GORAN VESIĆ: NACIONALNI MUZEJI SU OTVORENI ZA NAROD



Prošle nedelje na Vidovdan otvoren je, posle petnaest godina, Narodni muzej. To je drugi nacionalni muzej koji je rekonstruisan za vreme vlade Aleksandra Vučića. Prošle godine na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra, posle deset godina, otvoren je Muzej savremene umetnosti.
Vučić je prvi srpski premijer koji je prilikom izbora za predsednika Vlade, 2014. godine, završetak rekonstrukcije ova dva muzeja naveo kao prioritete svog kabineta. Danas, četiri godine kasnije, sa ponosom može da kaže da je obećanja ispunio. Bilo je premijera i pre Vučića, pa im nije padalo na pamet da se bave rekonstrukcijom ovih muzeja. I oni i politika koju su predstavljali imali su druge prioritete. Narednih godina biće još dobrih vesti za Beograd i Srbiju. Tri muzeja dobijaju nove zgrade, biće izgrađene dve umetničke galerije kao i zgrade Filharmonije i Opere i baleta, a biće rekonstruisani i umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić i kuća Đure Jakšića. 

Zgrada bivše Vojne akademije, sagrađena krajem devetnaestog veka, biće rekonstruisana i postaće Muzej grada Beograda. Projektovanje završavamo do sredine naredne godine kako bismo do kraja 2019. počeli rekonstrukciju. Tako će Muzej grada Beograda, posle skoro 120 godina od osnivanja, konačno dobiti svoj prostor.
Od 1903. godine koristio je zgrade u ulicama Uzun Mirkovoj, Kralja Petra i Kosovskoj. Posle preseljenja u kuću Aleksandra Vuča u Zmaj Jovinoj ulici, 1940. godine je otvorena stalna postavka koja je zatvorena posle dvadeset godina. Muzej grada Beograda u novoj zgradi imaće oko jedanaest hiljada kvadrata gde će se nalaziti 18 legata i više od 130 hiljada kulturno – istorijskih predmeta. Stara Železnička stanica, izgrađena 1884. godine, postaje Muzej istorije Srbije. Ispred nje će se nalaziti Savski trg u čijoj će sredini, na Vidovdan naredne godine, biti postavljen spomenik osnivaču srpske države Stefanu Nemanji, a prostor na kome su se nalazili peroni biće pretvoren u umetničku galeriju. Već krajem naredne godine počeće rekonstrukcija termoelektrane na Dorćolu „Snaga i svetlost”, izgrađene 1930. godine, koja će postati Naučno – istraživački centar „Nikola Tesla”, u okviru koga će se nalaziti muzej, biblioteka, kampus i naučne radionice. Gradska galerija na Kosančićevom vencu gradiće se od 2020. godine, a projekat rekonstrukcije umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić sa građevinskom dozvolom biće završen do kraja ove godine, posle čega će Ministarstvo kulture početi građevinske radove.
Do kraja ove godine očekujemo da Ministarstvo kulture raspiše međunarodni konkurs za idejno rešenje zgrade Opere i baleta Narodnog pozorišta na Trgu Republike, na mestu gde se sada nalazi Staklenac, a Skupština grada Beograda nedavno je usvojila urbanistički plan za zgradu Filharmonije na Ušću.

Sve ovo predstavlja greh koji lažna srpska kulturna i politička elita Aleksandru Vučiću i vlasti Srpske napredne stranke ne može da oprosti. A i kako bi kada smo za četiri godine uradili više nego oni decenijama unazad i pokazali da ih kultura interesuje samo kao oblast u kojoj na nameštenim tenderima jedni drugima dele pare za projekte bez ikakvog značaja za društvo? Kako će da objasne građanima da su muzeji dok su oni „kulturni” vladali bili zatvoreni, a da su sada kada su na vlasti ovi „nekulturni” otvoreni? 

Zato me ne čudi hajka koju je ovo veselo društvo pokrenulo protiv Skupštine grada Beograda zbog izbora Damira Handanovića za direktora CEBEF-a (Centar beogradskih festivala).
Jednostavno, kulturnim parazitima i lažnoj eliti je potrebno da se zaboravi otvaranje Narodnog muzeja. Toliko gluposti i laži odavno nisam pročitao. CEBEF je gradsko preduzeće koje se bavi produkcijom beogradskih festivala i nema nikakav uticaj na njihove programe. Svaki festival, od FEST-a i BEMUS-a do Džez festivala, ima svoj organizacioni odbor koji bira Skupština grada Beograda i umetničkog direktora koji je odgovoran za program. CEBEF se bavi tehničkom organizacijom, tako da je normalno da na njegovom čelu bude neko ko je producent. Inače, CEBEF je nastao 2014. godine kada je Grad Beograd morao da ugasi Jugokoncert čiji je račun bio blokiran više godina i koji je imao dugove preko 750 hiljada evra!? Tako je „CEBEF” njihove vlasti odnosno Jugokoncert radio, a dugovi ovog preduzeća im nisu smetali.
Kritikuju Handanovića jer je komponovao neku pesmu za Svetlanu Ražnatović. To je neoprostiv greh. A nije im smetalo kada je lider njihove tadašnje stranke Boris Tadić, u julu 2012. godine, u selu Končarevo kod Jagodine, bio na koncertu te iste Svetlane Ražnatović i pevao sa njom? To je bilo u redu? Nisu se zgražavali kada je njihov lider Tadić javno govorio hrvatskim novinarima da se budi i uspavljuje uz Severinine pesme? To je bilo tako evropski i kulturno, zar ne? Nisu se bunili kada su Tadić i njegova stranka otkupljivali karte za koncert Dina Merlina u Areni i delili ih članovima svoje stranke kako bi se ovaj pevač uverio da ga u Srbiji vole? Dino Merlin je za njih evropski umetnik, iako je komponovao pesmu „Beograd” za Cecu, a srpski pevači nisu? 

Zato ovde nije problem u Handanoviću, već u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti danas, a sutra u muzejima grada Beograda, Istorijskom muzeju Srbije i Naučno – istraživačkom centru „Nikola Tesla”.
Problem je u tome što danas Grad Beograd za kulturu odvaja 2,6 odsto budžeta, a dok su oni vladali to je bilo daleko manje. Problem je u tome što su danas svi beogradski festivali, od FEST-a, BEMUS-a, BITEF-a, Džez festivala pa do Festivala dokumentarnog filma, bolji nego 2013. godine u svakom smislu, produkcijskom, programskom, a i prema broju gledalaca. Problem je tome što za njihove besmislene projekte više nema gradskih para. To lažna kulturna elita ne može da nam oprosti. Zato će njihova histerija biti sve jača. A koliko god da bude jaka, nikada neće moći da sakrije činjenicu da dok su oni vladali nacionalni muzeji nisu radili, a danas su otvoreni za narod. To je naša najveća pobeda, a njihov najveći poraz.
Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *