Javni servis u službi DOS(OVACA) – ODAVNO izgubio dobar glas!?

Tragom akcije RTS-a, direktnog tonskog cenzurisanja Gorana Vesića:

To što je RTS u direktnom programu (uživo) cenzurisao nastup Gorana Vesića u emisiji „Upitnik“, tako što je tonac spuštao regler i smanjivao ton kako bi se čuo samo glas Dragana Đilasa ,  „riđobradog gusara reklamnog i svakog drugog  javnog TV prostora u godinama žute diktature“ – za ovu državnu televiziju nije ništa novo niti senzacionalno! Navikli su se oni da budu poslušnici raznih moćnika…

Čudi samo podatak, da unazad nekoliko godina oni uporno idu „uz dlaku vlasti“, kao da im je dosadila ona Vukova krilatica o rušenju „TV Bastilje“, pa su rešili da budu Servantesov  Sančo Pansa, ali  sa Đilasovim kopljem okrenutim naopačke?! Neće nam valjda zameriti, ili se nedaj bože uvrediti, jer su oni navikli na pogrde i uvrede, gađanja jajima… I ništa ih do sada nije dotaklo ili ti izbacilo iz koloseka. Oni su, narode, čvrsto rešili da budu iskrena i direktna medijska podrška opoziciji. Kakva god ona bila? I nema veze što su i dalje na državnim jaslama! „Brat Đura će im oprostiti što su ga tukli“!

Svedoci smo dvadeset i više godina kako se ova najgledanija, a samim tim i najsugestivnija televizija na srpskim prostorima koristila u vođenju najviše politike. Koliko je bila bitan elemenat za rušenje vlasti ili pak za održanje na vlasti! Ova televizija je tokom poslednjih tridesetak godina jedina imala dvostruku ulogu: bila je revolucionar i kontrarevolucionar! I narodna sreća i nesreća! Kao oni Sokratovi konji:u trci zajedno beli sreća i crni nesreća! I čas prvi ide ispred drugog, čas onaj drugi pretrči ovog prvog…

Početkom devedesetih godina prošloga veka Vuk Drašković i SPO su jurišali na ovu televiziju nazivajući je „TV Bastiljom“! Vuk je računao, ako sruši ovu televiziju, srušiće i glavno uporište Miloševićeve vlasti. On nije uspeo. Ali, zato su uspeli njegovi opozicioni sledbenici desetak godina kasnije. I za DOS(OVCE) je državna televizija bila „TV Bastilja“. Nisu je doduše zapalili kao Saveznu Skupštinu, ali su skoro linčovali njenog direktora. Samo puka sreća i malo razuma je spasilo život Dragoljubu Milanoviću pred naletom raspojasane rulje željne krvi i osvete za svoj loš život…

I od tada, ova ista državna televizija je, opet bila u istoj službi: državne vlasti. Samo posle 5.oktobra 2000.ona je bila u rukama DOS(OVACA)… Javni servis je samo za tren bio revolucionaran i opet se vratio na staro: opet je postao ( bolje reći ostao) „Bastilja“: samo ovoga puta, sa nekim drugim ljudima na vlasti. Uporno, tvrdokorno  skoro dve decenije čuva spomen i sećanje na dosovske revolucionare… Pa, iako oni odavno više nisu na vlasti, ponajviše zbog ličnih interesa, a mnogo manje zbog bilo kakvih ideoloških zabluda – javni servis tvrdokorno cedi poslednje atome medijske snage ne bi li svoje nekadašnje lažne revolucionare opet vratio na vlast. Hoće opet da budu i oni lažni revolucionari… Servantesa nema na vidiku, ali zato Sančo Pansa ima koliko hoćete…

A, kad ne mogu da zaobiđu u živim emisijama predstavnike najviše vlasti u državi i Beogradu, onda čine očajničke poteze kao ovaj o kome sada pričamo: spuštaju regler, da narod ne čuje glas sopstvene države pred naletom tajkuna, koji se javno hvale „kućama na Senjaku“…

P. J.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *