Kako je „mali od Pozderaca“ radio za ruske interese, a onda „pretrčao“ u krilo Big Bena i Ujka Sema?!?

Koliko treba biti politički prevrtljiv, da u vreme prodaje NIS-a Rusima, budete jedan od ključnih igrača u kadriranju nove (ruske) firme, pa da posle toga pretrčite kod Amera i Engleza, pri tome i dalje verujući da imate podršku „baćuška“ u trci za  „korumpiranu“ čelnu stolicu u UN!?

Da li u svemu tome prepoznajete Vuka Jeremića, više se i ne zna „čijeg čoveka, najnovijeg političkog lakeja iz luksuznog londonskog apartmana“, koji želi da vlada Srbijom!? Ali, ne voljom naroda, iskazanom na izborima, već dekretom i ulicom: nasiljem kao glavnim sredstvom u njegovoj najnovijoj političkoj borbi… Nije li se u njemu  zapatilo i malo komunističke krvi djedova i baba, koji su na pušku i torturu sve osovojili u životu, slepo idući za virtuelnim idealima svojih političkih ideologa idelanog društva, koje niti je ikada postojalo, niti će ikada postojati…

Ali, Vuk Jeremić svoj genetski pedigre i predispoziciju danas odeva u kožu nekakvog demokrate, a u stvari pobornika „CIA-NATO-CNN –N1“satanokratije…

Vuk, a  u koži kameleona, sitne, prevrtljive ćudi…Što bi naš narod rekao „ ne obuva se u jednoj pameti“!?

Dug je put prešao Vuk „Katar-Tači“ Jeremić, od običnog beogradskog srednjoškolca poreklom i od čuvenih komunista Pozderaca, do engleskog djaka, čoveka pripremljenog za visoko društvo.

– Nema tu mnogo filozofije u njegovoj nameštenoj karijeri – tvrde dobro upućeni, koji su radili u „Jugopetrolu“  sa njegovim ocem Mihajlom Jeremićem. – Sve je ipak bio splet nekih nesretnih okolnosti, o kojima ne bih da javno govorim!?  Uz pomoć ondašnjih glavešina u našoj kompaniji, prvenstveno Dragana Tomića, kao jednog od najvećih poltrona bračnog para Milošević-Marković ( o tome je autoru ovog teksta lično podosta ispričaka i lično Mira Marković, pri.aut.), ali i drugih sitnijih poltrončića, Mihajlo je „utekao“, država mu je dala sve uslove, kao da je neki princ, ili prestolonaslednik… Tako se Mihajlo obreo u Londonu u našem predstavništvu, da obavlja veoma ozbiljne poslove nabavki sirovina za potrebe kompanije. Nije teško zaključiti, šta je to značilo za njega i njegovu porodicu sa posebno izraženim komunističkim pedigreom koji im je do tada otvarao sva vrata po Beogradu i celoj državi….Naravno, da  je odmah sina Vuka povukao sa sobom u luksuz tog kapitalističkog zapada, u tu „odvratnu londonsku maglu“…

Tako je počela karijera mlađanog Vuka Jeremića. U izobilju i raskoši o državnom trošku, jer se otac „sklanjao“ i zbog toga debelo opteretio budžet sopstvene firme. Boravak „ u izgnanstvu“ nije mu uopšte teško pao, jer je vredno, poput mrava, gradio veze i vezice, trasirao i sinu put u elitu,visoko društvo kao budućem političaru… Učio ga je „ kako da zarađuje leba bez motike“, pa uopšte nije ni čudo, što se taj veliki stručnjak iz oblasti fizike nikada nije bavio svojim poslom… Nego, se uhvatio da nastavi tamo gde je stao njegov otac:

– Ne znamo kako, ali pouzdano znamo, da je Vuk Jeremić imao veoma bitnu ulogu u prodaji NIS-a Rusima, jer je, nama, iz domaće firme, kada smo pitali rusku stranu, šta će biti sa nama posle prodaje domaće firme, sa veoma viskog mesta rečeno, da „pojurimo vezu kod Vuka Jeremića, jer je on taj koji odlučuje, odnosno može usloviti kod ruske strane koga će od domaćih kadrova zadržati, a koga otpustiti“!? To su činjenice i to javnost u Srbiji uopšte ne zna! Vuk Jeremuić je tada bio „desna ruka“ predsednika Borisa Tadića za sve, pa i posao sa Rusima…

Sve se to dešavalo pre više od 10 godina. Šta se potom desilo i kako je Vuk Jeremić izgubio poziciju koju je imao kod Rusa?

Postoje dve teorije objašnjenja Vukovog  političkog stradanija na Istoku: prema jednoj verziji, Vuk nikada i nije imao podršku Putina i njegovih najbližih saradnika, već se samo oslanjao na odbegle prozapadne  ruske tajkune, koji i nisu imali baš veliki uticaj na Kremlj!?

I po drugoj, koja je možda mnogo realnija, Rusi mu nikada nisu oprostili što je „pretrčao u zapadno krilo“, zaboravljajući ko je njemu, a pre svega njegovom ocu pomogao kad je bilo najteže… To se u svetu „tajnih međunarodnih odnosa, da ne kažemo bukvalno špijunaži“ – ne prašta! Zbog toga Vuk „Katar-Tači“ Jeremić nije postao Generalni sekretar UN!? Rusi to nisu dozvolili, jer su znali da druženje „malog od  Pozderaca“, sa međunarodnom bandom švercera ne može doneti ništa dobro… Naravno, da su imali i informaciju da će pući skandal sa Patrikom Hoom, da će saslušavati i „malog od Pozderaca“…

E.E.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *