Eks ministar za privatizaciju – Aleksandar Vlahović

Digitalizacija, čarobna reč Ane Brnabić

Digitalizacija će neminovno proći kroz sve pore našeg života i kroz sve delatnosti. To je jedan drugačiji način i razmišljanja i učenja i kupovine i potrošnje. To je jedan trend koji je došao sa četvrtom tehnološkom revolucijom. I ako ne uhvatimo korak proći ćemo kao i sa trećom tehnološkom revolucijom koju smo propustili 90-ih godina dok su mnoge istočnoevropske zemlje to iskoristile za brzu tranziciju. Kada je u pitanju IT sektor, on je kod nas samonikao. I u ovom trenutku on izvozi više od 400 miliona dolara , a koliko vidimo u ekspozeu cilj je da ukupan izvoz IT sektora bude negde oko milijardu i po dolara čime dolazimo na nekih 5 procenata bruto domaćeg proizvoda što je jedan zavidan rezultat.

Ja mislim da vlada generalno treba da definiše industrijske politike gde će odrediti koje su to kompetitivne prednosti koje mi u ovom trenutku imamo i koje industrije želimo da razvijamo. Mi ne možemo da baziramo naš rast samo na poljoprivredi pošto ni jedna razvijena industrijska zemlja nije svoj BDP uvećala isključivo poljoprivredom.  Reći ću vam jedan podatak 20 odsto izvoza u Belorusiji stvara IT sektor. Dakle i kod nas tu može da se ostvari značajan napredak.

Tadić počeo razaranje javnih finansija

Ali mi možemo da pričamo o digitalizaciji dan i noć ako se ne uradi osnovne stvari reforme javnih preduzeća, javnog sektora…

Šta bi tu država trebalo da uradi. Prvo da se prekine dugogodišnja praksa da ako želiš da dobiješ posao moraš da postaneš član političke stranke na vlasti. Dakle „partokratija“ koja je zavladala u našem sistemu je ključna prepreka i za reformisanje javnih preduzeća. Isto važi i za reformisanje lokalnih samouprava. Tako političke stranke namiriju svoje članove u javnim preduzećima, lokalnim samoupravama ali tako se stvara i jedan ekonomski vrtlog između politike i državne administracije koji je poguban za privredu. I kad kažete šta treba uraditi, pa jednostavno, najbolji treba da dobiju državni posao,  odmah.

Period od 2004-e do 2008-e kada smo imali najveći priliv kapitala je bilo vreme kada je trebalo započeti fiskalnu konsolidaciju, ali išlo se linijom manjeg otpora, nije bilo političke volje. Podsetiću vas 2008-e godine u vreme najveće krize mi smo podigli penzije i plate, jer to je bila ucena jedne političke stranke da se napravi Vlada i koalicija u tom trenutku, što je bilo potpuno pogrešno i uvod u razaranje javnih finansija. Posledice tih odluka trpimo i danas.

Brnabić da ne menja politiku

Premijerka najpre mora da sačuva makro ekonomsku stabilnost koja trenutno postoji, a za to je neophodno ući u reforme koje sam pomenuo, restrukturiranje javnih preduzeća, profesijonalizacija uprave. Neminovan je takođe završetak privatizacije velikih sistema poput RTB Bor, petrohemijskog kompleksa… Sledeća stvar koja je za gospođicu Brnabić jako bitna to je zaposlenost i otvaranje novih radnih mesta koja teče paralelno sa reformom javnog sektora.

U ekspozeu je bilo nekoliko rečenica koje su ostale neprimećene. Prvo kada je gospođica Brnabić govorila o rastu BDP-a na 4 procenta rekla je da taj rast mora da bude baziran na investicijama i izvozu. Dakle time je akcenat stavila na dve ključne komponente ekonomskog rasta, i na neki način je rešila dilemu da li treba podizati plate i penzije. Ja nisam čuo u ekspozeu da je pominjala „povećanja“ i mislim da je to dobro. To je znak da će se i nova Vlada držati kursa fiksalne konsolidacije koji je započet pre dve godine. Druga stvar je profesionalizacija uprave u javnim preduzećima. Od toga mislim zavisi ishod čitavog procesa tranzicije a nama tek predstoje najznačajnije reforme.

U prethodom periodu su preduzete mnoge hrabre mere i potezi jer svi prethodni pokušaji konsolidacije su završeni krahom i još većim minusom u budžetu. Tek 2014. su preduzete prave mere. To je prelomna godina kada ministar finansija postaje Dušan Vujović i kada se donosi politička odluka da se smanje penzije i plate u javnom sektoru.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *