„Don Dušan i njegovi satrapi iz vladajuće koalicije“ – rušenjem šabačkih tradicija se svete neposlušnim biračima!?

Šabačka lokalna vlast predvođena takozvanom strankom „Zajedno za Srbiju“, Dušana Petrovića, nedavno je ukinula plivački maraton, a ista sudbina, izgleda,  sprema se i nadaleko čuvenom malogospojinskom vašaru, koji se seli sa Mihajlovca. Poznavaoci ovdašnjih političkih (ne)prilika znaju da je i institucija šabačkog gradonačelnika pod ozbiljnim znakom pitanja, te da nizom dobro osmišljenih poteza, kako mu se približava kraj, gazda Dule vešto manišuliše strahom i, među svojim aktivistima, raspiruje mržnju prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Plivački maraton „Jarak-Šabac“, još od dolaska DOS-a, konstantno je služio za politička namirivanja koalicioonog partnera URS-a, čiji je „pravni“ naslednik Zapadna Srbija. Ili je bio pod nekom vrstom presije da li će se uopšte održati. A ustanovljen je radi sećanja na „Krvavi marš“ iz septembra 1941. godine, strašni događaj kada su Nemci primorali više hiljada Šapčana da pretrče 23 kilometra do logora u sremskom selu Jarak. Na tom putu, svi koji su postustali i pali, streljani su na licu mesta. Mnogi preživeli uspeli su to zahvaljujući Sremcima, koji su im, rizikujući svoje živote davali vodu. Nakon ukidanja maratona o „Maršu smrti“ svedoči još samo spomen-česma na ulazu u Jarak, koju su u znak zahvalnosti podigli blagodarni Šapčani, a na kojoj piše: „Za ljubav, za bratsvo, za vodu“.

Ali, nema u Šapcu odavno bratsva, jer malobrojna grupa ostrašćenih pristalica Dušana Petrovića, kada nije zauzeta borbom protiv naprednjaka i napadima na Aleksandra Vučića, ratuje između sebe. Da bi, iz sve tanje stranačke kasice, koliko-toliko namirili brojne braću, sestre, kumove, ćerke i „rođake“, čije „titule“ ovde nećemo navoditi da ne bismo bili nepristojni. Otimačina je oko svega, pa čak i oko šabačkog vašara, koji je najprepoznatljiviji brend grada i pre nekoliko godina postojao je predlog da se ova manifestacija nađe na Nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Zajedno sa čivijaškim duhom, odnosno „Čivijadom“.

Vašar će, kako je ovih dana najavljeno, morati da se odseli sa vašarišta Mihajlovac i „nastani“ na lokaciju stare kasarne na Savi, što će mu, prema mišljenu većine Šapčana, potpuno oduzeti identitet i šmek. Uoči Male Gospojine, inače preslave grada, gospoda iz odlazeće vlasti su se dosetila da bi na poljani Mihajlovac, na tom čuvenom šabačkom vašarištu, sada mogao da bude – parking! Da, dobro ste pročitali! Jer, novca nema, budzet je sve tanji, a prete i sankcije zbog kontrole budzetske inspekcije Ministarstva finansija koja je otkrila koliko je velika grupa odbornika i funkcionera, koju je nelegalno zaposlila šabačka vrhuška.

A gradonačelnik je najbolja fora! Da podsetimo, u poplavnom talasu 2014. godine, bivši gradonačelnik Miloš Milošević podneo je ostavku nakon što ga je Republički štab za vanredne situacije razrešio dužnosti šefa gradskog štaba, zbog nedovoljnog zalaganja u borbi protiv vodene stihije. Nezadovoljni Šapčani u više navrata upadali su u prostorije Gradske uprave zahtevajući od njega da organizuje odbranu od nabujale Save, a kako se to nije dogodilo u pomoć Šapcu i Šapčanima poslat je Generalštab Vojske Srbije na čelu sa načelnikom, generalom Ljubišom Dikovićem. Stigla je i Vojna policija, Sektor za vanredne situacije…, i naravno, sve svoje aktivnosti obavljali su iz zgrade Gradske uprave. Ovo su teško podnosili i Petrović i Milošević, koji se još uvek nadao da će se, nekom magijom valjda, spasti od iznuđene ostavke (primorao ga Petrović da je podnese).

Ubrzo nakon poplava, kada se povukla Sava i otišla odbrana koju je na svu sreću organizovala Republika, Dušan Petrović izabrao je sebi lojalnijeg gradonačelnika – Nebojšu Zelenovića i – ukinuo Kabinet gradonačelnika i to – fizički. Novog gradonačelnika, iselio je (kao vašar)  iz Gradske uprave i „nastanio“ ga u zgradu Međuopštinskog istorijskog arhiva u Šapcu. I taj zlosrećni Zelenović i dan-danas sedi u nekoj vrsti devojačke sobe u potkrovlju. Nije klimatizovana i ima samo krovne prozore, pa je tamo kao u golubarniku. A osim toga, ni narod sa sigurnošću ne može da utvrdi gde se on tačno nalazi, niti da neopaženo prođe pored obezbeđenja. Što znači da ga, iako je prevršio sve mere, ne mogu izneti napolje – sve sa foteljom.

Da zlo bude veće, Šapcu preti još jedan, sumorniji scenario. Kako se približava epilog sudskog procesa protiv Zelenovića, po prijavi Državne revizorske institucije (DRI) za mahinacije sa budzetom „teške“ 5 miliona evra, Petrović opet mora da smišlja novog gradonačelnika. Jer će Zeleni očito morati da „abdicira“ zbog malverzacija! Ali ovaj za koga se sve glasnije priča da će naslediti Zelenovića biće još zavisniji i odaniji. Oni koji ga poznaju kažu da je lep i uredan dečko iz ugledne porodice, te da je sin jednog poznatog šabačkog kafedzije. Gotovo da nema mana, osim jedne a to je što ponekad voli da se kocka.

Kako se približava poznata šabačka „Čivijada“, jedinstveni šabački Sajam humora i satire, tako valjda i u Šapcu počinje da „radi“ onaj gore pomenuti čivijaški duh. Šapčani zbijaju šale kako su, tobože, uplašeni da će ih ovaj mali izgubiti na partiji preferansa ili pokera. Dobacuju u prolazu jedni drugima: „Znate l’priču o Vasi…“, i dodaju da se neće iznenaditi ako im ubrzo dođe vreme robovanja, gore i od ove dosmanlijske vlasti.

A sad još nešto zabavno za kraj. Pozorišna sezona u šabačkom teatru počinje 5. oktobra, kada će premijerno biti izvedena predstava “Pretposlednja panda ili: Statika”, čiji je autor mladi hrvatski pisac Dino Pešut. Šabačku adaptaciju i lokalizaciju komada uradila je Marija Ratković, a reditelj predstave je – Maksim Milošević (!), sin bivšeg gradonačelnika. Ako se ne sećate, jedne lokalne novine pre skoro četiri godine, objavile su vest o tome kako su ponosni na dečaka, koji je uspeo da se upiše na režiju . E pa izgleda da je diplomirao. I sad i on, kao i Dule, režira o trošku ojađenih građana. Videćemo dokle će.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *