GORAN VESIĆ: “SUDBONONOSNI” IZBORI

Prođoše beogradski „sudbonosni“ izbori koje je opozicija najavljivala proteklih godinu dana. Kao i na drugim „sudbonosnim“ izborima, od 2012. godine, rezultat je bio isti. Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka ubedljivo pobeđuju, a opozicija, u kakvoj god formaciji i sa kojim god kandidatima izađe na njih, doživi fijasko.

Na izborima za Skupštinu grada Beograda koji su održani prošle nedelje lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd!” osvojila je apsolutnu većinu odbornika sa 44,99 odsto ili 366.461 glasom. To je za 37.877 glasova više nego što je Srpska napredna stranka osvojila na izborima u svih sedamnaest beogradskih opština 2016. godine ili za 15.359 glasova više nego na gradskim izborima 2014. godine. Tako je Srpska napredna stranka „sudbonosno” osvojila najveću podršku građana Beograda koju je ikada imala, a opozicija je doživela „sudbonosni” fijasko. Ne samo da je SNS osvojila skoro 30 odsto više glasova od najjače opozicione liste, već su Demokratska stranka, Dveri, Dosta je bilo, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Beli Preletačević i anarhistički pokret čiji je simbol žuta patka, ostali ispod cenzusa. Najveći gubitnik izbora je Demokratska stranka koja posle 26 godina više nije parlamentarna stranka u Beogradu. Na ovim izborima izgubili su 108 hiljada glasova u odnosu na izbore 2014. godine jer su tada osvojili 126.000 glasova, a danas 18.300 glasova.

Beogradski izbori su pokazali da građani kažnjavaju one političare i stranke koje ih potcenjuju. To su upravo radili kandidati opozicije, od Đilasa i njegovog bivšeg pomoćnika Šapića do Vesne Rakić Vodinelić. Gotovo sva njihova obećanja su bila da će njihovim dolaskom na vlast u Beogradu skoro sve postati besplatno. Besplatan javni prevoz, besplatni vrtići, besplatni udžbenici, besplatni stanovi za bračne parove… Samo su nedostajali besplatni taksi prevoz ili šišanje. Đilas je pričao da će povećati plate zaposlenima u zdravstvu, školstvu i policiji, iako Beograd nema zakonske nadležnosti u tim oblastima, niti može da utiče na visinu plata. Ipak, među svim tim besmislenim obećanjima pobedio je Đilasov bivši pomoćnik Šapić koji je obećao da će proterati strane turiste iz Beograda. Iste one turiste koji su u 2017. godini ostavili u Beogradu oko 750 miliona evra od 1,2 milijarde evra koliko su doneli u Srbiju. Građani su glasanjem jasno pokazali da ne žele da podrže prevarante koji ih potcenjuju lažnim i nerealnim obećanjima.

Kada smo kod potcenjivanja birača kako drugačije nazvati Đilasov pokušaj da ponovo uzme vlast kada je kao gradski odbornik u poslednje četiri godine prisustvovao samo jednom zasedanju od 43 sednice Skupštine grada!? Gradski odbornik Đilas nije bio prisutan kada se raspravljalo o 1760 odluka važnih za funkcionisanje grada. Na sednice nije dolazio ali je svakog meseca uredno primao 10 hiljada dinara odborničke nadoknade, odnosno ukupno 585.422,86 dinara bruto. Poput njega, ponašali su se i drugi odbornici opozicije jer od 22, koliko ih je bilo, na sednice je dolazilo 5 ili 6. Nije dolazilo ni četvoro Šapićevih odbornika, kao ni Đilasova zamenica Tatjana Pašić. Bili su redovni samo na blagajni. Da li ti ljudi stvarno veruju da mogu da dođu pred građane i kažu kako četiri godine nisu imali vremena da jednom dođu na sednicu gradske skupštine i zastupaju ih, a sada od njih traže da im daju vlast?

Kako mogu da osvoje vlast oni koji tokom čitave kampanje nisu otišli ni u jedno selo ili prigradsko naselje u Beogradu? Oni koji, kako sami kažu ne žele da „prljaju cipele” i „žive na tviteru”, ne znaju da li Zaklopača i Vrčin imaju vodu, da li Batajnica, Altina ili Kaluđerica imaju kanalizaciju, da li svi građani Zvečke imaju prevoz, da li su Jajinci dobili novu zdravstvenu stanicu, da li Surčin ima Dom kulture ili da li je grad finansirao plastenike u Velikom selu. Ti delovi Beograda za njih ne postoje i tamo, po njima, žive građani drugog reda.

Za razliku od njih, Srpska napredna stranka nije samo građanima ponudila nastavak projekata koje je započela i nove projekte poput izgradnje metroa, dva nova mosta i dva tunela, već je za svako naselje na teritoriji Beograda pripremila program, podsetila građane šta je sve urađeno u njihovom mestu tokom poslednje četiri godine i predstavila šta će biti urađeno u narednom mandatu. Birači su mogli da vide da mi ne brinemo samo o fasadama, uređenju pešačkih zona, asfaltiranju puteva, kanalizaciji ili vodovodu već i o problemima svakog naseljenog mesta u Beogradu. Čak i tamo gde ne možemo trenutno da rešimo neki problem građani vide da nam je stalo da se pronađe adekvatno rešenje.
Upravo je u tome ključ velike pobede Srpske napredne stranke. Pokazali smo brigu za ljude, njihove probleme i ponudili rešenja. A zašto opozicija propada, najbolje pokazuje izjava Dragana Đilasa koji je obraćanje novinarima posle zatvaranja biračkih mesta počeo rečenicom „da ne zna izborne rezultate”. Tada je jedino u kampanji bio iskren. Niti je imao ljude na biračkim mestima, niti su ga interesovali rezultati jer mora da broji glasove, niti ga interesuju problemi građana. Tu je da, kao u Velikom bratu, rijalitiju koji je doveo u Srbiju i emitovao ga iz prostora u Pionirskom gradu koji je bio namenjen deci, pokuša da još jednom prevari ljude i proda neki trik, odnosno „hokus pokus” politiku u stilu „miš beli sreću deli”.

IZVOR: Politika

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *