Dragoljub Kojčić: Kosovo ispit zrelosti briselskih institucija!

Ugalj i čelik poslužili su Žanu Moneu i Robertu Šumanu kao opipljiv interesni argument da polovinom prošlog stoleća pokrenu daleko složeniju i uzvišenu ideju o zajednici evropskih država, koja će u konačnom ishodu imati vrednosni karakter. Posle decenija strpljivog putovanja kroz burne unutrašnje i međunarodne okolnosti, zamisao o jedinstvenom prostoru blistavog nasleđa evropske kulture susreće se sa interesima koji se ne uklapaju u viziju njenih osnivača. Kosovo je slučaj na kome se danas ispituje zrelost briselskih institucija da Evropska unija ne bude iskorišćena od bezobzirnih i kriminogenih političkih profitera nego da ostane visoka mera zajedničke budućnosti.
U pokušaju normalizacije odnosa Beograda i Prištine u statusno neutralnom okviru, u procesu koji je pre pet godina iniciran Briselskim sporazumom, pokazalo se da albanska strana pravi potpunu opstrukciju. Strpljenjem i upornošću da se uprkos tome ostane privržen civilizovanom rešavanju problema kroz pregovore srpska strana je zvaničnicima EU implicitno pokrenula pitanje usklađenosti njihove politike sa temeljnim načelima Unije.
Evropska unija je svakako u fazi ozbiljnog preispitivanja jer se gotovo svakodnevno pojavaljuju ozbiljni politički izazovi – od izlaska Velike Britanije, preko katalonskg referenduma do izbornih rezultata u Italiji. U septembru 2016. godine u Atini šefovi država i vlada sedam mediteranskih zemalja usvojili su dekaraciju koja je podstaknuta upravo preispitivanjem duha evropskog zajedništva i poziva na vraćanje izvornim vrednostima. „Govorimo o moralu, o našoj budućnosti zasnovanoj na velikim idejama“ – istakao je tom prilikom Mateo Renci pozivajući institucije da „obezbede demokratsku odgovornost“. U svakoj od zemalja članica EU postoji živa rasprava o ovim pitanjima i obnavljanju značaja izvornih ideja koje bi trebalo da budu vezivno tkivo zajednice. Sve značajniji segmenti društva, posebno vitalnih nosilaca nacionalnih ekonomija, ne vidi smisao održavanja ekonomskih sankcija protiv Rusije.
Srbija sa prištinskim predstavnicima i njihovim moćnim i pristrasnim zaštitnicima vodi tešku borbu za Kosovo i Metohiju na čvrstim osnovama međunarodnog prava, rezolucije 1244 i široke podrške zemalja članica UN, posebno članica Saveta bezbednosti. Međutim, jedan deo naše pregovaračke snage leži u srpskom shvatanju civilizacijske suštine projekta koji su započeli Mone i Šuman, što je prepoznato na važnim političkim adresama Unije. To je smisao nedavne poruke predsednika slovačkog parlamenta Andreja Danka: „Ako neko treba uskoro da postane član EU, to treba da budete vi, braćo Srbi!“
Aleksandar Vučić, kao glavni pregovarač, možda je i najbolja politička i kulturološka personifikacija vrednosne agende koja je rođena pre sedamdeset godina, a na koju se ponovo i sve više pozivaju protagonisti novog životnog ciklusa Evropske Unije. Bez tog eminentno evropskog jedinstva identitetskih i univerzalnih vrednosti, kao standardne odrednice Vučićeve politike, neki posrednici između Beograda i Prištine bi, bez teškoća sa sopstvenom savešću i licemernom administracijom, prepustili događaje stihiji veće sile i brutalnim raspletima. Ovako se slika čoveka preliva u sliku naroda. A da narod u takvom političkom predstavljanju prepoznaje sebe, svoje dostojanstvo i svoje mogućnosti pokazuju gotovo šezdeset izbornih procenata i isto toliko redovne anketne podrške. To je sinergija koja daje dodatni kredibilitet u pregovaračkoj poziciji Srbije prema međunarodnoj zajednici.
Provokativna i cinična politika albanske strane da ignoriše Berlinski sporazum i petogodišnje napore da se pronađe modus bezbednog opstanka preostalog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, učestali nasrtaji na njihovu bezbednost i imovinu, izazov su i samoj Evropskoj uniji – kao posredniku u pregovorima i iz perspektive integrisanja Zapadnog Balkana. Srbija je pokazala da ima evropski duh i sada s pravom očekuje da Evropska unija stavi vrednosti svojih osnivača ispred svakog interesa. To je njena budućnost!

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *