GORAN VESIĆ: ĐILASOVI DUGOVI GODINAMA UNIŠTAVALI GRAD

Dočekasmo početkom ove nedelje prvi sneg u Beogradu. U zimskim uslovima JKP „Beograd put” održava 2482 kilometra puteva, od čega je 1800 kilometara u 1114 ulica prvog prioriteta, dok je ostalih 1006 ulica u drugom prioritetu. Sve ulice prvog prioriteta moraju da budu očišćene četiri sata po prestanku padavina, dok je rok za čišćenje ulica drugog prioriteta 48 sati. Kada „Beograd put“ radi u petom, najvišem stepenu angažovanja, na ulicama se nalazi ukupno 188 mašina na kojima radi 614 zaposlenih. Ove godine, „Beograd put“ je dobio deset novih kamiona i tako je prvi put od 2009. godine delimično obnovljen vozni park u kojem ima kamiona starih 25 godina, što znači da rade od 1992. godine.

Priča o mašinama i opremi koju imaju beogradska javna preduzeća na najbolji način govori o tome kako je Beograd sistematski uništavan dok ga je vodio sadašnji lider opozicije Dragan Đilas. „Beograd put“ je 2013. godine imao 1291 zaposlenog, a preduzeće je iskazalo gubitak od 1,046 milijardi dinara. Prošle godine to preduzeće je imalo 1079 zaposlenih sa dobitkom od preko 507 miliona dinara. U JKP „Beograd put“ smo 1. maja 2014. godine zatekli 20 miliona evra duga prema bankama i dobavljačima. Za tri godine vratili smo 16,5 miliona evra duga. Za te pare smo mogli da kupimo 142 kamiona sa punom zimskom opremom i „Beograd put“ bi bio najbolje opremljeno putarsko preduzeće u regionu. Ali te kamione „pojeli“ su Đilasovi dugovi. I kada čujete da i posle skoro četiri godine Đilas i njegovi prijatelji pokušavaju da dokažu kako Beogradu nije ostavljen dug od 1,2 milijarde evra, već samo (!?) 400 miliona evra, dođe mi da ih pitam ko će Beograđanima da vrati ta 142 kamiona zimske službe koje nam je bivši gradonačelnik oteo? U koju klasifikaciju duga to spada? Inače, „Beograd put“ danas nema nijednog podizvođača, što znači da sve poslove radi samostalno, dok su pre 2013. godine i do 50 odsto posla radile privatne putarske kompanije. U sličnoj situaciji su i druga javna preduzeća. „Beogradski vodovod i kanalizacija“ 2013. godine imao je 2470 zaposlenih i dobit od 5,8 miliona dinara, da bi prošle godine 2219 zaposlenih napravilo dobit od preko 510 miliona dinara. „Gradska čistoća“ je 2013. godine imala 1832 zaposlena i dobit od 33 miliona dinara, a prošle godine je imala 1616 zaposlenih i neto dobit od 952 miliona dinara. „Parking servis“ je 2013. godine imao 660 zaposlenih i neto dobit od 49 miliona dinara, a prošle godine 612 zaposlenih i neto dobit od 492 miliona dinara…

Ovi podaci na najbolji način pokazuju kako je bivša gradska vlast uništavala komunalni sistem Beograda. „Zelenilo Beograd“ je recimo u periodu od 2007-2013. godine kupilo 242 mašine za 244 miliona dinara ili prosečno nešto više od milion dinara po mašini. U periodu od 2014-2017. godine to preduzeće kupilo je 558 mašina za 446 miliona dinara, što je oko 800 hiljada dinara po mašini. Upravo ovaj primer pokazuje razliku između toga kako se danas vodi grad, a kako se vodio u vreme Đilasa. Ne samo da su mašine koje se danas kupuju jeftinije za oko 20 odsto od Đilasovih, nego se mnogo više ulaže u javna preduzeća. U vreme bivšeg gradonačelnika u JKP „Zelenilo Beograd“ godišnje je prosečno trošeno oko 40 miliona dinara za kupovinu nove opreme, dok se danas prosečno troši 148 miliona dinara svake godine, što je 3,7 puta više. Sve to u situaciji kada je neto dobit „Zelenila Beograd“ u 2016. godini skoro 59 miliona dinara, što znači da je povećana za 58,15 odsto u odnosu na 2013. godinu kada je iznosila oko 37 miliona dinara.

„Parking servis“, čija je neto dobit povećana za 992 odsto u odnosu na 2013. godinu, investirao je u garaže, u periodu od 2014 do danas, 1,45 milijardi dinara, dok je od 2008. do 2014. godine uloženo samo 175 miliona dinara. Da ne govorim o tome da se danas ne naplaćuje provizija na slanje sms poruka, već sav novac ide u gradski budžet. Situacija u „Gradskoj čistoći“ na najbolji način pokazuje bahatost Đilasove vlasti. Od 2007. do 2014. godine nabavljeno je 75 vozila, a od 2014. do danas 102 vozila. To preduzeće danas ima 2753 odsto veću neto dobit iako otplaćujemo kredit od 5,5 miliona evra koji je uzet za ugradnju 1800 podzemnih kontejnera. Kako izgledaju podzemni Đilasovi kontejneri građani Beograda mogu da vide. Od 2014. godine do danas zamenjeno je oko 500 kontejnera, a popravljeno je oko 400. U toku je nabavka još 200 novih koji će zameniti trule Đilasove kontejnere. Te pare su mogle da budu utrošene na mnogo bolji način, a posebno ako imamo u vidu da je bivši gradonačelnik skoro uništio to preduzeće kada ih je naterao da daju 611 miliona dinara za kupovinu zgrade Ineksa, a potom upisao grad kao vlasnika zgrade. Uz sve te probleme „Gradska čistoća“ danas čisti oko 16 miliona metara kvadratnih, a 2013. je čistila oko 12 miliona kvadrata, dok danas pere 14 miliona metara kvadratnih javnih površina naspram 13 miliona koliko je bilo 2013. godine.
Ove brojke jasno govore o tome kako se danas domaćinski upravlja gradom i kako se otimalo i rasipalo u prošlosti. Zato se svaki put nasmejem kada slušam prazne priče o metodologijama izračunavanja duga. Ja bih te stručnjake poslao u javna preduzeća koja su bila skoro uništena, da sede sa zaposlenima koji su bili bez poslao i da im objašnjavaju kako nešto što je pozajmljeno ne mora da se vrati. I da ih pitaju ima li neka metodologija koja može da izračuna stepen uništavanja komunalnog sistema grada koje je sprovedeno od 2008. do 2013. godine. Možda bi tada shvatili da sve što je pozajmljeno mora da se vrati po kakvoj god metodologiji oni to računali.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *