Dragoljub Kojčić: MIR I STABILNOST U SRPSKOM KLJUČU

Istorija može da se prati kroz političku frazeologiju. Verbalni sklopovi ponekad direktno saopštavaju šta je vrednosni kod jednog društva, jednog vremena ili jedne ideologije. Slogani i parole Proleteri svih zemalja ujedinite se, Your Country Needs You, No passaran, Liberte, egalite, fraternite, Sledeće godine u Jerusalimu ili Smrt fašizmu – sloboda narodu predstavljaju direktne pokretačke i integrišuće poruke. Istraživaču je nedvosmisleno jasan kontekst u kome su nastale i karakter procesa koji iskazuju.
Posle perioda velikih društvenih preokreta dolaze periodi koje sartrovski možemo nazvati serijskim. Društva upadaju u kolotečinu, birokratizuju se i često skliznu u licemerje. Od izvornih vrednosti ostaju samo retoričke fraze. Problem je što one postaju legitimacione lozinke za karijerni napredak serijskih aparatčika. Iz naše bliže prošlosti setimo se samo svemoguće parole „bratstva i jedinstva“ i činjenice da su njeni glasnogovornici devedesetih godina prošlog veka listom postali nosioci najcrnjeg šovinizma i separatizma i razbili Jugoslaviju. Ništa lakše poltičkim činovnicima nego da iz reči koje označavaju vrednosti izbace njihov sadržaj i svedu ih na praznu ljušturu.
Danas je u svetu najčešća upotreba izraza mir i stabilnost. U delovima ili u celini, upotrebljava se u rasponu od najuticajnijih političara do kandidatkinja za mis univerzuma. Valja primetiti da je, obrnuto srazmerno, svet upravo u dramatičnom deficitu mira i stabilnosti.
Zbog čega je ovo pitanje značajno za Srbiju?
Samo po sebi razumljivo je da su mir i stabilnost životno značajni za svako društvo, državu ili pojedinca. Problem nastaje kada ove reči budu zloupotrebljene za sasvim suprotne i moralno problematične političke interese. S jedne strane, koriste ih velike sile kao alhemijsku mantru u ime koje sprovode vojne intervencije širom sveta i razaraju svaku spontano uspostavljenu ravnotežu. Za našu zemlju ništa manje značajno je da nam se, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, regionalni mir i stabilnost nameću kao kriterijum koji ne zadovoljavamo jer imamo sporove koje su nam proizveli upravo oni koji ocenjuju našu podobnost. Na plelemenitom idealu mira i stabilnosti tako se gradi prevarni i začarani krug koji malim zemljama predstavlja sudbonosnu zamku i agoniju iz kojih je teško izaći.
Na stotu godišnjicu od okončanja Prvog svetskog rata dobra je prilika da, kao narod koji je podneo mnogo muka i žrtava zbog nedostatka mira i stabilnosti, ali i ostvario mnogo podviga za njihov trijumf, razmotrimo najdublju osnovu ovih pojmova i pokušamo da ih, makar teorijski, otrgnemo od profanacije i zloupotrebe.
Mir i stabilnost postoje samo ako postoji poredak! Poredak je vladavina logike i vladavina vrednosti. Njegov najdublji temelj, izražen u svim religijskim, filozofskim i etičkim sistemima, ali i u narodnim predanjima koja su istovetna na svim krajevima sveta, koji prepoznaje savest svakog pojedinca, jeste pravda! Biblijskim jezikom govoreći: pravda drži zemlju i gradove!
Kroz dve stotine godina svoje novovekovne istorije Srbija se gradila na modernim političkim idejama, često, kao u slučaju Sretenjskog ustava, išla ispred svoga vremena. Uvek je verovala da jedino pravedni poredak obezbeđuje ono što mnogi olako i bez obavezujućih posledica izgovaraju kao mir i stabilnost. Srbija je u problematičnome dvadesetom stoleću nepogrešivo uvek stajala nasuprot retrogradnim silama i neprijateljima pravednog poretka. I nepogrešivo su je te sile prepoznavale kao protivnika, uništavajući je besomučno 1914., 1941. i 1999. godine. U ime višeg poretka Srbija je dva puta formirala Jugoslaviju opraštajući poraženima zločine. Danas je na prostoru bivše Jugoslavije Srbija jedini protagonista suštinske politike mira i stabilnosti zasnovane na principima pravednog poretka, nosilac istinskih evropskih i civilizacijski vrednosti, ali i časne metodologije kojom se bori za svoje ciljeve.
Skandal koji se dogodio ignorisanjem doprinosa Srbije na obeležavanju Dana pobede u Velikom ratu otkriva da je problem mnogo dublji od pitanja protokola. Zanemaren je značaj vrednosti koje su položene u temelje nove Evrope. Davanje prednosti lobiranju, potkupljivanju, dnevnim političkim interesima i kratkovidim strategijama u odnosu na principe i trajni poredak, svakako nije put koji vodi miru i stabilnosti.
U nadmoćnom strpljenju svoga predsednika Srbija je u Parizu pokazala da i dalje stoji na stanovištu predaka da su nepravde prolazne a moralna načela večna i nepobediva. Volja za poredak je srpski dobitni argument!

Dragoljub Kojčić

Direktor Zavoda za udžbenike

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *