GORAN VESIĆ: POLITIČAR BEZ POLITIKE

Jedva sam dočekao da pročitam izborni program Dragana Đilasa. Kao što sam i očekivao ”političar bez politike” ponudio je skup nerealnih obećanja, netačnih podataka i jeftine demagogije. Sudeći po tome šta je ponudio, Đilas očigledno veruje da je recept za uspeh u politici da uvek treba “dodatno da potceni inteligenciju birača”.

Kaže Đilas da će da izgradi pristupnu saobraćajnicu od Mosta na Adi do Rakovice. Da se malo više bavi gradom znao bi da je u toku tender za uređenje baš te saobraćajnice, odnosno Bulevara patrijarha Pavla sa izmeštanjem korita Topčiderske reke. Ako se taj bulevar radi da li Đilas zna šta obećava? Kada smo već kod Mosta na Adi, najskupljeg mosta na svetu, da bi on bio potpuno u funkciji potrebno je još najmanje 110 miliona evra! Prošle godine smo izgradili bulevar koji povezuje Tošin bunar sa mostom i to je koštalo 1.7 milijardi dinara. Upravo smo završili tender za postavljanje šina preko mosta čija je vrednost 1,65 milijardi dinara, a u toku je tender za izgradnju saobraćajnice koju Đilas obećava građanima i ona će u dve faze koštati 1,8 milijardi dinara. Na kraju moramo da izgradimo i tunel Topčiderskog brda čija je procenjena vrednost između 8-9 milijardi dinara. Tek tada će biti završen Most na Adi što još podiže ukupnu cenu.

Đilasovo obećanje o besplatnom boravku dece u vrtićima je za rubriku iz Politikinog zabavnika „Verovali ili ne”. Besplatne vrtiće obećava čovek koji je dok je bio gradonačelnik suprotno zakonu naplaćivao roditeljima 9.700 dinara mesečno po detetu. Danas roditelji plaćaju 5.590 dinara mesečno po detetu. Dok je Đilas vodio Beograd u vrtiće je išlo nešto više od 47 hiljada dece, a danas u vrtićima boravi oko 70 hiljada mališana čiji boravak subvencioniše Grad Beograd. Zbog bahatosti Dragana Đilasa koji je vrtiće naplaćivao više nego što je dozvoljeno, oko 15 hiljada roditelja je tužilo Grad Beograd. Mislili ste da je to sve? Varate se. Tim roditeljima koji su boravak u vrtiću plaćali više, Đilasova admnistracija uzela je oko pet milijardi dinara. Sada se bivši gradonačelnik hvali kako je u svom mandatu u vrtiće uložio tri milijarde dinara. Čijih para? Pa onih koje je uzeo od roditelja i koje će Grad Beograd sada morati da vraća. Inače, oko 5,5 hiljada dece već ide besplatno u vrtiće. I sada taj čovek ima obraza da obećava besplatne vrtiće!?

Kaže Đilas da će da izgradi škole tamo gde postoji potreba i obećava besplatne udžbenike. Neko ko pokušava da postane gradonačelnik trebalo bi da zna da Beograd ima sasvim dovoljno mesta u školama. Tamo gde postoji potreba škole se grade, kao što je ona u Leštanima ili u Zvečkoj. Određene škole u kojima su učionice bile prazne, iskoristili smo za predškolsku decu i dobili skoro 1200 novih mesta. Samo prošle godine Ministarstvo prosvete je za 86.000 porodica obezbedilo besplatne udžbenike. Prvi put pravo na besplatne udžbenike ima svako treće dete u porodici, a osim njih dobijaju ih i socijalno ugrožena i deca sa invaliditetom.

Bivši gradonačelnik obećava da će da raskine ugovor za javno-privatno partnerstvo za deponiju. Možda bi mu neko i poverovao kada se ne bi znalo da je ovo tender za izbor partnera za deponiju Vinča, raspisan na osnovu Plana za upravljanje otpadom od 2011 – 2021. godine koji je 2011. godine usvojila Skupština grada Beograda na predlog upravo Dragana Đilasa. Tim Đilasovim planom bilo je predviđeno da se problem deponije Vinča reši upravo onako kako je to grad uradio prošle godine. Da ne zaboravimo da je bivši gradonačelnik svojim planom 2011. godine predvideo da investicija stranih partnera u deponiju Vinča bude 179 miliona evra, a mi smo obezbedili investiciju od 333 miliona evra. Planirao je da kapacitet postrojenja za preradu otpada bude 150 hiljada tona, a biće 380 hiljada tona godišnje. Na kraju, istim planom Đilas je predvideo da Grad Beograd uzme kredit od 80 miliona evra za rešavanje deponije Vinča, a mi smo obezbedili da svih 333 miliona evra obezbedi privatni partner, bez dinara učešća iz budžeta. Dakle, nije ovde problem u tome što je sproveden ovaj proces za deponiju već u tome što ga nije sproveo Đilas. Kao u onoj pesmi Bijelog dugmeta „Šta bi dao da si na mom mjestu”.

Obećava bivši gradonačelnik da će da obezbedi za svako dete sa smetnjama u razvoju „asistenta pratioca“. Trebalo bi da nauči da se ta usluga prema zakonu zove lični pratilac deteta. Dok je bio na vlasti nije mu palo napamet da obezbedi tu uslugu iako je imao obavezu prema zakonu. Trebalo bi da zna da Grad Beograd plaća tu uslugu od 2014. godine za 350 dece i besplatna je za sve korisnike. Nudi Đilas personalnu asistenciju za osobe sa invaliditetom, a dok je bio gradonačelnik to nije omogućio nijednoj osobi s invaliditetom. Mi smo pokrenuli tu uslugu 2016. godine i sada je koristi 53 osobe sa invaliditetom. Da je kao odbornik Skupštine grada dolazio na sednice, a nije, imao bi priliku da glasa za te odluke i da tako pomogne deci sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom, a ne da im obećava nešto što imaju i bez njega.

Tako konačno dobismo komunistički program od kandidata za gradonačelnika koji spada u bogatije Srbe. Čovek koji je od siromašnog studenta mašinstva 1992. godine postao milioner nudi komunizam narodu koji je u istom periodu postao siromašniji. Razumeo bih ga da sve besplatne programe ili izgradnju škola gde ”postoji potreba” nudi od svojih para. Kao Bil Gejts recimo. Kod Đilasa nije tako. On nudi komunizam ali novcem iz budžeta, odnosno novcem građana. Vodeći takvu politiku jednom je grad doveo na ivicu bankrota sa ukupnim dugom od 1,2 milijarde evra. Sada kada je puna gradska kasa opet bi da radi isto.

IZVOR: POLITIKA

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *