GORAN VESIĆ: SRBIJA I BEOGRAD SU PONOVO CENTAR BALKANA

Tri dana pre nego što će Hitler 6. aprila napasti Kraljevinu Jugoslaviju i zverski bombardovati i razoriti Beograd, samoubistvo je izvršio predsednik Vlade Mađarske grof Pal Teleki. U pismu koje je grof Teleki ostavio pisalo je:

”Prekršili smo reč – iz kukavičluka (…). Nacija to oseća, a mi smo odbacili svoje poštenje. Stali smo na stranu nitkova, jer od tobožnjih grozota nema ni jedne reči istine. Niti je šta urađeno protiv Mađara, niti protiv Nemaca. Postali smo lešinari, najgadnija nacija. Natrag ne mogu. Kriv sam.”

Kraljevina Jugoslavija i Mađarska potpisale su nekoliko meseci ranije, 12. decembra 1940. godine Ugovor o večnom prijateljstvu i miru. Pošto je Kraljevina Jugoslavija 27. marta 1941. godine odbacila Trojni pakt sa Silama osovine koji je potpisan dva dana ranije u Beču, Hitler je naredio da se napadne na naša zemlja. Od Mađarske, kao potpisnice Trojnog pakta, traženo je da se preko svoje teritorije propuste nemačke divizije kao i da učestvuje u “kaznenoj vojnoj akciji” protiv Jugoslavije, a da zauzvrat dobije delove srpske zemlje. Grof Teleki nije želeo da njegova zemlja pogazi reč i protivio se ratu. Kada je shvatio da je mađarski regent Mikloš Horti prihvatio nemačku ponudu oduzeo je sebi život.

Nekoliko meseci kasnije nemački pilot Helmut S. šalje pismo svom rođaku u Hamburgu u kome opisuje atmosferu u Beogradu posle nemačkog bombardovanja i ulaska okupatora.

”Osećam se kao da sam pao padobranom u vraško neprijateljsko gnezdo. Grad je razrušen i spaljen. Prljav. Još sve miriše na paljevinu. Kada letim i posmatram iz vazduha ovu zemlju, izgleda mi vrlo pitoma. Ali nije tako, dragi moj Gintere. Ovaj grad je zaista poludeo! Pogledi su mrski i izazivački. To i nije čudo, jer smo ih strašno udesili bombardovanjem. Ali već dva meseca ovde prašte revolveri i gore naši kamioni. Ne znam šta hoće ti njihovi fanatički dečaci kada pale novine i garaže ili kada vrše atentate na feldvebele. Svi se žale da se neprijatno osećaju u ovom gradu. Kad uveče izlazim iz automobila, imam osećanje kao da će mi svakog časa neki grubi Balkanac sručiti metak u glavu. Kako bi to bila glupa smrt, poginuti od kuršuma nekog fanatičnog nacionaliste. Dragi Gintere, ti si stari ratnik, ali tako nešto nisi doživeo. Nespokojstvo polako kida živce. Postaje suviše vrelo u ovom gradu na jugu Evrope”.

Između ova dva pisma dogodilo se zversko bombardovanje Beograda koje je izvela nemačka 4. vazdušna flota pod komandom generala Aleksandera Lera. Nemački feldmaršal Evald fon Klajst, na suđenju posle rata, izjavio je da je „vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao prvenstveno političko – teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom”. ”To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete,” rekao je Klajst.
U tom nacističkom političko – terorističkom aktu teško je razoren naš grad. Poginulo 2 274 ljudi, mada neke procene govore da je bilo skoro četiri hiljade žrtava. Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećena 1 601 zgrada, a delimično oštećeno 6 829 zgrada. Među oštećenim zgradama našle su se zgrada Starog dvora ali i Vaznesenjska crkva u kojoj je u trenutku bombardovanja bilo vernika. Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka, sagrađena 1832. godine bila je jedina u Evropi koja je bila vojni cilj. Uništeno je oko 350 hialjada knjiga među kojima zbirke turskih rukopisa, više od 200 starih štampanih knjiga iz perioda od 15 – 17. veka, starih karata, gravira, umetničkih slika i novina, kao i sve knjige štampane u Srbiji posle 1832. godine. Zbog ovog zločina, kao i drugih koje je počinio na Balkanu, general Ler je osuđen na smrt i streljan 1947. godine. Život ovog zločinca, koji se školovao u Pančevu i koji je odlično govorio srpski jezik, simbolično je završen u Beogradu koji je hteo da uništi šest godina ranije.

Drugi svetski rat je bio težak period za Beograd i Srbiju. Srbija je svedena na teritoriju Beogradskog pašaluka, a u drugim delovima bivše Jugoslavije, posebno u fašističkoj NDH, Srbi su sistematski ubijani. Nemačka nije učinila ništa da spreči zločine nad Srbima i pored dramatičnih izveštaja koje su iz Zagreba slali u Berlin Hitlerov izaslanik Glajz fon Horstenau i nemački poslanik Zigfrid Kaše. Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan, dr Herman Nojbaher napisao je da ustaški zločini “spadaju u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije“. Okupirana, razrušena i opljačkana Srbija sa marionetskom ”Vladom” Milana Nedića nije bila u stanju da zaštiti naš narod. Za Srbe nije bilo mesta u Hitlerovom ”novom svetskom poretku”. Ali, čak i tada, neprijatelj nas je poštovao. Dr Herman Nojbaher, u svojim sećanjima na ratne dane, napisao je da je: ”Hitler je bio ubeđen da će Srbi, čim im se opet pruži prilika, ponovo biti vodeća balkanska sila”. ”Iza Hitlerovog nepoverenja prema Srbima krije se, zapravo, njegovo potajno priznanje i divljenje prema njima,” napisao je Nojbaher.

Beograd i Srbija preživeli su naciste, razaranje, ubijanje našeg naroda pa još dva bombardovanja u prošlom veku 1944. i 1999. godine. Danas, 77 godina posle aprilskog bombardovanja i uništavanja našeg grada, Beograd i Srbija su ponovo centar Balkana i vodeća zemlja regiona. Zato pamtimo 6. april 1941. godine i sećamo se žrtava sa dužnim pijetetom, ali svoju državu i Grad gradimo kako nam se nikada ne bi desilo da doživimo takvo razaranje i rat.

IZVOR: Politika

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *