Đilas pustoši kao Irma i Katrina zajedno!?

FOTO: www.pixabay.com/www.mc.rs

Kako nas je bivši gradonačelnik Beograda zaduživao:

Ako je verovati tabloidima da Dragan Đilas traži savet „astrologa“, za navodnu  kandidaturu za gradonačelnika Beograda – verujemo da su samo delimično u pravu. On traži savet, ali ne za kandidaturu, nego za vidovitu informaciju, da li će biti u gradskoj kasi dovoljno para za nove kombinacije čuvene firme „ Đilas end company“, koja je tako dobro funkcionisala sve do kraja 2013.godine! Radili su toliko dobro, da su grad Beograd ostavili u dugovima do guše: prema informacijama današnjih gradskih čelnika, Đilas gradonačelnik Beograda ostavio je dug veći od  milijardu i sto miliona evra!?

E, u ovom grmu baš i leži zec ove naše priče… Ako je napravio toliki dug Beogradu, a jeste ( u taj dug su sabrana i sva dugovanja javnih preduzeća čiji je i osnivač Grad Beograd) – onda se logično nameće zaključak: pa dobro, ostavio je dug, ali je kupio to i to, sagradio je to i to, obezbedio je to i to, otplatio je ranije  dugove i tako dalje…

FOTO: www.mc.rs

Ali, NIJE! Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je ostavio  ogromne dugove, ali na ime tih zaduživanja ništa kapitalno, ništa toliko bitno niti je sagrađeno, niti je otplaćeno, niti kupljeno?! Ako, mislite na Most na Adi koji je koštao  više od 400 miliona evra – to je sasvim druga priča…

Pa gde su onda nestale pare? Gde su završile pare zbog kojih je svaki Beograđanin debelo zadužen, pa te dugove danas vraćaju  oni koji sa time nisu imali ama baš nikakve veze…

Sad dolazimo do istine, do poslova despotske vladavine gradonačelnika Đilasa i njegove fantomske firme „ Đilas end company“!

Nekoliko je bilo modusa kako su se pare odlivale iz gradske kase. Pobrojaćemo samo one najbitnije, one koji su nas sve najviše koštali:

 

  1. Uvlačenje partijsko-prijateljskih firmi u namešetene poslove javnih nabavki po opštinama i po javnim preduzećima čiji je osnivač Grad Beograd. Sećate li se koliko je i gde sve dobijala poslove firma „Multipartner“? Šta dalje reći? Da li se sećate građevinske firme „Montera“…  Da li su gradski čelnici imali „tal“ u svim tim poslovima? Ili Demokratska stranka?
  2. Jedna od najperfidnijih akcija Đilasa i company bili su ugovori, štetni, odnosno posebno nepovoljni po Grad Beograd i njegova javna preduzeća?! Ali, zato veoma unosni i povoljni po „drugu stranu“ ( mada je do današnjeg dana ostala misterija ko je zapravo predstavljao tu partnersku stranu iz ugovora?!). Evo samo nekoliko  najpoznatijih primera: ugovor za BusPlus kartice je direktno na štetu GSP-a, ali, po rečima direktora GSP-a, Željka  Milkovića, sada bi veća šteta bila raskinuti ugovor ( trebalo bi im odmah oko  6 miliona evra) nego ga trpeti do isteka, još 3 godine!?  Primer drugi: ugovori za vrtiće. Embargo je nedavno objavio kako „veliki“ biznismen, Milija Ktitor svakoga meseca „dere“ gradsku kasu za skoro 30 hiljada evra na ime zakupa za prostor na Altini! Jer, Đilas nije hjteo da grad sagradi objekat za vrtić, već je sa privatnikom ( prijateljem) sklopio posao. I to na 1o godina. To je posebna specijalnost svih poslova, da su se ugovori pravili na 10 godina, sa takvim klauzulama, koji su ih činili  neraskidivima?! I Ktitoru nije na pamet padalo da prihvati raskid ugovora, već je odmah zapretio sudom u Strazburu…. Strašno!
  3. Kao treća specijalnost inžinjera za mahinacije i odlivanje para iz gradske kase, bile su jake veze sa ondašnjim direktorima javnih preduzeća zbog „ trange-frange“ kombinacija… Sećate li se kupovine španskih tramvaja, poljskih autobusa, opreme za vodovod i kanalizaciju, kupovine zgrade „Ineksa“ u Kraljice Marije, podzemnih kontejnera, rekonstrukcije Bulevara Revolucije… U službi „despota Đilasa“ bili su više nego revnosni u ne(zakonitostima) direktori Gradske Čistoće, Aleksandar Stamenković, Vodovoda i Kanalizacije,Cvijo Babić,SRC „Pionirski grad“, Mladen Vujošević i mnogi drugi… Neki su od njih „za vernost i poštenje“ bili nagrađeni članstvom u organima Demokratske stranke: da se zna, da je njihov vođa bio baš „široke ruke“…
  4. I na kraju, kao šlag na tortu, u opticaju su bile njegove lične poslovne kombinacije: „Veliki brat“, neki poslovi sa nekretninama, marketing prožet uticajem pozicije gradonačelnika , a kasnije i liderstvom u stranci. O tome, za koliko je Dragan Đilas a svojom ekipom ( Šaper, Krle..) kupovao sekunde na najgledanijim televizijama, a za koliko ih je potom preprodavao – ispredaju se legende! U svakom slučaju, do današnjeg dana u tu legendu niko još ne sme da dirne! Kao da je to nešto sveto od najopštijeg i najšireg društvenog značaja…

I tako dalje. I tako dalje. Primera koliko hoćete. Da javnost u Beogradu i šire zna u čijim su sve džepovima završile pare za koje je zadužen Beograd i svaki građanin ponaosob u njemu…

P.J.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *