Iz francuske štampe: Totalitarizam okovao Evropu, da okovani ljube okove…

Talas novog totalitarizma je do sada neviđen oblik represije. To nije ni Gulag, to nije ni koncentraconi logor. Novi despotizam odgovara upravo onome što je gorostas nemačke filozofije Fridrih Niče označio kao doba „poslednjeg čoveka“. To je beskrajna masa kvalitativno sličnih ljudi i uzajamno zamenljivih, s uživanjem kao jedinim životnim ciljem, pri čemu je svako nezainteresovan za život onog drugog i u potpunosti posvećen svojim egoističkim ciljevima i ispraznom zadovoljstvu, bez identiteta i tradicionalnih vrednosti, bez mogućnosti, ne samo kritičkog, već bilo kakvog oblika mišljenja i zaključivanja, bez humanističkog obrazovanja, odnosno šire kulture i pogleda na stvarnost. Iznad tog zlatom optočenog stada visi kao Damoklov mač gotovo neprimetna, ali neograničena i tobože zaštitnička vlast. Ona tu masu poslednjih ljudi održava u permanentnom dobu detinjstva i nezrelosti, nudeći im samo krhotine znanja i parčiće uvida u suštinu. Takođe, neprestano ih omamljuje stupidnim spektaklom bez ikakve dramske suštine i moći katarze. Ta omnipotentna vlast svojim podanicima nudi samo zabavu i tako ih onemogućava da misle o bilo čemu drugom. Ona anestezira svest i onemogućava svaki oblik neslaganja. Aktuelni totalitarni sistem je dopadljiviji od predhodnih, on nema obrise krvi i armije mrtvih u svojoj biti, on ne batina, ne hapsi i ne razapinje neposlušne, ali njegove rešetke su čvršće od onih u prošlosti. Tamo je još postojala pobuna kao mogućnost, a ovde ona izostaje. Ovde robovi ljube svoje okove. Najperfidnije je od svega to što se čovekove slobode uskraćuju po etapama, stidljivo, gotovo nežno, tako da i ne primećuješ kako svakim danom postaješ sve više „dresirana gorila“ kaklo je to rekao Gramši i što upravo Levica, a to je najveća bizarnost, dovršava poslednji planetarni logor u ime svetskog kapitala.