Kad postanemo deo EU, plaćaćemo milionske penale zbog neadekvatne zaštite životne sredine!? (8)

Ima li Srbija finansijskih mogućnosti da stane na put urušavanju ekološke slike naših staništa, posebno kad je u pitanju prečišćavanje otpadnih voda, zaštita reka, njenih priobalnih oblasti, flore i faune, koja svakim danom postaje sve siromašnija…

Problem zaštite reke Dunava kao žile kucavice kompletnog rečnog saobraćaja i vodne infrastrukture ne samo u našoj zemlji ne može se rešavati jednokratnim i vremenski ograničenim potezima.. Za to je potrebna dugoročna strategija koja iziskuje mnogo veća sredstva koja trenutno imaju na raspolaganju lokalne samouprave…

To naravno vrlo dobro znaju i u smederevskoj opštini, pa su zbog toga njihova glavna nadanja i očekivanja uprta u resorno ministarstvo i njihove mere koje jedino mogu da poprave nasleđeno haotično stanje od pre nekoliko godina…

Jer, Iako je izgradnja tih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda  u nadležnosti lokalnih samouprava i njihovih komunalnih preduzeća, najveći broj njih nema ni kapacitete, ni sredstva da se time bavi, i stoga je, prema rečima pomoćnice ministra ekologije u vladi Srbije, na rešavanju tih problema potrebno raditi zajednički.

“Vreme je prolazilo, ti problemi su ostajali po strani, i samo se uvećavaju. Novac koji će nam biti potreban svakim danom postaje sve veći”, upozoravala je u medijima letos Jasmina Jović i dodala, da će Srbija, kada postane članica EU, plaćati milionske penale ako ne bude ispunjavala standarde u zaštiti životne sredine.

“Jeftinije je da sada krenemo sa rešavanjem tih problema, jer će nas svakako sačekati. Ali sve to moramo da radimo, pre svega, zbog nas”, poručila je pomoćnica ministra.

Jasmina Jović navela je i da Srbija od 2010. primenjuje direktive EU u vezi sa zaštitom životne sredine, a da u nekim oblastima ima čak i strože standarde.

Govoreći o nedavno otvorenom poglavlju o ribarstvu u pristupnim pregovorima sa EU, Jović je objasnila da Srbija već štiti dunavske jesetre, kao i morune, a da postoji inicijativa da se zabrani i izlov kečige, jer je uočeno da je njena brojnost smanjena, a da u isto vreme nemamo puno naučnih istraživanja kada je ta riba u pitanju.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *