GORAN VESIĆ: PRVA EVROPSKA KAFANA – U BEOGRADU

Ako bi se pisala neformalna istorija našeg grada, beogradske kafane bi zauzele važno mesto. U njima su se vodile političke debate, osnivale stranke, pripremali državni prevrati, održavale sednice Narodne skupštine, pisala književna dela, uređivale novine i igrale pozorišne i operske predstave, jer kako se kaže „sve što je u Srbiji osnovano u kafani ima šansi na uspe”.

Smatra se da je prva kafana u Evropi otvorena 1522. godine u Beogradu. Ne znam da li je to tačno, ali lepo zvuči. Zna se da su na Dorćolu ovu kafanu otvorili Turci i da se, kako ime kaže, u njoj služila samo kafa. Prema zvaničnom popisu iz 1927. godine u Beogradu je bilo 667 kafana. Ipak, malo znamo o istoriji kafana. Pre desetak godina javnost je raspravljala o rušenju kafane „Orač” ne znajući da je ona samo jedna od najmanje dvadesetak koje su nosile isto ime. Kafane koje su nosile ime „Orač” nastajale su na obodima grada gde su počinjale njive. Prvi „Orač” bio je na uglu Takovske i Svetogorske, a u kafani je stajala tabla koja je podsećala posetioce da je baš tu pisao Stevan Sremac, između ostalog i Zonu Zamfirovu. Osim Sremca ovu kafanu su redovno posećivali Radoje Domanović i Vojislav Ilić. U velikoj sali „Knjaževe Pivare” održana je 1958. godine Svetoandrejska narodna skupština koja je na vlast vratila kneza Miloša Obrenovića. U toj sali su održavane pozorišne predstave u okviru Teatra kod Pivare. Ovu kafanu je oko 1840. godine podigla kneginja Ljubica, a njen vlasnik je bio knez Mihajlo Obrenović. Na uglu Makedonske i Trga Republike nalazila se kafana „Kolarac” nazvana po vlasniku, trgovcu Iliju Kolarcu. U ovoj kafani su Apis i njegovi sledbenici skovali zaveru za ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Inače, ovde je održan prvi Sajam knjiga jer je u zgradi bilo sedište Udruženja književnika Srbije. Na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana nalazili su se hotel i kafana „London” poznati po tome što je knez Mihajlo posle atentata izdahnuo upravo ispred ove kafane. U kafani „Moruna” između Kameničke ulice i Kraljice Natalije sastajali su se Gavrilo Princip i pripadnici Mlade Bosne i kovali planove za oslobođenje Bosne. U kafani „Kod Rajića junaka Serbskog” na Studentskom trgu 1867. godine organizovana je proslava kada je knez Mihajlo dobio ključeve Beogradske tvrđave od Turaka. Hotel i kafanu „Moskva” otvorio je 1906. godine lično kralj Petar, a poznata je po tome da je u njoj kafu pio Nikola Pašić. U ovom hotelu je jedno vreme živeo i Lav Trocki dok je radio kao novinar. Zanimljivo je da je za 112 godina ovaj hotel samo četiri godine nije nosio ime „Moskva”. Za vreme nacističke okupacije Beograda hotel se zvao „Srbija”. U kafani „Hajduk Veljko”,u Knez Mihailovoj ulici, Beograđani su prvi put čuli fonogram 1896. godine, a deset godina kasnije tu je počeo da radi prvi bioskop.

U kafani „Tri lista duvana”, podignutoj osamdesetih godina devetnaestog veka, koja se nekada nalazila na uglu Ulice kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra, bila je instalirana prva telefonska centrala u Beogradu. U ulici kralja Petra preko puta Saborne crkve i danas se nalazi kafana „?” podignuta na inicijativu kneza Miloša, a poznata po tome da je u nju svraćao Vuk Stefanović Karadžić. U kafani „Proleće”, kasnije nazvanoj „Hamburg”, koja se nalazila na uglu kneza Miloša i Masarikove ulice, tačno preko puta tadašnje Narodne skupštine, zasijala je prva električna sijalica u Beogradu. Na tom mestu, naredne godine, zajedno sa EPS-om pravimo Trg svetlosti.
Skadarlija je i danas poznata kao boemska četvrt sa najviše kafana. Prema „Vodiču kroz Beograd” iz 1909. u Skadarliji je bilo 14 kafana. Na ulazu u Skadarliju, krajem 19. veka nalazila se kafana „Pašonin bulevar” koja je imala veliku salu u kojoj su se od 1908. godine održavale prve predstave beogradske opere. Najpoznatiji gost kafane „Zlatni bokal” bio je Đura Jakšić, dok je u kafani „Bums keler” sedeo skadarlijski kralj, pesnik Tin Ujević. Redovni posetilac Filipove pivare bio je Bora Stanković. Skadarlijske kafane posećivali su književnici Đura Jašić, Jovan Jovanović Zmaj, Antun Gustav Matoš, Branislav Nušić, glumci Čiča Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović i Žanka Stokić.

Na mestu sadašnje palate „Albanija” bila je kafana „Albanija” ispred koje se nalazio prvi javni sat u Beogradu. Ispred kafane „Balkan” ili kako su je Beograđani zvali „Simine mehane”, na mestu današnjeg hotela „Balkan”, skupljali su se srpski dobrovoljci za rat sa Turcima. Na uglu Njegoševe i Beogradske ulice nalazila se kafana „Vardar” čiji je akcionar bio i sam kralj Aleksandar, u kojoj je pevao advokat Mijat Mijatović, jedan od najboljih pevača tog vremena. U kafani „Ginić”, na uglu Makedonske i Dečanske ulice, u koju su svraćali novinari „Politike”, osnovan je satirični list „Ošišani jež”, a kafana „Dardaneli”, koja se nalazila na mestu sadašnjeg Narodnog muzeja, bila je najpopularnija beogradska gostionica, sastajalište glumaca i književnika i središte beogradskog duha i boema. „Dumina” kafana kod današnje Gospodar Jevremove bila je poznata po tome što je u njoj svoju prvu zelenu čoju na bilijaru pocepao Branislav Nušić. Vlasnik kafane poklonio je čoju Nušiću da sašije pantalone, a račun poslao njegovom ocu. Mnogo godina kasnije kada je Nušić postao popularan isti vlasnik se setio da promeni ime kafani i nazove je „Kod Nušića”. U kafani „Zlatni grozd” u Pop Lukinoj ulici, Nemac Karlo od Remaja igrao je sa svojom trupom 1866. pozorišne predstave. Kafana „Jasenica” na Dorćolu nije poznata samo po tome što je u njoj sedeo Mika Alas, već i zato što je ispred nje 1915. major Dragutin Gavrilović braniteljima Beograda izdao čuvenu naredbu koju danas u Srbiji zna svako dete. Danas ima onih koji kažu da Beograd ne treba da se prepoznaje po restoranima, provodu i noćnom životu.

Neki od njih tvrde da je Beograd po tome postao poznat poslednjih decenija. Ko poznaju istoriju našeg grada zna da nije tako. Beograd je uvek bio mesto za provod, prava prestonica Balkana koja je privlačila različite ljude koji su tu nalazili dom. A ta veličina našeg grada omogućavala je da bude kulturna, politička i ekonomska metropola.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *