Dr Uglješa Mrdić: Biti dosledan 

Moje mišljenje je da je u politici najvažnije biti dosledan. Kako biti dosledan političkoj stranci kojoj pripadate tako i svojim stavovima zbog kojih ste i ušli u politiku. Ti stavovi ne mogu da budu interes, već želja da se pomogne društvu i državi u kojoj živimo. Bolje našem društvu i državi bolje i nama i našim porodicama.
Međutim, u praksi uglavnom nije tako. U politici ljudi često pokazuju svoje najgore osobine. Naročito kada su u pitanju izdaja, pakost, sujeta i zavist. O gordosti da ne govorim.
Ali nismo svi isti. Mi, koji se zalažemo za prave vrednosti i u samoj politici, moramo da progovorimo. Moramo da kažemo i pišemo. Da se dobar glas daleko čuje. Da pokažemo da nismo manjina već većina. Da one koji su pokvareni i pakosni svedemo na minimum i da ih gurnemo u ćošak. Za početak u ćošak a posle u istoriju. Ali ne istoriju posvećenu rezultatima, ostvarenjima i njihovim zadužbinama, nego da ih i istorija pamti kao ljude u politici kojima je mesto na stubu srama.
Da bi bilo šta mogli da uradimo ili da nešto predlažemo, treba da pođemo sami od sebe. Na kakva smo odricanja mi sami spremni? Da li smo hrabri da se odreknemo funkcija i privilegija? Da li nam je bitnija Srbija i društvo u kojem živimo ili isključivo lični interesi. Svaku osobu koju znam u politici a koja se borila za interese Srbije i našeg društva, ušla je u istoriju kao pozitivna politička ličnost. I većina njih je zadovoljila i normalne životne interese. A to su da smo živi i zdravi, da su nam porodice normalne, da se školujemo i radimo što volimo u miru i blagostanju.
A da li sam ja sam spreman da kažem šta je prioritet i da li sam sam spreman na odricanja? Jesam. A za mene su jedini prioriteti moja država, moj narod i moja porodica. Da li sam spreman na odricanja što se tiče funkcija? Jesam.
Da bi čovek bio spreman na tako veliki potez mora da ima razlog i sud vrednosti. Ne možemo sami o sebi suditi, ali mogu drugi. Koji drugi? Pa, oni zbog kojih se i nalazimo na funkcijama. To su glasači i politički šefovi.
Najjača politička stranka ne samo u Srbiji već i u regionu je Srpska napredna stranka. A najveći lider u regionu je predsednik te stranke Aleksandar Vučić.
Na obeležavanju desetogodišnjice stranke u Kraljevu, Vučić je jasno rekao da će oni koji nisu radili dovoljno dobro biti smenjeni na sledećoj skupštini stranke i da treba da ustupe mesto novim ljudima koji će umeti da brane interese stranke i Srbije bolje i jače. Vučić je rekao da će „da traži podršku i za dodatno podmlađivanje stranke kako bi ljudi koji do sada nisu bili na funkcijama dobili priliku da pokažu šta znaju i da nastave u još jačem ritmu“.
Vučić je apsolutno u pravu. Lično sam i sam uz SNS od osnivanja. Prvo sam pomagao stranku kao novinar, urednik i radijski i tv voditelj, a onda i kao stranački funkcioner. Počeo kao član Saveta za informisanje, nastavio kao član Glavnog odbora i Pravnog saveta. Onda nastavio svoje političko delovanje prvo kao član a posle i kao predsednik Saveta za borbu protiv korupcije SNS. Onda i kao zamenik šefa Izbornog štaba SNS na Vračaru i kao predsednik Odborničke grupe „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ u SO Vračar.
Posle svih tih prošlih i sadašnjih političkih funkcija spreman sam da kažem samo jedno. Neka bude kako Vučić i stranka kažu. Ako treba da budem smenjen, biću smenjen. Ako treba da podnesem ostavke na funkcije, podneću ih. Ako Vučić i stranka kažu da treba da preuzmem odgovornost za neku drugu dužnost, preuzeću. A znate zašto? Zato što sam dosledan. Kako sada tako i onda kada smo bili opozicija i kada su mi pretili da ću ostati bez posla, biti prebijen i uhapšen.
Kada ste kao čovek pre svega, a onda i kao političar dosledni, uvek izađete kao pobednici. Treba biti dosledan i Srbiji i organizacijama kojima pripadate i svojoj porodici. Onda ste dosledni i sami sebi. Budimo dosledni! Budite dosledni!

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *