Erdogan i Putin promovisali Vučića u balkanskog lidera!

Čast koju su Erdogan i Putin ukazali Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije,   povodom početka rada gasne trase zvane “Turski tok”, ne znači ništa drugo, nego njegovo zvanično promovisanje u balkanskog lidera broj 1! 

Jer, niti je Srbija bila toliko bitna na ovom skupu, niti je iko njen zvanično morao da bude prisutan, pogotovo ne na najvišem državnom nivou… Ali, poziv koji je Tajip Erdogan, predsednik Turske uputio našem predsedniku Vučiću, da uz prisustvo Putina ( i naravno Borisova, jer je Bugarska bitni deo ovog gasnog projekta?!), samo je konačna zvanična potvrda da se bilo kakva dešavanja u ovom delu Evrope, a posebno Balkana više ne mogu niti organizovati niti završavati bez ličnog prisustva predsednika Srbije, Aleksandra Vučića!?

Utisak je, da je u ovom slučaju mnogo značajnije i bitnije ko je na mestu predsednika Srbije, i od same funkcije predsednika Srbije. A, zašto je to tako ima više razloga i neoborivih činjenica:

Možete Vučića voleti ili ne, glasati za njega ili ne, ali jedno je neoborivo tačno: Bez njega Srbija ne može, niti će moći u bliskoj i daljoj budućnosti! On nema alternative, kako unutar svoje partije, tako i van nje. Zašto? Zato što i ona velika manjina, koja “ očima ne može da ga gleda”, ipak priznaje nešto što se zove njegovo državničko ponašanje, mentalna politička higijena i nacionalno otelotvorenje da za njega nema nereševih stvari, niti uzmicanja pred, makar i nemogućim problemima…

A, šta to Vučića razlikuje u odnosu na nekadašnje “velike srpske lidere”, koje, smo skoro i zaboravili da su ikada i postojali? Umesto one uobičajene floskule “ da Vučić radi 24 sata dnevno”, ( a što je inače tačno!?) pre bismo rekli da je glavna njegova odlika postojanost i upornost da razreši svaki problem, razveže svaki čvor, pa makar bio to i onaj Gordijev!?

Za razliku, recimo, pođimo od srpskog lidera iz devdesetih godina prošloga veka, Slobodana Miloševića, Vučić ume i zna kako da postavi “igru i pred neprijateljem, baš kao i za prijatelja”! Ne izbegava te susrete! Ume da podnese i ono što mu se direktno saopštava!  Rođeni šahista, sigurni smo, da mnogo bolje igra ovu političku šah igru života, nego onu sportsku! On ima spremnu zamku za direktne političke neprijatelje. Zato ga oni, ne vole, ali poštuju! On razoružava nastupom, doslednim stavom, pa njihove “otrovne strele usmerava na bunjište”. Svoj itekako jak i do gornjih granica razvijen temperament neviđenom unutrašnjom snagom kontroliše i transformiše na dobrobit sebe i naroda koji predstavlja.

Za razliku od “dosmanlija”koji su sve probleme naroda koje su predstavljali gurali pod tepih, vodeći računa samo o ličnim parcijalnim interesima,  zabijajući glavu u pesak praveći se da ono što oni nisu hteli da vide – da se kobajagi nije ni desilo, Vučić ide u susret i očiglednim nevoljama i problemima! 

Hrabro se suočava sa  bezizlaznim političkim situacijama i usmerava politički dijalog na svoju vodenicu, iako odavno svi  dobro znamo da te vodenice možda više i nema!?! Od stvarne iluzije u koju su te iste “dosmanlije” gurnule Srbiju – vraćeni smo na javu, gde opet imamo šansu da na kraju utakmice i pobedimo, iako smo na poluvremenu već gubili sa 3:0! Njegova energija i volja su učinili da ono što je do koliko juče bila virtuelna stvarnost, lažna nada ( setite se samo priče o zaokruživanju nezavisnosti Kosova, infrastrukturnoj izgradnji Srbije, zaustavljanju inflacije, i vraćanju srpske ekonomije iz čistog, zvanično sakrivanog bankrotstva!?!), danas je postala ozbiljna realnost i nova šansa da Srbija uspe na svetskoj ekonomskoj mapi… Zar ovaj poziv Erdogana, da u društvu Putina i, ajde da kažemo, Borisova, Vučić pušta u rad “Turski tok”, sigurno najznačajniji privredni poduhvat u ovom delu Evrope u poslednjih 50 godina – nije najbolji dokaz za rečeno!

A, to što onaj “”mega tajkun”,  politički profiter čije je drugo ime Dragan Đilas” tvrdi “ da je Vučić lud”, ne bi trebalo ikoga u Srbiji da brine!? Ikoga ko je iole normalan… Ikoga ko je preživeo sve one silne tajkunske profiterske dosmanlijske prvobitne akomulacije narodnog kapitala kroz pljačkaške privatizacije… Nije baš previše dobro poređenje, ali i Teslu su “ smatrali ludim, šarlatanom”, jer uopšte nisu razumeli veličinu njegovog dela i značaja za čovečanstvo! 

Vučić nije matematičar, niti fizičar, nema nijednu doktorsku titulu, ali zato matematički precizno vaga šta je dobro, a šta loše za srpske nacionalne interese i naš identitet! Zato ga i oni koji ga na Zapadu i Istoku ne vole – veoma uvažavaju i poštuju. Lakoća kojom još uvek nosi sve srpske probleme daju nam za pravo za sve ovo što smo napisali. Daju nam za pravo dela i ponašanje najmoćnijih svetskih lidera, kojima uopšte nije po volji Vučićeva politika, ali su svesni da je on nezaobilazni stub balkanske političke kičme. I dugo će biti.

Zato je njegovim političkim oponentima, u nedostatku iole racionalne zdravorazumske politike jedino preostalo da Vučića pokušaju da sruše  tražeći pogodne mete iz njegovog najbližeg okruženja! 

Pošto su propale sve višegodišnje “CIA-MIA” akcije kriminalizacije njegove porodice, okrenuli su se najbližem političkom okruženju!? U veoma teškim okolnostima po zemlju i naš narod, Vučić zaista nema vremena ni dodatne energije da se bavi time šta rade njegovi bliski saradnici, ministri i članovi njihovih porodica… Ali, smo sigurni u jedno: Ne postoji taj zbog koga bi Vučić bacio u vodu sve ono što je do sada uradio za Srbiju i njen narod! Niti ga je iko “ od takvih” toliko zadužio da ga ne može smeniti ili ako se ogrešio o zakon “oterati” u zatvor!

P.J.     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *