Jeremić: “Đilasa ne mogu očima da vidim, ali…”!?

“Žuta hobotnica” pod direktnom kontrolom američke administracije:

Koliko je srpska opozicija nisko pala i postala toliko servilna prema zapadnim mentorima i mecenama – ima zaista mnogo dokaza! Kakva je srpska opozicija? Nedorečeni u bilo kom poslu, nedorasli da vode ni mesnu zajednicu, sujetni i alavi do neba, podjednako ne vole ni svoju levu i desnu nogu, a kamo li nekoga sa strane?!

Ali, kad im stigne direktiva “spolja”, onda se bolje od kameleona transformišu u ljubav i toleranciju prema bližnjima, pa i prema političkoj konkurenciji iz redova opozicije…

Tako je to shvatio i razumeo Vuk Jeremić, kome nije bilo mrsko da “poliže i proguta” sve ono što je govorio, a posebno ono što je mislio, (a nikome nije smeo da kaže)  o Draganu Đilasu, čoveku koji ga je “ najurio” iz Demokratske stranke! Poput zemljaka Velje Ilića, pretvorio se “preko noći” u “Đilasovog dupelisca”, doduše sa odstojanja, ali dovoljno blizu da se i dalje oseća zadah netrpeljivosti i još sveže mržnje.

Pre neki dan, Vuk Jeremić se sreo na ručku sa jednim svežim prijateljem, koga bi voleo da vidi u svojoj Narodnoj partiji. Inače Vuk Jeremić sve sastanke sa njemu bitnim ljudima, vodi u četiri oka i uglavnom po kafanama, za vreme ručkova:

– Dobro Vuče, samo mi reci, kako sada možeš da podržiš Đilasa, kad i ja znam šta je tebi uradio lično? – obrati mu se prijatelj u pola ručka u jednom elitnom beogradskom restoranu. – Ja, znajući ko je on, stvarno ne mogu da glasam za nekoga protiv koga sam se borio pre četiri godine! Ne, ja to ne mogu!

Mrtav ladan, Vuk mu je odbrusio:

– Šta ti misliš, da ga ja volim? Da ga ja poštujem? Ma, ne mogu da ga očima vidim, ali situacija je takva da ga moram podržati, da ti sada ne objašnjavam zbog čega je to bitno i ko je to od mene tražio… Ja isto mislim što i ti, ali da bi ovoga skinuli sa vlasti, eto, moram da pređem preko nekih stvari…Bar za sada!

Vukov novopečeni prijatelj ostao je u šoku. Nije hteo da razume toliku meru licemerstva koje može da ima srpksi političar! Način na koji se igraju sa sudbinom jednog naroda je zapanjujući… Shvatio je iz susreta sa Vukom Jeremićem, da njega uopšte ne zanimaju beogradski izbori, da on čeka “veliku utakmicu”, parlamentarne izbore i ubeđen je “ da će ga postaviti” ako ne za predsednika Srbije, ono bar za premijera!? O narodu i ne razmišlja. Za njega je to bezlična masa koja nikada ništa nije konkretno odlučivala!?

P.J.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *