Hamit Alili: “Moj otac je verovao da su mu Šapići prijatelji”?! (2)

Afera Studentska 45a pred Tužilaštvom za organizovani kriminal čeka odgovore na mnoga pitanja:

Šapićima je lokal Amdi Alilija u Studentskoj 45a, na samom ulazu u Studentski grad bio potreban za novi biznis, a nikako da čuveni “Indeks 10” nastavi da radi kao ugostiteljski objekat, tvrdi dobro obavešteni izvor antikorupcijskog portala Embargo! Zvanični kupac ovog lokala, ujak predsednika opštine, Rade Dedović trebalo je da bude samo maska na putu ka velikom biznisu porodice Šapić. Ovo nezvanično tvrdi izvor Embarga, a Tužilaštvo će, nadamo se, i ovaj  deo ove veoma interesantne novobeogradske afere rasvetliti do najsitnijih detalja:

– Bilo je već dogovoreno, da se u okviru jakog opozicinog bloka u Beogradu i Srbiji napravi novi objekat na mestu ćevabdžinice, kao što je i urađeno, a da se onda iznajmi Šolakovom SBB-u za velike pare na 5 godina – tvrdi izvor Embarga iz opštine Novi Beograd. – Spominjala se cifra od 5.000 evra mesečne kirije, pa puta 12 meseci i puta 5 godina, pa vidite i sami o kojoj se sumi radi… Zato su odmah “iscenirali” požar, uništili stari objekat I krenuli u gradnju novog objekta… Šapiće nisu zanimale pljeskavice, niti ikakvi kolači… Sitno je to za njihove apetite?

Ovako je izgledao lokal Alili Amdija

Ono što je odmah bilo jasno, po samoj gradnji novog objekta, da će novi vlasnik promeniti i namenu objekta. I zbog toga su falsifikovani papiri, odnosno kao investitor poturen mrtav čovek, bivši vlasnik!? Novi objekat je bar tri puta veći od postojećeg, tako da je sigurno imao više od 300 kvadrata, jer se u pozadini ne vidi dograđeni deo okrenut ka Studentskom gradu, zbog čega su i nadležni iz ove ustanove reagovali… Sve je bilo pripremljeno za veliki biznis, posle kupovine za bagatelu, skoro “za džabe”! Upućeniji tvrde i danas, a što će nadamo se i nadležno Tužilaštvo dokazati, da je mozak cele ove operacije “otimanja lokala” od Amdi Alilija vodio Šapićev otac Miloš, koji je, bar do tada, važio za prijatelja vlasnika “Indeksa 10”. Godinama su živeli u istoj zgradi na Novom Beogradu.

– Da, i ja dobro poznajem čika Miloša – kaže za Embargo Hamit Alili, sin pokojnog Amdija. – I zato me je iznenadilo njegovo ponašanje posle preuzimanja lokala… Ja nisam živeo nikada u Beogradu, ali sam često dolazio kod oca na nekoliko dana. I znam da su se dobro poznavali, da su se uvek srdačno pozdravljali. Mojo tac je bio, mogu to da slobodno kažem, prijatelj Šapićima i verovao je da su i oni takvi prema njemu. Verujte, njemu je ovaj lokal bio sve. Sa svojih 10 prstiju je sve sam uradio, malo po malo, dograđivao, borio se da ga legalizuje… Ponekad sam mislio da je ovaj lokal moj otrac voleo više i od nas dece, mene i dve moje sestre!

Hamit Alili priča kako su on, sestre i majka Husnija živeli daleko od Beograda u Makedoniji, a otac sa radnjom u Beogradu. U, kako tvrdi, iznajmljenom stanu. Iznenadilo ga je, da iza sebe nije ostavio neku drugu nekretninu, jer je znao da je njegov otac ceo život bio štedljiv I kućevan.  Amdi je važio je za vrlo marljivog  i poštenog čoveka koga su svi  voleli i poštovali. Studentima koji su u indeksu donosili “10” čašćavao je kolačima I drugom hranom. Po tome je postao poznat još pre 30 godina. Večernje novosti su o tome davno objavile jednu reportažu…

– Amdi je u rodnom mestu napravio veoma lepu kuću za svoju porodicu – tvrdi Baja, jedan od brojnih beogradskih prijatelja, koji je bio uz njega u poslednjim danima života. Svojim kolima je Amdija vozio na zračenja, na Bežanijsku kosu i na VMA. – I radnici su ga obožavali. Imao je godinama pored sebe jednu radnicu, koja mu je pomagala i oko kućnih poslova, peglala ga i potom, kad se razboleo negovala…

Amdi se nikada nije odrekao svoje porodice i ona mu je uvek bila na prvom mestu. To su znali i njegovi, pa se nikada nisu ljutili što je radnica, izvesna gospođa Nada, bila godinama njegova desna ruka i u kućnim poslovima. Za Amdija je njegov brak sa suprugom Husnijom bio svetinja i nikada mu nije padalo na pamet da se razvede, iako su decenijama živeli odvojeno.

– Bio sam ubeđen da će tata ostaviti lokal meni, jer sam to žarko želeo da nešto imam u Beogradu – evocira sećanja Hamit Alili. – “Tata, dole kod nas, znaš da se loše živi, da nemam od čega da na pravi način zbrinem porodicu, pa mi je zato ovaj lokal velika šansa”… Mnogo puta sam mu to govorio. On bi mi  odgovarao “ Ne brini sine!”.  Sećam se, ne tako davno, da je kompletan  lokal bio obložio mermerom! Koštalo je to desetak hiljada evra! I da sve to on proda za samo 30.000 evra!? Ma, nema šanse.  Bez nas, dece, bez ičijeg prisustva, osim, verovatno gospođe Nade? Ona ga je negovala do poslednjeg dana života, zašta sam joj lično zahvalan!

E. E.

(nastavlja se)

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *