GORAN VESIĆ: BEOGRAD PONOVO POSTAJE PRESTONICA KULTURE

Među preko šezdeset umetnika koji će izlagati u okviru 57. Oktobarskog salona biće i Joko Ono. Dolazak ikone moderne umetnosti, žene za koju je njen životni saputnik Džon Lenon tvrdio da je najpoznatija nepoznata umetnica na svetu, za Beograd nije samo umetnički događaj nego i deo novog imidža našeg grada u svetu. Nešto ranije najavljena je izložba Marine Abramović koja će biti organizovana u Muzeju savremene umetnosti 2019. godine. Nema sumnje da će izložba Marine Abramović, najčuvenije umetnice performansa i konceptualne umetnosti u svetu, u Beogradu biti jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Evropi naredne godine.

Beograđani, ali i naši gosti dobiće priliku da budu deo velike predstave poput 750 hiljada Njujorčana koji su 2010. godine čekali u redu ispred Muzeja savremene umetnosti da bi videli njenu retrospektivnu izložbu i dobili priliku da sednu preko puta nje u okviru performansa koji je trajao 700 sati. Naša želja je da tokom njene izložbe uredimo prostor ispred Studentskog kulturnog centra u kom je Marina Abramović održala svoju prvu izložbu, kao i da na tom prostoru bude postavljena njena umetnička instalacija. Na taj način bismo se odužili velikoj umetnici koja je svoju karijeru započela u Beogradu i dobili svetsku atrakciju po kojoj bi naš grad bio poznat.

Da li to znači da je Beograd na putu da postane kulturno središte kao što je bio u drugoj polovini dvadesetog veka do raspada Jugoslavije? U vreme kada je Beograd 1971. godine dobio FEST koji je u Domu sindikata otvoren filmom „Meš” Roberta Altmana. Te godine Beograđani su gledali „Odiseju u svemiru” Stenlija Kubrika i „Goli u sedlu” Denisa Hopera. Tokom svih ovih decenija na FEST-u je bilo preko četiri miliona posetilaca koji su gledali više od četiri hiljade značajnih filmova. Među njima su bili filmovi nekih od najznačajnijih reditelja današnjice kao što su Teo Angelopulos, Ken Rasel, Vim Venders ili Dejvid Kronenberg. Svetski glumci i reditelji poput Marčela Mastrojanija, Harvija Kajtela, Liva Ulmana, Bernarda Bertolučija, Majkla Ćimina, Džeka Nikolsona, Katrin Denev, Sofije Loren, Roberta De Nira, Džonija Depa, Miloša Formana ili Lorensa Olivijea posetili su Begrad i bili gosti FEST-a. 

Iste, 1971. godine, 30. oktobra održan je Njuport džez festival u Beogradu koji je 1975. godine prerastao u Beogradski džez festival.

Danas zvuči neverovatno, ali Djuk Elington i njegov orkestar otvorili su prvi Beogradski džez festival! Koliko je taj događaj bio značajan za Beograd najbolje opisuju reči publiciste Žike Bogdanovića: „Ispunjeni uzbuđenjem i novom plimom nade, prvi put u ovom gradu primamo… neke od najvećih živih ličnosti džeza… Imamo već Bitef, Bemus i Fest, sada dobijamo i Njuport u Beogradu, sa vrućom nadom da će i on postati neotuđiva tradicija kulture ovog podneblja. Vidimo večeras ovde sredovečne i mlade zajedno, povezane istom emocijom; preko jaza generacija, ovog časa, prebačen je most.“

U istom trenutku na sceni su se našli Dizi Gilespi, Dejvis Majls, Soni Stit, Kaj Vinding, Telonijus Monk, Al Mekibon, Art Blejki, ali i Dju Redman i Kit Džeret. Narednih godina Beograđani su imali priliku da uživaju u muzici Sare Von i B.B. Kinga ali i sovjetske džez zvezde Igora Brilja. 

Bile su to godine kada su u Beogradu koncerte imali Iv Montan i Šarl Aznavur. Britanski vajar Henri Mur imao je izložbu u martu 1955. godine, koja je simbolično predstavljala prvi korak tadašnje komunističke vlade u pravcu slabljenja ideoloških stega na umetnost i koja je podstakla lokalne umetnike da usvoje liberalnije i apstraktnije forme u svom radu. „Prvorazredni svetski događaj u maloj beogradskoj sredini, ohrabrio je i učvrstio slobode osvojene 1950 – 1954. godine“, napisao je za tu izložbu Miodrag B. Protić, osnivač Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Mira Trailović je 1967. godine osnovala BITEF, jedan od najuglednijih svetskih festivala novih pozorišnih tendencija.

Na BITEF su dolazila najuglednija svetska imena kao što je Piter Bruk ili recimo Jurij Ljubimov koji je 1967. godine došao u Beograd sa „Hamletom“ Teatra na Taganke u kom je glavnu ulogu igrao ruski Bob Dilan Vladimir Semjonovič Visocki. Kažu da je svako ko je nešto značio u pozorišnom životu Njujorka, Londona i Berlina bio tada u Beogradu da vidi ruskog Hamleta.

Mnogi će reći da je takav intenzivni kulturni život Beograd dugovao geopolitičkom položaju tadašnje Jugoslavije i veličini zemlje i da je nemoguće ponoviti takav period. Ta tvrdnja je tačna ali se ne slažem da ne možemo ponovo da postanemo grad kulture.

Dolazak Joko Ono i Marine Abramović znak je da Beograd ponovo postaje kulturna prestonica ovog dela Evrope. Da bismo zaista to i postali i da bi Beograđani mogli da vide najnoviju svetsku pozorišnu, muzičku produkciju ili izložbe potrebna je odluka društva da želimo da ulažemo u kulturu. Mi smo to odlučili kada smo obnovili Muzej savremene umetnosti i kada zavrašavamo rekonstrukciju Narodnog muzeja. Kada smo jasno istakli da su nam prioriteti završetak rekonstrukcije Muzeja grada Beograda, izgradnja zgrade opere i baleta na Trgu republike, rekonstrukcija paviljona Cvijeta Zuzorić, obnova Đumrukane, izgradnja zgrade Filharmonije na Ušću, obnova scene Bojan Stupica, izgradnja nove gradske galerije na Kosančićevom vencu. Neko će reći da nisu dovoljni samo objekti da bi se imala bolja kulturna ponuda. To je delimično tačno.

Beograd je u drugoj polovini dvadesetog veka dobio nove objekte kulture u kojima su održavani kulturni događaji kao što su dvorana Doma sindikata, Sava centar, hala Pionir, Atelje 212… Novi prostori inspirišu umetnike da dođu, kao što je rekonstruisani Muzej savremene umetnosti bio poziv Marini Abramović da dođe u svoj Beograd. Verujem da će naredne decenije biti novo zlatno doba kulture Beograda i da je to šansa za naš grad. Kao što je rekao Slobodan Jovanović: „U utakmici naroda srpski narod može da nastupi samo kao kulturna snaga”.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *