Đilas isprljao Gradsku čistoću!? (1)

Zašto  je komunalno preduzeće kupilo  60 odsto zgrade „Ineks“, da bi se na nju   uknjižio  Grad Beograd:

Beogradsko komunalno predzeće Gradska čistoća kupila je 2009.godine  60,1 odsto poslovne zgrade bivšeg „Ineksa“ u ulici Kraljice Marije 1 u Beogradu, od ukupne površine 12.900 kvadrata  i za to platila 601.331.310,00 dinara, ali do današnjeg dana nije se uknjižila na svoj suvlasnički deo, niti koristi makar jednu kacelariju u ovoj impozantnoj psolovnoj zgradi skoro u centru Beograda!

Otuda sasvim logičan zaključak: da ih je Grad Beograd, kao partner u ovom poslu po Ugovoru o konzorcijumu pravnih lica koji je zaključen 10.11.2009.,  i overen kod Prvog opštinskog suda,  „preveo ih je žedne preko vode“, navukao na sasvim bespotrebnu kupovinu poslovne zgrade, da bi ih zatim gurnuo u zapećak, jer se na kompletnu zgradu uknjižio Grad Beograd, iako je po ugovoru o Konzorcijumu kao i u kupoprodajnom ugovoru imao samo suvlasnički deo u iznosu od 39,9 odsto!? Ceo posao sa strane Gradske čistoće je pokrivao Upravni odbor, radeći  ono što je Grad od njih tražio, ali ni u jednom dokumentu nema ni reči o ekonomskoj opravdanosti kupovine jednog ovakvog objekta?!

Da se nisu uknjižili do do današnjeg dana, potvrđuje nam  i sadašnji direktor Gradske čistoće, gospodin Mića Bogdanović:

-Tačno je da nismo uknjiženi na ono što je Gradska čistoća kupila i platila – kaže direktor Bogdanović, koji je direktor oko 2,5 godine, ali je bio u firmi i u vreme kad se obavljala kupovina poslovne zgrade. – To je bila odluka ondašnjeg Upravnog odbora i direktora Aleksandra Stamenkovića. Nije nam jasno zašto je to urađeno, osim ako to nije bila direktiva sa vrha? Nekada smo se koristili nekoliko  kancelarija, a sada  više ne koristimo ni to? Zašto… ne znam.  Dali smo toliki novac za prostor u toj zgradi, više od 600 miliona dinara?“ Pa za te pare smo mogli da obnovimo vozni park? Ali, neko je imao sasvim druge planove… Ni danas ne verujem da je to bivši direktor samoinicijativno uradio?

E, sad se pitamo javno, zbog čega je gradskim vlastima u vreme vladavine „žutih“ ( čitaj gradonačelniku Draganu Đilasu) uopšte trebao partner u kupovini poslovne zgrade firme u stečaju, „Ineks intereksporta“?!

-Viša je to matematika i za ozbiljne biznismene – za Embargo priča bivši inspektor MUP-a za privredni kriminal, koji se u životu susretao sa sličnim marifetlucima. – Po meni, ceo posao je trebao da bude samo priprema za najverovatnije konačnu prodaju Gradske čistoće, pa će se u kapitalu firme „iznenada“ pojaviti i većinsko suvlasništvo na ovoj zgradi? Drugog objašnjenja nema…Bar ne realnog. I za to je budući kupac trebalo da se „isprsi“ i organizatorima celog posla debelo plati… Izgleda da su se preračunali, ili su ih neke druge okolnosti pretekle, pa ceo posao nije dovršen. A, da je bilo zle namere i umišljaja dokaz jwe i činjenica što se grad uknjižio na kompletnu zgradu, iako je kupio i platio samo nešto više od 39 odsto objekta?!

Naš sagovornik kaže, da se do dokaza marifetluka i prevara najbolje dolazi pratnjom puteva novca… I zaista, prvo pitanje ove  debelo prikrivene  gradske afere „žutih“ je odakle pare Gradskoj čistoći za kupovinu jednog ovakvog reprezentativnog objekta skoro u centru Beograda. Odgovor stiže iz izveštaja koji je potpisao predsednik Upravnog odbora, Vladimir Arsenović od 4.novembra 2009. Po kome se usvaja rebalans poslovanja za tu godinu.

-Šta su oni uradili – komentariše sagovornik Embarga, iskusni policajac.- Pa, oni su nenaplativa potraživanja pretvorili u dobit i na taj način stvorili su fiktivne pare za ono što je posle usledilo: kupovinu poslovne zgrade! Ali, ostaje pitanje, ako su novac za kupovinu uplatili stečajnom upravniku, odakle im, kad su ga imali samo fiktivno? Ko je ušao sa parama?

Bilo kako bilo, sve se dalje obavljalo velikom brzinom. Već sledećeg dana predsednik Upravnog odbora Gradske čistoće, Arsenović donosi novu odluku da se  odobrava zaključenje ugovora o Konzorcijumu između Grada Beograda i JKP Gradska čistoća radi kupovine posovne zgrade „Ineksa“! Samo dan kasnije gardonačelnik Dragan Đilas  donosi rešenje u kome se daje saglasnost  JKP Gradska čistoća na rebalans  plana poslovanja koji je samo dva dana ranije ( 4.novembra) usvojio Upravni odbor!!!  Time su ozakonili pare za kupovinu, samo fiktivno, jer ih stvarno nije bilo?! Time je plan kupovine zgrade u ulici Kraljice Marije 1 mogao da se nesmetano obavi… I tako je i bilo.

Kupoprodajni ugovor Konzorcijuma i  Kompanije za međunarodno poslovanje „Ineks Intereksport“ a.d. u stečaju o prodaji pokretne i nepokretne imovine poptisan je i overen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu  Ov.br.1093/09 od 18.11.2009.Kupoprodajna vrednost  predmetne imovine je 1.000.781.110,00 dinara. Shodno ugovoru,  Gradska čistoća je suvlasnik 60,1 odsto, za koji je uplatila 17.decembra iste godine 601.331.310,00 dinara, dok je Grad Beograd suvlasnik 39,9 odsto pokretne i nepokretne imovine… Istog dana kada je isplaćena zgrada, plaćen je i porez na prenos apsolutnih prava u iznosu od 14.924.392,15 dinara!  Da slučaj bude još interesantniji, već u januaru 2015. Upravni odbor daje saglasnost direktoru Čistoće da sačini ugovor o zajedničkom upravljanju korišćenju kupljene imovine.Onda su usledile deobe pokretne imovine, slika, jednog automobila, jednog manjeg stana i sl.

Sve je nekako izgledalo idealno, sve  dok u novembru 2012. Godine JKP „Gradska čistoća“ nije podnela zahtev Sekretarijatu za komunalno-stambene poslove  zahtevom broj 21924 za saglasnostr osnivača za uknjižbu kupljenog objekta u svom idealnom delu od 60,1 odsto. Kako po zahtevu niej bilo odgovora, ubrzo je stigao odgovor Službe za katastar  nepokretnosti broj 952-02-7504/12 od 3.12.2012.  dokument da je Grad Beograd upisao pravo svojine na zgradi broj 1, poslovnoj zgradi u ulici Kraljice Marije broj 1!? Već 17.decembra je doneto i rešenje RGZ Službe za katastar prava javne svojine u korist Grada Beograda!

Već naredne 2013. JKP Gradska čistoća šalje Službi za katastar hitnu urgenciju promene vlasništva na zgardi u Kraljice Marije 1, pozivajući se na slovo ugovora o kupovini nepokretnosti… Ali, džaba. Do današnjeg dana, Grad Beograd je 100 odsto vlasnik pomenute zgrade. Đilasova ekipa ih je nadigrala, bolje rečeno izigrala.. Šta je konačni cilj bio? Pa, verovatno ono što smo rekli na početku ove priče…

E.E.

Sutra: prevara sa ugradnjom podzemnih kontejnera

 

 

Odradio zadatak?

Interesantno je, da je  predsednik Upravnog odbora koji je „kumovao“ ovoj kupovini bez  obrazloženja ekonomske opravdanosti bio Vladimir Arsenović, ali je već 28.12.2009. na njegovo mesto došao Alen Bojinović?!

Članovi Upravnog odbora koji su aminovali ovom marifetluku su bili: Mihailo Nikolić,Milena Filipović,Ljiljana Anđelković i Goran Stojiljković.

 

Bivši direktor „ pobegao“…

Uzalud smo pokušavali da dođemo do bivšeg direktora Aleksandra Stamenkovića. Poslednje informacije o njemu tvrde da nije više u zemlji.

Njegovi saradnici iz tog vremena, koje smo i pronašli, nisu bili voljni da o ovom slučaju pričaju: uglavnom su se čudili našim pitanjima, čak tvrdeći da je u tom slučaju sve jasno i čisto…Da je sve to aminovao Upravni odbor…

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *