Đilas i Šapić: „Braća po babine drp linije“!

Skica za portret dvojice „ozbiljnih“ kandidata za gradonačelnika Beograda:

Šta je zajedničko za buduće kandidate za gradonačelnika Beograda, ako se naravno predviđanja analitičara i opozicije ostvare? Bivše i sadašnje drugare, Dragana Đilasa i Aleksandra Šapića? „Braću po babine budžetske drp linije“…

Pa, to da su političku karijeru i moć u narodu gradili tuđim parama, drpajući gradski, odnosno opštinski budžet koliko su hteli i kad su hteli? Mrtva je trka ko je u toj utakmici do sada bio bolji: da li učitelj Đilas, ili ovaj aktivni učenik,  ali još uvek politički neuki plivač, Aleksandar Šapić? On ne zna  da je  „Đitler“ samo zbog svoje fotelje i osećaja da gubi moć u politiku uveo „ malog Acu“, ondašnju novu nadu demokrata! A, Aca, kao i svaki neuki Srbin, odmah se prihvatio onoga o čemu pojma nije imao…

Ruku na srce, obojica su relativno brzo  usavršili mehanizme „otimanja para iz državnih kasa, zaduživanje i izmišljanje troškova, stvaranje nenaplativih potraživanja od drugara i partijaca“ …

Da li je Đilas izgleda  zaboravio kada je Dorćolom više gurao nego vozio drljavog „jugića“? Čim se dočepao vlasti, pohrlio je  „ kao patak  Baja u trezor i za tili čas“ napravio kapital na koji mu mogu pozavideti i bogati zapadnjaci!? A, kad je izgubio  vlast, a, ostao na slobodi, opušteno pije kapućino ( to je izgleda isti onaj što ga je spominjao predsednik Vučić, koji se takođe pije i u Novom Sadu?!)  u dorćolskom „Fraćiju“ i još nekim vračarskim kafićima  sa svojim starim vernim saradnicima: Žikom Paukom,Danilom i drugima…

Ali nisu svi tu… Fale mu neki , posredstvom kojih je Đilas volšebno odlivao pare iz opštinske kase Beograda gurajući ga u ambis: nema bivšeg direktora Gradske čistoće, Aleksandra Stamenkovića, nekadašnje glavne  poštapalice Đilasove zvezde i  finansijske moći u Beogradu i partiji. Čovek je morao da pobegne „preko bare“ i da tamo radi kao taksista, kako bi izbegao sva istražna  pitanja kako je i šta sve radio po naređenju „ Visokog Brata“!? Afera kupovine zgrade u Kraljice Marije 1, podzemni  kontejneri, prebacivanje  para i zatvaranje kreditnih linija  drugih javnih preduzeća, „pakovanje tendera“ i mnogo toga još uspešno je odradio: za nagradu je dobio bekstvo!?

Firmi „ Đilas end company“ fali i Cvijo Babić, bivši direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije ( BVK) sa kojim je takođe odradio „ mnogo bratskih poslova i koji su mu doneli velike pare“: podsećamo na afere kupovine mašina, rezervnih delova,  nezavršeni poslovi na kanalizacionim mrežama, vodovodima,  unapred plaćanja i dosta toga još… I Babić i Stamenković su bili i visoki partijski funkcioneri u Beogradu.

Da li će u eventualnoj budućoj kampanji „Veliki Brat“ imati opet pomoć „malog brata“, bivšeg direktora SRC „Pionirski grad“ koji mu je „učinio“ da zaradi prve milione sa serijalom „Veliki brat“ uzurpacijom državne imovine i infrastrukture i svih nadležnih organa? Doduše, Đilas nije zaboravio usluge koje mu je  tada činio ondašnji  sekretar Sekretarijata za sport i omladinu Beograda, Aca Kovačević! Kako i ne bi  kad je „ pojeo“ predmet afere „Veliki brat“?! šalimo se naravno. Nije ga pojeo, ali  je to možda učinila Miroslava Dajč, šefica Đilasovog štaba za pravljenje dugova Beogradu ?! Njoj je „nesretni“ Aca morao da krišom iznese predmet iz Sekretarijata i lično preda. Kao štafetu, za maga „velike prevare“…

Da li će „Visoki Brat“ opet u štab uzeti, u javnosti sasvim zaboravljene likove poput Borisa Rankovića, bišeg šefa kabineta predsednika Tadića, a potom „uspešnog“ direktora Direkcije za građevinska zemljišta u kojoj su „zamakli“ milioni evra, kao fol gradnje  centralnog kanalizacionog sistema, glavnog kolektora…  I do današnjeg dana niko ne reaguje!

Da sada ne otvaramo nove detalje oko gradnje mosta Ada, jer će Embargo tek o tome naširoko pisati i dokumentovati…

Hoće li se u budućoj kampanji Đilas vozati onim španskim tramvajima koji su koštali „ kao Svetog Petra kajgana“ samo zbog nečije masne provizije? Hoće li sedeti na isprljanim sedištima, ali  svetlog dezena, koje je birala njegova ( valjda) druga supruga, dok je direktor GSP primao naredbu „ u stavu mirno“!?

I tako dalje… I tako bi  se moglo naširoko…

Aleksandar Šapić je još „mali od kužine“ u odnosu na „Visokog Brata“: mada, i on je savršeno savladao prvu i glavnu lekciju od učitelja:  kako se pare otimaju iz opštinske kase, „ izmišljaju radovi, kupovine, marketinške usluge, nameštaju poslovi  sebi i svojima, dele radna mesta“… za razliku od Đilasa „njegov mali“ i dalje pati od kompleksa niže vrednosti, pa radi  sve da dokaže kako je on najbolji, najpamentiji, najlepši… I za to troši mnogo para! Naravno  ne svoje. Kad već tu, na dohvat ruke – opštinska kasa? Ionako sve odluke „donosi sam! Na sastancima priča samo on, on predlaže, on usvaja i ON odlučuje. Demokratski. Zato je valjda i izašao iz Demokratske stranke, da bi bio još veći demokrata…

Usput, Šapić želi bar u nečemu da nadmaši svoga učitelja: ako ne može u visini konta u bankama, onda može u nekretninama. I zato se raširio po celom gradu. Doduše, neke kupovine stanova, kuća, garaža i ko zna čega sve još, kupuju se na očevo ime.

Ali, sve je to izgleda iz istog novčanika, odnosno „ istoj kasi oduzeto“?! Od naroda, istog onog, od koga i učenik i učitelj očekuju glasove!? Malo morgen! Samo budala se dva puta sapliće o isti kamen.

P. J.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *