Dragoljub Kojčić: ZAMKA ZAMRZNUTOG KONFLIKTA

Inercija je svojstvo ciklusa u međunarodnoj politici. Ako se jednom izgubi ritam i propusti prilika za postizanje povoljnog rezultata potrebni su izuzetni napori i puno vremena da se povrate izgubljene pozicije. Rasporedom političkih snaga u svetu tokom devedesetih i nepostojanjem iskrenih namera i pregovaračke kompetentnosti petooktobarskih kreatora spoljne politike Kosovo i Metohija sve više su postajali plen albanskih separatista. Narod uočava opštu beznadežnost svoje budućnosti i na izborima 2012. ukazuje poverenje Srpskoj naprednoj stranci. Od tog trenutka počinje uporna borba da se obezbedi respektabilni status Srbije pred činiocima svetske politike i otvori novi ciklus u reševanju pitanja Kosova i Metohije.
Nedavni govor Aleksandra Vučića na Evropskom forumu Alpbah 2018. pokazao je koliki pomak je napravljen za šest godina. Ne samo da su poruke izrečene direktno, bez političkih eufemizama i u punom spektru istine o genezi i sadašnjosti kosovskog čvora, nego je usledio i aplauz prisutnih. Ono što je prethodnih decenija bilo nezamislivo predstavnicima naše zemlje danas je standard Vučićeve komunikacije sa liderima i institucijama međunarodne zajednice. Nova pregovaračka pozicija Srbije građena je strateškom promišljenošću, strpljivim i upornim otvaranjem dijaloga sa velikim silama i vrlo delikatnom ravnotežom na koju obavezuju njihova međusobna rivalstva.
S druge strane, u svetu se događaju promene: Trampovo preoblikovanje principa američkog liderstva, Makronova zvezda u usponu i degolovsko dimenzioniranje političkog prostora, evropski unutrašnji dijalog o budućnosti, rast uticaja Rusije, preispitivanje geopolitičkih radijusa u Turskoj itd. Za nas je povoljno što betonska košuljica, kojom je bio zaštićen albanski secesionizam i tabuiziran svaki razumni i pravični razgovor o rešavanju kosovskog čvora, pod pritiskom nove realnosti dobija naprsline. Ključno pitanje je da li je Srbija spremna da iskoristi promenjene međunarodne okolnosti i proboje Vučićeve politike ili će još jedna istorijska prilika da ispravimo sopstvene stoletne greške biti propuštena. Konstelacije koje nam idu na ruku danas već sutra mogu da odu u nepovrat.
Za izlazak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji iz dugogodišnje i svakodnevne neizvesnosti, za stvaranje uslova za normalan, bezbedan i perspektivan život neophodno je postići trajno rešenje. U delu opozicionih političkih struktura, međutim, čuje se da srpsko-albanski konflikt treba zamrznuti i čekati neki himerični trenutak u kome će se obnoviti srpsko demografsko i institucionalno prisustvo na Kosovu. Ovo stanovište ne nudi nijednu konkretnu metodu osim anesteziranog čekanja. U stvarnosti to bi bio nastavak mrcvarenja namučenog naroda, obeshrabrivanje velikih investitora i ekonomska stagnacija, najzad, tiho napuštanje ognjišta. Ne treba izgubiti iz vida i da bi zamrznuti konflikt za Srbiju u celini značio zamrznuti razvoj sa svim negativnim povratnim posledicama na život naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji. To bi omogućilo da albanska strana bez otpora zaokruži svoj projekat etnički čistog Kosova i stvaranja Velike Albanije. Albanci bi dobili sve a Srbi ništa. Rečju, sasvim suprotno od onoga na šta se zagovornici zamrznutog konflikta i politike nerešavanja problema pozivaju. Nerealna politika je neodgovorna politika.
Drugi korpus protivnika rešavanja pitanja Kosova i Metohije sačinjavaju opozicione grupacije i aktivisti koji ispunjavaju želje međunarodnih pokrovitelja nezavisnog Kosova. Neodrživost licemerja da je nasilna secesija Kosova od Srbije bila prihvatljiva a da je sada sporazumno razgraničenje nedopustivo proteklih dana komentarisao je i Predsednik Srbije. Ovaj korpus je prošle godine odbio da učestvuje u javnoj debati o Kosovu i Metohiji da se ne bi suočio sa argumentima prava i logike. Danas isti posao radi za sponzore kosovske nezavisnosti tvrdnjom da je to pitanje zauvek rešeno i signalom: zašto bi Priština prihvatila pregovore kad, eto, tobože, ni srpske političke partije to ne žele. I to u trenutku kada su neviđenim trudom odškrinuta preteška vrata naše budućnosti.
Većinska Srbija, posebno Srbi na Kosovu i Metohiji, zato znaju da Vučić pregovara u saglasju sa narodnim očekivanjima, ma kakve bile prepreke i otpori na koje nailazi.
Dragoljub Kojčić, Direktor Zavoda za udžbenike

Оставите одговор