DOS “prodao đavolu” dušu srpskog pravosuđa!? Izbavljenje nije ni počelo…

Ekspert USAID-a 2012.: “Nemamo predmete gde bi bili procesuirani nosioci vlasti ranijih vlasti ili sadašnjih… Gradjani Srbije smatraju da je pravosudje jedna od najkorumpiranijih oblasti, a nije učinjeno mnogo da se takva percepcija promeni. „

Pored DOS-a, koji je u poznatoj reformi “okupirao srpsko pravosuđe”, veoma bitnu, ali za javnost  skoro sasvim nevidljivu “stratešku i projektovanu okupaciju” imale su “spoljne sile”, razne nevladine organizacije (USAID, NED) i tobožnja udruženja pravnika ( GIZ, ABA Celli) u tesnoj saradnji i mentorskom ulogom sa domaćim nevladinim organizacijama tipa Društvo sudija Srbije, Državno veće tužilaca,  Helsinški Odbor za ljudska prava, a kasnije CEPRIS i drugi!?

Uticaj spoljneg faktora je bio prevashodno usmeren na edukovanje sudija i tužilaca, na samo deklarativnu borbu protiv korupcije, neprofesionalizma, nepoštovanja sudske etike, a u stvari je imao za cilj usmeravanje našeg parvosuđa kao ostvarenju sopstvenih spoljnopolitičkih interesa i modela rada, zaštite svojih “klijenata i saradnika” unutar Srbije protiv sudskog progona…

Otuda i nije čudo što su godinama posle petooktobarske revolucije građani Srbije sve manje imali poverenja u srpsko pravosuđe.A, očekivanja su bila ogromna!  Prema javno objavljivanjim ranijim istraživanjima više od 70 odsto ispitanika nije verovalo u sudove i tužilaštvo! A, čak dve trećine građana mislilo je, da pravosuđe nije efikasno niti profesionalno, i da je i dalje zavisno od politike.

Tadašnji rezultati su bili više nego  poražavajući i ukazivali su da je u srpskom pravosuđu “prosuto seme politike” još sredinom devedesetih godina prošloga veka, kada je jedna grupa sudija ustala protiv režima Slobodana Miloševića! U pravosuđe je tada na velika vrata ušlo “zlo zvano  politika i politički interesi”, kojoj su “odabrane” sudije potrčale u susret, prikrivajući se iza nekakvih građanskih sloboda i demokratije. Upravo su oni slomom Miloševićevog režima bili ti, koji su činili isto ono protiv čega su se deklarativno borili protiv njega: Sedajući u “najviše fotelje” srpskog pravosuđa, brže bolje su preuzeli u svoje ruke “ korbač pravde” i silu odlučivanja ko može biti sudija, a ko ne? Ko je na “njihovoj” demokratskoj i profesionalnoj liniji, a ko ne…

Javna je tajna i danas, da je ta grupica odabranih “ demokratskih sudija ( Škero, Karamarković, Ivošević, Vučetić, Prelević, Mihailović, Dičić, Čavlina..) uz pomoć sve uticajnijeg nevladinog sektora iz redova Društva sudija Srbije – sasvim se oslonila na “ spoljni faktor” slepo ih slušajući i sprovodeći isključivo njihove interese u polju srpskog pravosuđa!? Srpsko pravosuđe je postalo još gora “preorana ledina” u kojoj je počelo da raste samo “ uvezeno i naručeno bilje”…

Mnogi se i danas sećaju žestokih insisitiranja pojedinih “demokratskih sudija” na lustraciji svojih kolega ( najgrlatiji je bio, po sećanju mnogih, Zoran Ivošević?!), odnosno, lustraciju su videli kao isključivi način da se očisti pravosuđe od kadrova  koji nisu “demokratski”… Ta čuvena reforma pravosuđa iz 2009.je pokušala da to i ostvari, ali nije uspela. Ali je zato uspela da uz pomoć stranih faktora ubaci “ nekoliko stotina svojih kadrova u srpsko pravosuđe”!?

Pod snažnim uticajem postpetooktobarske propagande u Srbiji, građani nisu ni bili svesni koliko je srpsko pravosuđe izgubilo na svojoj samostalnosti i samobiti… Mnogi su već tada znali da je “pravosuđe prodalo dušu đavolu”, na čemu su vlade najmoćnijih zapadnih zemalja godinama radile i pripremale kadrove unutar našeg pravosudnog sistema.

U pozadini već navedenih eksponiranih pravosudnih lidera koji se “ nisu skidali sa TV ekrana”, stajali su stvarni reformatori pravnog sistema u Srbiji! Po meri svojih interesa, a ne želja i potreba srpske države i njenog naroda. U prvim redovima su bile Američka advokatska komora – ABA Celli, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, formirana po ugledu na američke agencije USAID I NED. I za sve njih  važi pravilo, da su tesno povezane sa matičnim obaveštajnim službama…

Kao dokaz svega što smo do sada rekli, antikorupcijski portal Embargo objavljuje faksimil dela intervjua koji je za Glas Amerike dao 2012.godine pravni savetnik USAID-a, pri programu podele vlasti koje je tada ova organizacija finansirala u Beogradu.   Evo šta je tada rekao o tadašnjoj reformi pravosudja u Srbiji, prilikom otvaranja nove zgrade suda u Arandjelovcu, kojem je prisustvovala odlazeća ministarka Snežana Malović i američka ambasadorka Meri Vorlik… Kao garanti sprovođenja zacrtane “američke” reforme srpskog pravosuđa!?

Nikolić: „Kada je 2008. godine započela reforma pravosudja, uspostavljen je čini se dobar institucionalni i zakonodavni okvir, medjutim, odredjene faze implementacije u okviru reforme nisu bile na najvišem nivou, što je Evropska unija prepoznala i u svojim izveštajima o progresu. Uradjeni su veliki koraci na uspostavljanju nove mreže sudova, uspostavljena su neka nova tela koja bi trebalo da doprinesu nezavisnosti pravosudja, tu pre svega mislim na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Medjutim, postoje druge oblasti u kojima reforma nije sprovedena na najbolji način, poput toliko kritikovanog izbora sudija i tužilaca, te odredjenih oblasti borbe protiv korupcije…

Glas Amerike: Šta Sjedinjene Države i konktretno USAID mogu da učine da pomognu u tome?

Nikolić: „Ja bih istakao da kroz američke programe pomoći postoje programi u Srbiji. Na jednom od tih programa radim i ja, a to je Program podele vlasti koji doprinose tome da se uspostavi efikasniji sistem pravosudja da se poboljša upravljanje sudovima i da se ojača nezavisnost pravosudja u odnosu na druge dve grane vlasti: zakonodavnu i izvršnu. Mi, na primer, pomažemo Visokom savetu sudstva da uspostavi nezavisan sistem budžetiranja, a bez nezavisnog budžeta teško je govoriti o nezavisnom pravosudju.“

Glas Amerike: Jedan od ciljeva ove reforme je beskompromisna borba protiv svih vidova kriminala i korupcije u Srbiji. Šta je do sada konkretno učinjeno na tom planu?

Nikolić: „Čini se da na tom planu ima pomaka, naročito u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala. U proteklih par godina videli smo nekoliko veoma velikih i značajnih predmeta koje je propratila i javnost i medjunarodne organizacije i Evropska unija. I tu su, kažem, učinjeni odredjeni pomaci, mada naravno još uvek ima mesta za napredak. Sa druge strane, u oblasti borbe protiv korupcije nije učinjeno mnogo mada postoji vrlo dobar institucionalni i zakonodavni okvir. Medjutim, nije učinjeno mnogo, nemamo istaknute predmete gde bi bili procesuirani neki nosioci vlasti ranijih vlasti ili sadašnjih nije relevantno. Gradjani Srbije smatraju da je pravosudje jedna od najkorumpiranijih oblasti, a nije učinjeno mnogo da se takva percepcija promeni. “

E.E.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *