Dobrica Ćosić je “brionsku izdaju samog sebe” hteo da spere početkom devedesetih hitnim razgraničenjem sa Albancima!  Odbili ga američki ambasador Cimerman, ali  i Milošević!

Na 14.sednici CK SKJ (1968.) progovorio je javno o torturi i progonu kosovskih Srba i krivotvorenju zvaničnih ocena o stanju u pokrajni kao i o neskrivenoj i neprestanoj albanskoj težnji i glavnom cilju, stvaranju Velike Albanije koju je promovisala još prizrenska liga 1878.

Pedesetih godina prošlog veka Dobrica Ćosić je mnogo vremena provodio na Kosovu i Metohiji. Odlazio je po partijskom zadatku ( Komunistička partija Jugoslavije ) da „podstiče kulturni, prosvetni i književni razvoj Albanaca“. Sa Esadom Mekulijem ( albanskim piscem) osnovao je između ostalog i prvi albanski književni časopis na Kosovu „Novi život“. Bio je srećan i zadovoljan i uveren da kosovski Albanci u Srbiji doživljavaju civilizacijski preporod.

Deset godina kasnije posle Brionskog plenuma CK SKJ i političke egzekucije Aleksandra Rankovića i njegovih saradnika Dobrica Ćosić je u svojim dnevnicima zapisao „šiptarski rukovodioci su predvodili furiozni napad na Rankovića. Srbi članovi CK sa Kosova i Metohije nadmetali su se sa šiptarima u osudi srpskog nacionalizma… Juče je Srbija Kosovo predala Albancima.“

Bilo je to u jesen 1966. godine. „I ja sam posramljen ćutao i podizao ruku za odluke CK SK Srbije… Izdao sam sebe“, zapisao je Ćosić.

Dve godine kasnije (1968.) na Četrnaestoj sednici CK SKS Dobrica Ćosić više nije mogao da ćuti, izneo je svoju „kritiku vladajuće koncepcije o nacionalnoj politici“ na Kosovu. Progovorio je javno o torturi i progonu kosovskih Srba i krivotvorenju zvaničnih ocena o stanju u pokrajni kao i o neskrivenoj i neprestanoj albanskoj težnji i glavnom cilju, stvaranju Velike Albanije koju je promovisala još prizrenska liga 1878.

Ćosić je kako je sam tvrdio, tada poneo svoj kosovski krst i dobio nezahvalnu titulu „ideologa srpskog nacionalizma“ sa kojom je nadživeo komuniste i dočekao mundijaliste.

Ćosićevo decenijsko promišljanje Kosova rezultiralo je idejom o podeli. Početkom devedesetih godina potpuno uveren zaključuje „Srbi se moraju što pre razgraničiti sa Albancima“ i predviđa, u koliko se to ne desi, skori srpsko-albanski rat ( što se na kraju i desilo ).

Na tajnom sastanku („Interkontinental“,Beograd,21. januar 1992. godine) svoju ideju o „podeli Kosova“ izložio je američkom ambasadoru Vorenu Cimermanu. Amerikanac ga je pažljivo saslušao, razmišljao nekoliko minuta i pitao „Da li Srbi pristaju na trećinu Kosova?“ Ćosić je znao da to nije pitanje za njega ali je samouvereno rekao „Pristajemo!“.

Ideju o podeli i trajnom rešenju srpsko-albanskih pitanja predstavio je nedugo zatim suverenom vladaru Srbije devedesetih Slobodanu Miloševiću. Ovaj je odbio. Smatrao je da o podeli može da se razgovara samo sa Tiranom i to „kad se za nas stvore povoljniji uslovi“.

Ćosić je međutim ostao uveren da Srbija samo teritorijalnim razgraničenjem može da se spase i sačuva istorijska prava na Kosovu. Podela bi, smatrao je, išla na ruku i Albancima i otvorila im put za ujedinjenje sa „maticom“.

U januaru 1993 godine Ćosić je svoju ideju izneo međunarodnim pregovaračima. Englezu, lordu, Dejvidu Ovenu i iskusnom američkom diplomati Sajrusu Vensu. Oni su bili rezervisani i skeptični sumnjajući da se iza predloga krije namera rasparčavanja Makedonije. Predložili su mu da pet godina ćuti o ideji podele i da je iznese u povoljnijim okolnostima.

Istorija je međutim zakomplikovala okolnosti i pet godina kasnije „iznedrila“ srpsko-albanski rat. Ideja o podeli Kosova je zaboravljena, a Albanci su uz pomoć „međunarodne zajednice“ provocirali velikodržavne ambicije sve dok 1999. NATO pod kamuflažom „humanitarne intervencije“ nije izvršio agresiju na Srbiju i praktično otcepio Kosovo.

Priredila ekipa Embarga

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *