske“, iz 1976.godine, na strani 672. Označava osobu koja se bavi finansijama. Uzgred, da se ne mučite (iako bi kao „istraživački novinari i profesionalci kojima je istinito i objektivno informisanje imperativ“ to trebali da učinite i svakodnevno sebe stručno nadograđujete) – taj pojam je proširen i dopunjen izmenama u pravopisu („Rečnik srpskog jezika“, izdanje „Matice srpske“, 2018.godine), uvođenjem i pojma – finansijer, u smislu – onaj koji je stručan za vođenje finansijskih poslova, stručnjak za finansije, onaj koji finansira nešto. Oba pojma su u upotrebi u mnogobrojnim udžbenicima, naročito onim iz predmeta Finansije i Finansijski menadžment. Unekoliko je taj termin primenjiv čak i na onoga koji vas plaća, jer i on se, na neki način, ipak može smatrati finansistom, doduše usko specijalizovanim i vrlo stručnim za procentni račun i trange-frange ekonomiju, koja za rezultat uvek i samo ima njegovo lično bogaćenje.

E. E.