SRPSKA napredna stranka na naredne gradske izbore izlazi sa timom koji je prethodne četiri godine vodio prestonicu. Glasačima nudimo konkretan program i plan rada do 2022. godine. Ukoliko budemo dobili poverenje građana, a u to verujem, budućeg gradonačelnika i najodgovornije funkcionere odrediće vrh stranke, kako je to bilo i 2014. godine – kaže za „Novosti“ Goran Vesić, gradski menadžer i odskora član Predsedništva SNS.

Gostujući nedavno u „Večernjim novostima“, glavni operativac Beograda na naše pitanje vidi li sebe možda kao budućeg gradonačelnika, odgovara:

Sebe vidim na operativnoj funkciji, na mestu gde se rezultati vide, gde su konkretni. Od 2003. godine nisam bio u politici. Kada sam se 2013. vratio, imao sam samo jedan uslov. Da moj posao bude operativan, da su rezultati rada vidljivi. Kad dobijem konkretan zadatak, ja ga završim.

Ali, o tome odlučuje stranka.

* Koji su glavni aduti vladajuće stranke za izbore u prestonici?

– Prethodne četiri godine smo planski zacrtali put razvoja grada. Zaslugom tima koji je vodio Beograd, a čiji smo deo i Mali i ja, promenili smo pređašnji pravac širenja od centra ka periferiji, što se oduvek radilo. Mi smo Beograd spustili na reke. Svi naši veliki projekti su uz obalu. Od Luke Beograd, „trećeg Beograda“, Makiškog polja, Bloka 18 i, naravno, „Beograda na vodi“… Taj pravac više niko neće moći da promeni ili prekine.

– Osim toga, stabilizovane su finansije, vraćeno je oko 400 miliona evra duga, koji je napravila prethodna vlast. Stabilizovali smo javna preduzeća. Imamo mnogo više novca da rešavamo problem infrastrukture u delovima grada u kojima nedostaju vodovod, kanalizacija, putevi.

Smatram veoma značajnim što nema prigardske opštine ili sela u kojima grad nešto nije uradio.

* Da li ćete izaći sa SPS na lokalne izbore?

– Sa SPS nismo imali nijedan problem do sada. Radili smo zajedno i dobro sarađivali. Nema razloga da tako ne bude i u budućnosti.

AKCIJA „NOVOSTI“ I GRADA„VEČERNjE novosti“ i grad Beograd izradiće ponovo i postaviti mesingane ploče u znak sećanja na tri srpska velikana. Podsećamo, spomen-obeležja Slobodanu Seleniću, Antoniju Isakoviću i Mići Popoviću ukradena su jula 2015. sa zgrade na Studentskom trgu 19.

* Može li, na primer, udružena opozicija sa bivšim gradonačelnikom Draganom Đilasom da ugrozi aktuelnu vlast?

– Voleo bih da se Dragan Đilas kandiduje, pa da uporedimo njegove i naše rezultate. Za vreme njegovog mandata „Beograd put“ godišnje je pravio gubitak milijardu dinara, a danas je 500 miliona u plusu. BVK bio je pre 2013. sa pet miliona dobiti, a danas posluje sa 510 miliona profita. „Čistoća“ je u vreme DS godišnje imala 33 miliona dobiti, a danas je u plusu 962 miliona. Razlika je nemerljiva. Pod našom upravom javna preduzeća prave dobitak oko pet milijardi dinara godišnje, a to su pare koje idu u budžet grada. U Đilasovo vreme smo imali šezdesetak gradilišta, a danas ih imamo 1.100.

* Po čemu će najviše biti upamćena ova gradska vlast?

– Beograd je postao grad kranova. Svaki uloženi evro, kroz građevinsku industriju, multiplicira se kroz BDP tri puta. Izdali smo građevinskih dozvola za milion kvadrata. To su milijarde evra investicija, a zahvaljujući svemu tome, otvaraju se nova radna mesta. Prvi put imamo manje od 100.000 nezaposlenih – 89.000. Svi me u inostranstvu pitaju za „Beograd na vodi“. To je neverovatan mamac koji privlači velike svetske kompanije. Uspešna spoljna politika i sigurnost utiču i na porast broja turista. Prošle godine je zabeležen dolazak 730.000 ljudi. Ove godine ćemo imati 20 odsto više.

KRUŽNI TOK KOD „UŠĆA“U BEOGRADU se svakoga meseca registruje 4.000 novih automobila. Na kraju godine imaćemo ih oko 750.000. To je ogroman pritisak na saobraćajnice i zato ubrzano radimo studiju kružnih tokova. Imaćemo i kod TC Ušće kružni tok, a to bi bilo rešenje i za ugao Save Maškovića i Bulevara oslobođenja.

* Ipak, trećina Beograda nema kanalizaciju?

– To će narednih godina biti prioritet. Beograd je jedini grad u Evropi koji svu kanalizaciju ispušta u reke. Zato je ugovor sa Kinezima o fabrici za prečišćavanje vode u Velikom Selu izuzetno značajan. Do 2020. ćemo završiti i „večiti“ vodovod Makiš – Mladenovac. Obilazim sela i vidim koliko se ljudi raduju što su dobili vodu. Žalosno je što pojedinci tek u 21. veku stiču osnovne uslove za život.

* Vinčanska deponija je jedna od dve najveće u Evropi?

– „Nacionalna geografija“ je objavila spisak i mi smo na njemu. To je naša sramota, ali je velika stvar što smo krenuli sa mrtve tačke. Potpisali smo ugovor sa japansko francuskim konzorcijumom o uređenju deponije i izgradnji fabrike za preradu otpada. Njihova investicija je „teška“ 300 miliona evra.

* Koje velike projekte najavljujete za sledeću godinu?

– Počinjemo sa rekonstrukcijom ulica Cara Dušana, 27. marta i Kraljice Marije. Prvo ćemo urediti trotoare u Kneza Miloša. Premestićemo instalacije da bi 2019. mogla da se gradi podzemna garaža za 450 vozila. Uredićemo Trg republike, a to je povezano sa ponovnim otvaranjem Narodnog muzeja. Radi se aneks autobuske stanice u Bloku 42, gde će se izgraditi stanični plato. Rekonstruišemo plato oko Crkve Svetog Marka, a uredićemo i plato oko Hrama Svetog Save. Ove godine uredili smo 200 fasada, isto toliko je planirano sledeće.

* Kada je realno da se nastave radovi na unutrašnjem magistralnom prstenu?

– Posle severnog kraka (Bulevara heroja sa Košara) sledeći korak je Topčiderski tunel. Trenutno radimo plan detaljne regulacije. Moramo da odredimo gde će on ulaziti i gde će izlaziti. Potrebno je i da se uradi eksproprijacija. Procena je da će tunel koštati od 70 do 80 miliona evra. Osim toga, mora da se napravi još jedna petlja da bi Most na Adi konačno bio završen.

* Da li ste zadovoljni funkcionisanjem javnog prevoza?

– Nisam nikako zadovoljan. U špicu, vršnom satu, imamo 1.559 vozila. Ako me pitate da li je to dovoljno, nije. Možemo da imamo više ako se kupuju karte. Alarmantan je podatak da samo oko 20 odsto putnika plaća prevoz. Gradski prevoz, inače, nigde u svetu nije profitabilan, ali kako da kupimo gorivo i rezervne delove? Godišnje, grad daje 2,4 milijarde dinara da pokrije gubitke koji se naprave u javnom prevozu. Te pare su mogle da se upotrebe za izgradnju puteva, kanalizacije ili vodovoda.