Hoće li biti veći odziv birača za  ovogodišnje izbore  za nacionalne savete nacionalnih manjinskih zajednica u Srbiji?

Blizu pola miliona pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica u Srbiji 4. novembra imaće treći put priliku da biraju svoje predstavnike u nacionalnim savetima. Glasaće se za članove ukupno 22 nacionalna saveta, na kojima pravo glasa ima blizu pola miliona ljudi.

Da li će i ovi treći po redu izbori za nacionali savet manjina u Srbiji imati bar malo veći odziv nego prethodna dva glasanja? I šta je uzrok tome?

Odgovori su protivrečni za oba pitanja… Država Srbija sa punim pravom veruje, da će ovoga puta odziv biti znatno veći iz jednostavnog razloga što  želi da se svaki predstavnik nacionalne manjine u Srbiji  aktivno uključi u društveno-politički život ove zemlje, samim tim da bira ali isto tako da i bude biran, kako bi lično odlučivao o svom daljem ekonomskom prosperitetu!

Ipak, ima i onih, koji su mnogo skeptičniji po pitanju izlaznosti, te predviđaju da će na ovim izborima izlaznost ponovo biti slaba!? Kao jedan od osnovnih razloga što će opet biti “ po starom” navode staru boljku: To što uticaj političkih stranaka na ove institucije – ni blizu nije iskorenjena.

– Na koje sve načine bilo koja politička stranka može da utiče na samosvojnost i pravo da bira i da bude biran bilo koji pripadnik nacionalne manjine u Srbiji – pitaju se sagovornici Embarga, baš iz redova nacionalnih manjina. – Naša uloga je da aktivno učestvujemo u političkom životu zemlje, ali isto tako da listom krenemo na izbore i glasamo za naše kandidate za nacionalni savet! Pripadnost bilo kojoj aktivnoj političkoj stranci u zemlji, mislimo da ne može imati taj presudan uticaj da ne izlazimo “ na naše” izbore i da ne glasamo za “svoje kandidate”…

Inače, ovo su jedini izbori u Srbiji koje raspisuje ministar, ali koji nacionalnim manjinama garantuju samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja. Poslednji put, priliku da bira svoje predstavnike, pre četiri godine, iskoristilo je jedva više od trećine registrovanih birača. Resorni ministar uveren je da će ove godine izlaznost biti nešto veća.

– Legitimitet nije upitan ni na koji način. Kada poredimo podatke upisanih u posebni birački spisak 2014. i sad 2018. godine vidi se jedan trend rasta – komentarisao je nedavno pred novinarima  ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

Pobornici nedovoljne političke aktivnosti pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, kad su u pitanju izbori za nacionalni savet, “krivca “ traže baš u državi.

Država, nije dovoljno učinila da motiviše pripadnike nacionalnih manjina da se registruju za glasanje, komentar je  izvršnog direktora Cesida Bojana Klačara, uz opasku, da je  izlaznost bila iznad 50% jedino pre osam godina, kada su održani prvi izbori za nacionalne savete.

-Čim je na neki način opala pažnja i države i međunarodne zajednice, pa i samih manjina, mi smo 2014. godine imali veliki pad. Dakle, država u ovom momentu čini koliko može, ali utisak je da sredstva koja su njima ostavljena za te aktivnosti nisu velika i utisak je da država u najširem smislu može puno da uradi da bi informisala ljude o ovim izborima – tvrdi Klačar.

Najveća zamerka, (koga drugog, nego)  nevladinog sektora na funkcionisanje nacionalnih saveta, međutim, već godinama je ta što, iako na papiru nezavisni, funkcionišu kao partijski plen. Iako članovi saveta formalno ne smeju imati stranačku funkciju, u stvarnosti, iza svakog kandidata stoji određena politička partija.

– Naravno da će neko reći da politika, ili sve je politika i fudbal. Naravno da oni koji žele da na neki način vrše politizaciju, oni to, mogu reći, ili upotrebljavaju ili zloupotrebljava kao mogućnost, i to je na njima i na onima koji za njih glasaju da o tome daju ocenu – branio je državu  Ružić nedavno pred televizijskim novinarima.

Bojan Klačar ipak smatra da se taj politički uticaj nikako ne može eliminisati:

– Ne bi trebalo relativizovati činjenicu da postoji politički uticaj, kao što je vrlo verovatno nemoguće da se taj politički uticaj isključi – smatra Klačar.

Razlog za to, je kaže, jednostavan – iluzorno je očekivati da stranke odustanu od uticaja na ugled koji vođenje nacionalnog saveta donosi, ali nije zanemarlljiv ni finansijski momenat, jer se saveti obilato finansiraju iz budžeta.

E.E.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *