Đorđeviću, od gradnje sela – ostalo za palatu?! (1)

Vladavinu „žutih“ na Savskom Vencu obeležile su brojne finansijske malverzacije:

Despotsko dugogodišnje vladanje opštinom Savski Venac, Tomislava Đorđevića, nekada elitnog pulena Demokratske stranke,  obeležilo je nekoliko krupnih „poslovnih prevara“, na kojima  je „neko“ zgrnuo ogromne pare, otete iz džepova građana ove opštine i celog Beograda!

Tri su takva događaja obeležila vladavinu ovog čoveka u najelitnijoj beogradskoj opštini, koja je više ličila na njegovu dedovinu ili tek obelodanjenu zaostavštinu – nego na lokalnu samoupravu:

  1. Izgradnja takozvanog „opštinskog sportskog sela“ u Deligradskoj ulici koje je koštalo opštinsku kasu „ kao Svetog Petra kajgana“, u tesnoj saradnji predsednika Đorđevića sa ondašnjim direktorom JP Gradsko zelenilo, Radovanom Draškićem, izgleda po sistemu, „ malo za tebe, a više za mene“…. Da bi se potom odlukom opštinskih vlasti „sportsko selo“ izdalo trećem licu, privatniku , umesto da opština nastavi da gazduje sa sagrađenim sportskim terenima i pratećim sadržajem na hektar i po zemljišta!? Onda se s punim pravom postavlja pitanje, nije li ova gradnja bila samo radi gradnje, odnosno da isti onaj „ neko“ zgrne velike pare, a ne da građani Beograda i Savskog Venca dobiju objekte za  sport i rekreaciju?!  Događaji koji su potom usledili, duboko potvrđuju ovu našu tezu…
  2. Dogradnja i rekonstrukcija Dečijeg kulturnog centra Majdan u Kozjačkoj ulici na Senjaku je takođe bio posao u koji je uloženo nezamislivo mnogo para za poslove koji su urađeni, po istom modelu kao i za „sportsko selo“!? Samo su se menjali saradnici,odnosno partneri opštinskiih čelnika…Ovi poslovi su koštali kao da je građen novi objekat na Menhetnu, centru Pariza ili Beča…
  3. I treći događaj koji je izgleda izrastao kao posledica ova dva prethodna iz te, „finansijski itekako rodne godine za Đorđevića i ekipu“ je  već bilo započeto veliko kućenje čelnika opštine Savski Venac na lokaciji Lazarevačka broj 2, u srcu najelitnijeg dela Senjaka!!! To je period kada su Tomislav Đorđević i njegova supruga Vera Prosenica Đorđević, počeli da se „ na morbidno stečenom“ kuće!?  To,kako su došli u posed postojećeg objekta na ovoj lokaciji, posebna je tema… A, onda je počela akcija izgradnje palate na kome bi mu pozavideli i kraljevi: deo po deo, etaža po etaža, sprat na sprat, pa na vrhu letnjikovac od skoro 100 kvadrata! Milina božija… Gabariti ko rukometni teren?! Sve kao fol, odobrenja i građevinske dozvole za dogradnje i adaptacije, a u stvari bile su to potpuno nove gradnje. Da bi zamazali oči javnosti i kritičarima, platili su za prve radove „kraljevskih dvora“ i naknadu Direkciji za građevinsko zemljište i to odjednom, pa su dobili 30 odsto popusta, što je za njihovu cifru bilo umanjenje za  skoro 3.000.000 dinara!!!! A, kad su i ove godine hteli opet neku novu nadgradnju Palate, sačekalo ih je iznenađenje: odbijeni su, jer su pokušali da poture staro rešenje o plaćenom građevinskom zemljištu Direkciji….

Koliko su svi ovi poslovi odrađeni traljavo i koliki su sve to dokazi da se samo o masnim provizijama mislilo mnogo je konkretnih dokaza: Prvo i osnovno pitanje koje niko nikada nije postavio, je, zbog čega je „sportsko selo“ radjeno iz 8 prijava za gradnju, ali ne i isto toliko gradjevinskih dozvola?

-Faktički za svaki teren pojedinačno, što je potpuno nelogično, jer grad daje gradjevinsku dozvolu za sve radove na jednoj parceli – komentariše za Embargo, dobro upućeni sagovornik u ondašnja zbivanja.

– To je dokaz da je tadašnja komunikacija grada i opštine bila jako loša  iako je tada  DS bio na vlasti i u gradu i na opštini. Ali, gradonačelnik Đilas i Tomislav Đorđević nisu bili u „velikoj ljubavi“… Koliko li su samo ispaštali gradjani zbog takve nesaradnje opštine Savski Venac i Grada pokazali su rezultati na kasnijim izborima… Medjutim, tadašnje rukovodstvo je ipak rešilo da pošto poto izgradi sportsko selo u Deligradskoj ulici, pravdajući to viškom sredstava!?

Ako se zna da su svi radovi u to vreme koštali 78.000.000 dinara  što je u to vreme bilo 838.000 evra – sve je jasno! Od ove astronosmke cifre,  66.000.000 dinara ili 733.000 evra plaćeno je Gradskom zelenilu za uredjenje,  a 12.000.000 dinara ili 133.000 evra na izgradnju terena,  jasno je,  gde su odlazile pare građana Savskog Venca i ko se od toga finansirao?

Posebno je pitanje,, zbog čega je Đorđević angažovao Draškićevo „Gradsko zelenilo“, kad se znalo da oni nemaju kapacitete za ovakve vrste radova? Da li zato, da bi oni angažovali firme EURO PARK  (firma Mila Đuraškovića, čovek iz čuvene putarske afere),  sa podizvodjačem GEMAX-om (firmom Djordja Antelja) koji je takođe hapšen!

-I tako, do današnjeg dana stoje nelegalni objekti na istoj adresi, jer zbog sudskog postupka iseljavanja zakupca terena, opštini su vezane ruke – tvrdi sagovornik Embarga.

– Zamislite da napravite terene navodno za gradjane Savskog Venca i onda iste iznajmite licu koje posle korišćenje naplaćuje, razvija svoj biznis, zida kafić, naplaćuje terene, parking mesta…. ! za koga je onda sve to  pravljeno? Nelegalno i bez finansijske opravdanosti. Pojedincima ili gradjanima? Od njihovih para je pravljeno!

Ekipa Embarga

Sutra: Kako iseliti zakupca iz sportskog sela?

 

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *