Heroji sa Košara

„Posle 20 godina od zločinačkog napada i NATO agresije na našu zemlju, Srbiji su više nego ikad potrebni mir i jedinstvo“. Ove reči heroja sa Košara penzionisanog potpukovnika Dragutina Dimčevskog iz Đakovice, danima su mi u mislima.
Naši vojnici najbolje znaju šta donose strahote rata i zato treba učiniti sve da nam budućnost gradi rad, a ne rat.
Na prošlonedeljnom mitingu u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ heroj sa Košara je jasno poručio da naši vojnici žele jedinstvenu i hrabru Srbiju kao što su bili njeni borci sa karaule Košare.
Naravno da će srpski junaci i danas i sutra, ako bude potrebno, braniti Srbiju istom hrabrošću, odlučnošću i junaštvom kao što su to činili pre dve decenije.
Ovaj junak sa Košara je istakao da je pravda na našoj strani, i ona božja i ona ljudska.
U svom izlaganju obratio se direktno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kome je zahvalio što je prvi zvaničnik Srbije koji je zbivanja iz 1998. i 1999. nazvao pravim imenom – agresija, i što je prvi među srpskim zvanicima pomenuo i odao počast mučenicima sa Košara i drugih područja gde se ratovalo.
Bitka na Košarama je bila je žestoka borba između pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije i pripadnika albanske terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), podržavane regularnom Vojskom Albanije, pripadnicima francuske Legije stranaca, britanskih SAS specijalaca i NATO avijacijom.
Košarska bitka se vodila oko graničnog prelaza Raša Košares na granici Savezne Republike Jugoslavije i Republike Albanije između 9. aprila i 10. juna 1999, tokom NATO bombardovanja.
Cilj napada sa albanske strane u okviru „Operacija Strela“ bila je kopnena invazija na Kosovo i Metohiju i presecanje komunikacije između jedinica Vojske Jugoslavije u Đakovici i u Prizrenu. Drugi cilj je bio i zauzimanje šireg područja Metohije tokom tog napada. Posle teških borbi naša vojska je uspela da porazi napadače i spreči njihov ulazak na Kosmet.
Pripadnici albanske OVK uspeli su za kratko da zauzmu karaulu Košare zbog artiljerijske podrške Vojske Albanije, podrške NATO avijacije i malog broja naših na tome području koji su morali da se povuku, ali su poraženi u njihovom planu kopnene invazije na tom pravcu uprkos podršci koju su imali.
Ova bitka se smatra jednom najžešćih i najkrvavijih bitaka naše vojske u prošlom veku.
Plan NATO saveza i Albanaca je bio da se poraze jedinice Vojske Jugoslavije na pograničnom prelazu Košare kako bi se omogućio ulazak pripadnika OVK na Kosovo i Metohiju i pripadnika regularne Vojske Albanije, kako bi se otkrile jedinice naše vojske i naterale na otvorenu bitku, omogućivši NATO avijaciji da ih bombarduje, pošto NATO nije imao uspeha u uništavanju kopnenih jedinica naše vojske. Plan je bio da se osvoji Metohija i nanese težak poraz srpskoj vojsci. Ta invazija je potvrda da je tokom NATO agresije došlo i do kopnenog rata.
NATO avioni su žestoko gađali položaje srpske vojske na graničnom prelazu između SRJ i Albanije. Skoro 12.000 NATO vojnika, među njima i 5.000 Amerikanaca stigli su u Albaniju sa više od 30 tenkova i 26 helikoptera „Apača“, dok su kolone albanskih izbeglica napuštale Kosmet.
Na pravoslavni Veliki petak, 9. aprila 1999. godine u tri ujutro počela je masovna artiljeriska vatra sa albanske strane u pravcu karaule Košare. Tokom artiljerijskog bombardovanja, otprilike 1.500 pripadnika tzv. OVK je neprimećeno prišlo granici. Tada je na prvoj liniji bilo samo manje od 200 pripadnika Vojske Jugoslavije.
Tokom noći između 10. i 11. maja NATO avijacija je bacila kasetne bombe na vojnike VJ koji su napadali tzv.OVK pozicije ispod Raša Košaresa, ubivši osam vojnika i jednoga našeg oficira, a ranivši preko 40 naših.
Tokom sredine maja 1999. vodile su se velike bitke za vrh Mrčaj koji je zauzet od strane naše vojske, a tzv. OVK je pretrpela velike gubitke. Tzv. OVK posle velikih gubitaka morala je da se povuče sa tih položaja i naša vojska je zauzela taj položaj i uzela taktičku prednost na terenu za koordinaciju.
Krvava bitka na Košarima trajala je sve do 10. juna 1999. godine kada je i potpisan Kumanovski sporazum i Vojska Jugoslavije i srpska policija se povukla zajedno sa vojnicima koji su učestvovali u bici na Košarama. Prema zvaničnim podacima u ovoj bici ukupno je stradalo 108 srpskih vojnika među kojima i jedan ruski dobrovoljac, a preko 150 naših vojnika je ranjeno.
Hvala Srbiji što ovih dana na dostojanstven način odaje počast svojim borcima, deci i svim građanima koji su za agresora bili legitimni ciljevi, a oni koji se predstavljaju kao lažni borci sa Košara i oni koji omalovažavaju našu žrtvu i borbu jednako su licemerni i zlonamerni kao i oni koji su agresiju nazivali „Milosrdni anđeo“.
Živela Srbija!

Dr Uglješa Mrdić
23.april 2019.godine

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *