GORAN VESIĆ: NEĆEMO GRAĐANE PRVOG I DRUGOG REDA

Pre tri godine posetio sam naselje Stepojevac, udaljeno oko 50 kilometara od centra Beograda. Građani su mi rekli da im je najveći problem to što nemaju pijaću vodu. Imali su tehničku vodu ali neredovno.

„Trideset godina čekamo vodu i svi nam je obećavaju pred izbore”, rekao mi je tada meštanin Radisav Lesendrić. Te godine izbora nije bilo ni na vidiku. Dogovorio sam se sa meštanima da opredelimo skoro milion evra za izgradnju vodovoda u naseljima Stepojevac i Vrbovno. Danas je 350 kuća u Stepojevcu i 800 kuća u Vrbovnu priključeno na vodovodnu mrežu. U toku je tender za izvođenje druge faze vodovodne mreže, posle kog će preostalih 150 kuća u Stepojevcu dobiti vodu. Kada je u pitanju taj kraj, nismo investirali samo u Stepojevac i Vrbovno, već je počela izgradnja vodovoda Arapovac-Mirosaljci-Strmovo-Prkosava i drugog kraka Arapovac-Junkovac.

Tako će sedam mesnih zajednica u kojima živi oko 15 hiljada Beograđana dobiti vodu i postati bar delimično ravnopravni sa ostalim sugrađanima.

Ne znam kako drugi razmišljaju ali mene je sramota zato što u našem gradu, na početku 21. veka, trećina grada nema kanalizaciju, a deo stanovnika čak ni vodu iz javnih izvora. Zato smo protekle četiri godine gradili nedostajuću infrastrukturu u delovima Beograda u kojima je nije bilo. JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ je položio 97,8 kilometara vodovodnih cevi uloživši preko pola milijarde dinara.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda uložila je protekle četiri godine oko 350 miliona evra u prigradske delove Beograda, dok je u periodu između 2008. i 2012. godine ulaganje u iste te delove grada bilo manje od sto miliona evra. Gradili smo kanalizaciju u naseljima Braća Jugović i Šljivici u Obrenovcu, zemunskim naseljima Plavi horizonti i Altina, rakovičkom naselju Resnik i na voždovačkoj Maloj Utrini. Gradili smo vodovod u surčinskom naselju Ključ, kao i u barajevskim naseljima Beljina i Lisović. Ukupno skoro 107 kilometara vodovoda i kanalizacije izgradila je Direkcija za građevinsko zemljište.

Posebna priča je izgradnja 45 kilometara fekalne kanalizacije u Surčinu gde je prošla gradska vlast prevarila građane, uzela im novac na ime priključaka i nikada nije izgradila kanalizaciju koju su ljudi platili. Mi smo tu kanalizaciju preuzeli, završavamo je, a prve kuće se već priključuju na kanalizacionu mrežu. Zato sam zapanjen kada čujem da isti ti koji su prevarili građane u Surčinu sada obećavaju kanalizaciju na levoj obali Dunava u Krnjači po „istom principu plitke kanalizacije kao u Surčinu”. Budu li bili u prilici da rade „po istom principu kao u Surčinu”, uzeće pare od građana i nikada neće napraviti ništa.

Za razliku od njih, mi projektujemo kanalizaciju u Krnjači i obezbedili smo 38 miliona evra za njenu izgradnju. I izgradićemo je kao što smo to uradili u Surčinu.

Beograd ne može da postane uređena evropska metropola sve dok postoje delovi grada bez kanalizacije, vode, puta ili javnog prevoza. Takvi delovi postoje zato što se decenijama unazad niko nije bavio sistemskim rešavanjem tih problema. Ne možemo da dopustimo da na nekoliko kilometara od centra grada žive ljudi u uslovima koji nisu dostojanstveni. Hrabro smo se uhvatili u koštac sa tim problemom i pre dve godine počeli sa projektom izgradnje nedostajuće kanalizacije kako bi za deset godina svaka kuća u Beogradu imala priključak. Da bismo ovaj posao završili, neophodno je izgraditi pet fabrika za preradu otpadnih voda pošto Beograd ima pet nezavisnih kanalizacionih sistema, a izgradnja prve počinje u Velikom selu. Tako ćemo rešiti još jedan veliki, ekološki problem jer sva naša kanalizacija, i tamo gde je imamo, izliva se kroz preko dve stotine ispusta direktno u Savu i Dunav. Malo je tako velikih gradova u Evropi koji ne prerađuju otpadne vode.

Hrabro smo se uhvatili u koštac sa ovim problemom iako je lakše potrošiti narodne pare na most, pretplatiti ga, sagraditi ga tamo gde mu nije mesto, a potom potrošiti isto toliko para na pristupne saobraćajnice kako bi ljudi mogli da se popnu na taj isti most. I pričati kako ste veliki vizionar koji je sebi ostavio spomenik sa tuđim parama jer sve to košta više od pola milijarde evra.

Lakše nego kopati stotine kilometara kanalizacije ili vodovoda. Tu dolazimo do suštine politike, posebno lokalne. Dobra politika je samo ona koja ljudima rešava probleme i koja im donosi dobro. Džaba lepe reči ako svi građani nemaju vodu, kanalizaciju, put ili javni prevoz. Ili ako u naselju Ljubiša Jelenković u Resniku u kom sam bio pre dva dana, jer smo počeli drugu fazu izgradnje kanalizacije, postoje ulice koje nisu asfaltirane i iz kojih ljudi ne mogu da izađu od blata kada padne kiša. Ili ako su do pre mesec dana građani iz preko trideset kuća u Zvečkoj u Obrenovcu pešačili do autobuske stanice dva kilometra po putu bez rasvete. Ili ako su neki Beograđani građani prvog, a neki drugog reda.

To je najveća pobeda Beograda. Naš grad se tokom poslednje četiri godine razvija i gradi, dobijamo pešačke zone, uređene fasade, nove mostove ali se rešavaju i problemi ljudi koji žive u prigradskim delovima grada. Ti ljudi su Beograđani kao i oni koji žive na Terazijama. Biće potrebne decenije da se reši većina problema ali počeli smo. Tako se voli Beograd i tako se vodi politika koja donosi dobro ljudima.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *