Fontana bivše vlasti je bolja – samo je nema!

Prošle nedelje pojavio se video snimak bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa i sadašnjeg šefa beogradske opozicije Balše Božovića kako, negde u februaru 2014. godine, javno predstavljaju projekat muzičke fontane na Slaviji.

Đilas i Božović su tada najavili izgradnju „muzičke fontane na Slaviji sa svetlosnim efektima“ i „zaustavljanje saobraćaja na Trgu Slavija tokom vikenda kako bi se održavale manifestacije“. Ništa to ne bi bilo čudno da isti ti ljudi već četiri meseca ne vode brutalnu kampanju u medijima protiv iste fontane, izgrađene prema projektu koji su predstavljali. Optužbe su se kretale od tvrdnji da je izgradnja fontane preskupa do bizarnih primedbi poput onih da će vozači slušati muziku, pa neće obraćati pažnju na vožnju, da će svetlosni efekti na fontani da ometaju vozače u vožnji, da će biti udesa jer će voda sa fontane završavati na automobilima.

Bilo je ”političara” koji su dokazivali da je preko interneta moguće kupiti takvu fontanu u Kini, kao i da je u pitanju lavor ili bazen za decu. Toliko gluposti o jednom projektu zaista nikada nije napisnao. Ne možete da se ne zapitate otkud takva ostrašćenost prema opštem dobru i nečemu što je vlasništvo grada i kao takvo ostaje budućim generacijama. Sve što se dešavalo u vezi sa fontanom najbolje pokazuje licemerje i nesposobnost beoogradske opozicije. Licemerno je prozivati bilo koga zato što je izgradio nešto što ste vi sami planirali. Veliki gradski projekti pripremaju se i grade godinama, i čitav proces često traje duže od mandata jednog saziva gradske skupštine. Pre nego što građani vide bagere prođu godine u pripremi projekta, od planiranja, stvaranja urbanističkih uslova, eksproprijacije, projektovanja i obezbeđenja finansiranja. Tako je bilo i sa Slavijom i čuvenom fontanom.

Očekivati da građani ne pamte da ste vi neki projekat planirali i najavljivali u javnosti, a potom bez imalo stida napadate svoje protivnike zato što su to što ste planirali realizovali, jednostavno je podsmevanje i potcenjivanje građana. Kada već govorimo o nesposobnosti, izgradnja fontane na Slaviji je dokaz da je prethodna vlast upravo bila takva. Ne sporim da su umeli lepo da planiraju i da još bolje pričaju. Planirali su muzičku fontanu na Slaviji, ali nisu bili u stanju da je naprave. Prema njihovom projektu fontana je trebalo da košta 4,5 miliona evra. Mi smo tu fontanu izgradili za 1,8 miliona evra. Najavljivali su na prostoru gde je sada Beograd na vodi svoj projekat „Menhetn na Balkanu“ još 2003. godine, ali nisu bili u stanju ni kamen da pomere kako bi rasčistili teren, a da ne pričam o tome da nisu mogli da pronađu investitora koji bi uložio jedan evro, a ne 3.5 milijardi evra. Imali su ideju da srede Cvetni trg, usvojili plan još 2001. godine, ali su od njega napravili seoski vašar sve dok sadašnja gradska vlast nije realizovala taj projekat. Planirali su i da završe Prokop i izmeste železničku stanicu iz centra grada ali osim lepih želja nisu uradili ništa. Želeli su i izmeštanje autobuske stanice u blok 42, rekonstrukciju Kalenić pijace, proširenje pešačke zone…

Svašta su želeli ali ništa od toga nisu bili u stanju da urade. Tu leži odgovor odakle takva frustracija i mržnja prema svim projektima koje radimo u Beogradu. Jer svaki metar kvadratni koji izgradimo i svaki projekat koji pokrenemo je dokaz njihove nesposobnosti. Tu je jasna razliku između nas i njih. Mi radimo, a oni pričaju.Da li su imali novca da realizuju sve ove projekte? Naravno da jesu ali nisu imali znanja ni volje. Zadužili su grad za 1,2 milijarde evra, ali bilo im je važnije da kupe solarisove autobuse koji su za 30 odsto bili skuplji od domaćih iz Ikarbusa, da uzmu kredit od deset miliona evra za školske ormariće koji su uništeni posle godinu dana, da dodele posao rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra kompaniji koja je dala ponudu za milijardu dinara veću od najpovoljnije ili da unište Gradsku čistoću kupovinom zgrade Ineksa.

Zadužili su Beograd za 1,2 milijarde evra, ali su ostali preko 500 miliona dinara dužni trudnicama i porodiljama. Ostavili su nam da rešavamo probleme koje su napravili. Tako smo juče počeli drugu fazu projekta „Sagradimo dom zajedno” u okviru koga će 44 romske porodice dobiti socijalne stanove, što sa 120 porodica iz prve faze projekta omogućava da skoro hiljadu Romkinja i Roma počne da živi u uslovima dostojnim za život. Znate li gde su živeli ti Romi? Ispod Gazele, odakle ih je isti taj Đilas najurio i smestio u kontejnere. EU je izdvojila 3.4 miliona evra, a grad Beograd još toliko kroz zemlju i infrastrukturu kako bismo rešili brljotinu bivšeg gradonačelnika.Kada se sve to zna ne treba da nas čudi njihovo licemerje i bezobrazluk u vezi sa fontanom. To je pravo merilo njihove politike. Laž, obmana i nesposobnost.

Izvor: Politika

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *