Goran Vesić: LAŽNA POLITIKA LAŽNE ELITE

Miting opozicije, održan pred nekoliko stotina pristalica, bio bi zaboravljen da nije objavljen video u kome pojedini građani odgovarajući na pitanja optužuju predsednika Vučića jer je Nadežda Petrović primorana da naslika njegov portret, jer je Uroša Predića postavio na funkciju u Ministarstvu kulture, a Milutina Milankovića za ministra prosvete i zato što je Slobodan Jovanović „upao u parlament”. Očekivao sam da se posle ovoga u društvu povede rasprava o tome kako mladi ljudi ne znaju ko su Nadežda Petrović, Uroš Predić, Milutin Milanković i Slobodan Jovanović i da li su uopšte živi, ili da ta anketa bude povod za razgovor o reformi obrazovnog sistema. Umesto toga, dobili smo kampanju opozicije o tome da li je anketu sprovela osoba koja se predstavljala kao novinar jednog satiričnog portala ili ne. Kao da je važnije ko je postavljao pitanja od neverovatnih odgovora koje su građani davali?

Zašto protivnicima predsednika Vučića smeta taj video? Zato što ruši stereotip koji je stvaran godinama, a po kome Vučića podržavaju samo neobrazovani koji čine većinu u Srbiji, a njih obrazovani koji su manjina. To opšte mesto postalo im je izgovor za sve poraze i jedini politički program. Sebe su proglasili elitom, naravno lažnom, koju niko ne razume ali koja ima pravo da se meša u svaki proces, da bude moralni sudija i da donosi odluke u kom pravcu će se razvijati društvo. Mesecima su nas ubeđivali da su potpisnici Jankovićevog „Apela 100” jedina vrednost u Srbiji zbog koje bi narod morao da, ritualno, ne pitajući ništa, glasa za njihovog kandidata. Kada je kandidaturu Aleksandra Vučića podržalo 650 intelektualaca i javnih ličnosti, protiv njih je vođena hajka i proglašavani su za poltrone, intelektualno su osporavani, a od nekih su tražene ostavke. Jer, ako je lažna elita protiv Vučića ko sme da ga podrži? Među onima koji su podržali Vučića bilo je osam članova Srpske akademije nauka i umetnosti, dok je Jankovića podržao samo jedan akademik. Nama nije palo na pamet da vređamo Jankovićevog akademika bez obzira na to što na društvenim mrežama koristi jezik primeren kočijašu. Ovaj video razbija stereotipe o tome na čijoj strani su obrazovani, ali i pokazuje da je jedina politika srpske opozicije urlik „Ua Vučić” i to svugde i u svakoj prilici.

Kada smo kod kulture, sledeće nedelje biće otvoren Muzej savremene umetnosti, a sledećeg maja Narodni muzej. Da li treba da ćutimo o tome da je premijer Vučić u program svoje Vlade, koja je izabrana 2014. godine, kao jedan od prioriteta stavio obnovu ta dva muzeja? Ili da pitamo zašto to nije učinio nijedan premijer pre njega? Počinjemo 2019. godine rekonstrukciju zgrade bivše Vojne akademije u Resavskoj ulici, na uglu sa Nemanjinom, koja će biti pretvorena u Muzej grada Beograda. Zakon o Starom sajmištu omogućiće da se počne sa pretvaranjem postojećih zgrada u memorijalni kompleks sa tri muzeja koji će biti posvećeni stradanju srpskog, jevrejskog i romskog naroda. U toku je renoviranje pozorišta Boško Buha i dvorane Doma sindikata, a velike gradske kulturne manifestacije kao što su FEST, BITEF, BEMUS ili Festival dokumentarnog filma su svake godine sve kvalitetnije. Kao predsednik Upravnog odbora Beogradskog džez festivala ponosno mogu da kažem da će njegovo 33. izdanje koje počinje za 13 dana biti najbolje od obnove festivala, kao i da ove godine imamo pet puta veći budžet nego što je to bio slučaj 2013. godine.

Tokom poslednje tri i po godine spomenik u Beogradu dobio je Milutin Milanković, koga Vučićevi protivnici ni krivog ni dužnog proglasiše za poltrona, a u toku su konkursi za podizanje spomenika Zoranu Đinđiću i Stefanu Nemanji. Sledeće godine odredićemo lokacije za spomenike Mihajlu Pupinu i Dijani Budisavljević. U sledećem mandatu podići ćemo spomenike despotu Stefanu Lazareviću, koji je Beograd proglasio prestonicom Srbije, i kralju Stefanu Dragutinu tokom čije vladavine je Beograd 1284. godine postao deo Srbije. Na predlog grada, Vlada Srbije je već odlučila da se stara električna centrala na Dorćolu pretvori u Naučno-istraživački centar „Nikola Tesla“ sa muzejom koji će se prostirati na preko 10 hiljada kvadrata umesto sadašnjih 300. Jugoslovensko dramsko pozorište ponovo osvaja scene u regionu i Evropi, a Pozorište na Terazijama, možda jedino u svetu, istovremeno na repertoaru ima šest klasika i to: Fantom iz opere, Čikago, Producenti, Neki to vole vruće, Grk Zorba i Mama Mia.
Sve se to dešava u vreme vlasti „koju podržavaju nepismeni” kako to kaže lažna elita. Za razliku od nas, njihovi pismeni politički lideri dok su bili na vlasti ne uradiše ništa. Umesto što su im štrajkovali glumci i izbacivali upravnike iz pozorišta mogli su makar Muzej savremene umetnosti da otvore. Zato je ova „elita“ hrabra i energična samo na beogradskim slavama između supe i sarme, lažna koliko i politika koju zastupa. Od svog grada i njegovih stanovnika, koliko god ih prezirali, ne mogu pobeći. Kao u pesmi Grad Konstatina Kavafija:

”Ovaj grad će te uvek pratiti. Ulicama ćeš se kretati
istim. U istom susedstvu ćeš ostariti.
U istim ćeš kućama osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati.”

IZVOR: Politika

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *