Hemijska industrija kao ozbiljan trovač flore i faune priobalja Dunava… (4)

Ekološko uređenje i zaštita priobalja Dunava

I ova priča zvuči kao apel, poslednja opomena svim nadležnim institucijama u zemlji, da se moramo urazumiti i vratiti prirodi ono što joj stotinama godina unazad nemilosrdno uzimamo ili uništavamo!
Pre nekoliko dana, u priobalju Dunava, nadomak Prahova, na lokaciji zvanoj “Zimovnik” ribolovci su primetili veliku količinu uginule ribe koja je plutala po površini reke!
Prema našoj skromnoj proceni, najmanje nekoliko tona uginule ribe je plutalo u priobalju Dunava – tvrde očevidci ovog nemilog događaja i prave ekološke katastrofe. – Nije naše da istražujemo, ali osnovano sumnjamo da je lokalna fabrika, Industrija hemijskih proizvoda iz Prahova vinovnik ove kastrofe, jer, konstatno u manjim ili većim količinama ispušta otpadne otrovne materije u reku… I da se razumemo, ovo nije prvi pomor, jer se to dešava sve češće, ali je do sada uvek bilo manjih količina uginule ribe…


Lokalni ribolovci tvrde da se zagađenje može osetiti i u vazduhu, tako što iz pravca ove fabrike počinje širenje neprijatnih mirisa, što je još jedan dokaz više ko uništava ekologiju ove sredine!? U isto vreme se pitaju, šta rade nadležni, ako svi u ovom kraju odavno znaju ko je glavni zagađivač prirodne sredine, ali i sve češćeg pomora ribljeg fonda u Dunavu?! Sada, posle ovog najvećeg pomora ribljeg fonda iz Dunava, traže odgovor, da li lokalne vlasti gledaju kroz prste glavnom zagađivaču samo zbog toga što svojim proizvodima značajno doprinosi lokalnoj ekonomiji i punjenju lokalne budžetske kase, pa nadležni zbog toga ovaj problem guraju i dalje pod tepih, praveći se kao da i ne postoji…


Želimo da se o ovim problemima priča, pa smo kao grupa ribolovaca prosledili naš izveštaj sa lica mesta nadležnim inspekcijskim i ekološkim službama, medijima, jer zbog punjenja lokalne kase, ne smemo dozvoliti da se na drugoj strani uništava flora i fauna reke i priobalja, a što će se evidentno desiti, ako se nešto brzo ne preduzme! Mi samo želimo da čitava ova zajednica funkcioniše tako, da niko nikoga ne ugrožava, jer ovo što smo videli zaista ostavlja tužnu sliku na koju nadležni jednostavno moraju reagovati…

 


Sve je očiglednije da se ekološka zaštita reke Dunav, njenog biljnog i životinjskog sveta mora posebnim merama i kontrolama zaštiti. Ali, ne samo deklarativnim merama na papiru, već konkretnim akcijama i stalnim kontrolama na terenu.
Ako ceo svet danas muku muči kako da na što adekvatniji način zaštiti majku prirodu i sve ono što nam je ona podarila, onda sva dela ljudskih ruku i uma moraju apsolutno biti podređena tom cilju. Industrija, kao motor razvoja čovečanstva nikako ne sme biti onaj rušilački faktor koji će uništavati naše prastanište, priobalje reka, kao prve naseobine ljudskog roda…
Vraćanje prirodi jedan je od prioritetnih zadataka modernog doba, jer uništavanjem nje, (ne)svesno uništavamo i sami sebe. Moderno doba elektronike, telekomunikacija mora se povinovati zakonima prirode i “stvoritelja”! U suprotnom, očekuje nas doba u kome ćemo za veoma kratko vreme sami sebe uništiti…

(nastaviće se)

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *