Kako su Dragan Đilas i “žuta bratija” sistematski uništavali GSP Beograda: Na  tramvajima maznuli  4 miliona evra?! (1)

FOTO: www.mc.rs

Pljačka Beograda

Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, mašinski inženjer po struci, do te mere je ojadio GSP Beograda, da će skoro svako pomisliti kako to nije mogao slučajno uraditi neko ko je završio Mašinski fakultet, već samo iz debelog ličnog interesa?

Naime,  ucenjivanje ove firme odlukom “ ili uzmite overdraft kredite ( krediti koji se daju  za tekuću likvidnost i uglavnom su vrlo nepovoljni)  ili ključ u bravu”, zatim kupovina španskih tramvaja koji nisu zadovoljavali  ni istrajnošću za beogradske ulice, pa kupovina poljskih  autobusa umesto naših iz Ikarbusa su samo neki poslovi na kojima su se, verujemo, uzele masne provizije, a firma gurala u provaliju…

A, šta tek reći o famoznom Bus-Plusu I nepoznatoj  firmi Apeks sa kojom je, opet, po direktivi iz gradskih  kancelarija  – da se ugovor mora potpisati, bez obzira što su i “dorćolski vrapci” znali da je izuzetno nepovoljan za gradskog prevoznika, da štiti samo interese firme koju  je “izmislio” dvojac Djilas-Šapić, iz vremena “ljubavi i saradnje”…

Printscreen

Sve do sada rečeno je samo delić “poštenog” rada bivšeg gardonačelnika, pa su  građanima Srbije otužne, skoro da ih teraju na povraćanje, njegove skorašnje izjave, kako  je sve radio pošteno i po zakonu: samo zaboravio je gospodin Djilas da ima pregršt dokumenata koji ukazuju na suprotno, što ćemo u narednom period i javnosti pokazati. Zaboravio je da je i nečinjenje gradonačelnika ozbiljan propust koji zakon sankcioniše, a da ne govorimo o pogrešnim ( iznuđenim ili ucenom dobijenim) odlukama… E, samo u jednom je definitivno u pravu: ništa od rečenog i za još mnogo drugih dela, nije sankcionisano!? Država je zakazala, pa je tako bilo moguće da se gube predmeti po gradskim službama, da ih njegova šefica kabineta uzima i nosi kao  lični neseser… I tako dalje.

Zadatak našeg serijala je da obelodanimo istinu, javnosti pokažemo I dokažemo  na koji način je Beograd  stvarno opljačkan na “million načina I fora”, onih koji bi da se vrate: da otmu, ako je još nešto preostalo…

Prva priča

Kako je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sa svojom ekipom kupovao tramvaje za GSP Beograda 2009. Godine?

Naime, ugovor o nabavci 30 tramvaja za potrebe GSP Beograda potpisan je 3.11.2009. između Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Agencije za investicije  i izabranog ponuđača, španske firme “CAF” Padila iz Madrida.

-Sve ono što se oko ovog posla dešavalo budi jasnu sumnju da se neko debelo ugradio u ovaj posao koji su finansirali grad Beograd i kako je prvobitno predviđeno iz fonda Evropske investicione banke – priča sagovornik Embarga, koji je inače bio dobro upućen u ovaj posao. – Konkursnu dokumentaciju bilo je preuzelo 17 zainteresovanih firmi, ali su na kraju ponudu dale samo dve firme: “Caf” I hrvatski “Rade Končar”. Otpale su neke eminentne firme, poput Simensa, Škode,Štablera,  jer, ako hoćete da namestite tender, onda dajete tehničke uslove koje ima “vaš” ponuđač.. I kod njih nema dogovora o ceni. Ona je fiksirana i nema odstupanja, … Ruku na srce, poznate firme su kvalitetne ali  dosta skuplje, a traže i prvoklasne garancije plaćanja, što mi i nismo radi da obezbeđujemo u ovakvim kupovinama…

Bilo kako bilo, Djilas i družina su odlučili da kupe “Cafove” tramvaje iako je ponuda “ Radeta Končara” bila  manja od njihove ponude za 2.232.735 evra! Komisija Agencije  za investicije time je učinila prekršaj, jer nije se rukovodila po Zakonu  o javnim nabavkama, osnovnim kriterijumom za ocenjivanje ponuda, što je i bilo naznačeno u konkursnoj dokumentaciji: a to je najniža ponuđena cena!? Ali, to i nije jedina namerna greška koju je beogradska vrhuška učinila u ovom slučaju:  Obaveštenje o dodeli javne nabavke  ponuđaču je dostavljeno 16.11.2009., u ovom slučaju “Radetu Končaru” iz Zagreba, a već 3.11.2009. je već bio sklopljen ugovor sa “Cafom” Padila!? Što je opet bilo (ne)namerno kršenje Zakona o javnim nabavkama! Ali, kako je gradonačelnik tada bio bog u Beogradu, niko nije smeo da ove prestupe ni spomene, a kamo li da pokuša da ih sankcioniše…

-Naš tramvaj koji je kupljen od “Caf” Padile, je plaćen 2.232.735 evra, bez rezervnih delova – priča mašinski inženjer, Željko Milković, generalni direktor GSP Beograd od 2014.godine. – Naš tramvaj ima pet segmenata ( komponentni) , samo vrata sa jedne strane i jednu upravljačku kabinu. Isti takav tramvaj, od iste firme, znači španske “Caf” Padila u Debrecinu sa takođe 5 segmenata, ali sa dve upravljačke kabine i vratima sa obe strane tramvaja plaćen je 1.850.000 evra?! Šta to znači? Pomnožite ovu razliku  puta 30 tramvaja, pa će svima biti sve jasno!!!

Ali to nije sve o problemima sa španskim tramvajima, ljute se nadležni u GSP Beograd. Kažu, da ti tramvaji imaju “ hiljadu i jednu manu”, bez obzira što im je radni vek do 30 godina I što je garancija 10 godina. Ti tramvaji su šest godina na ulicama Beograda, ali su već  bili na krupnim popravkama… Problem je slaba šasija, mora da se radi spoljna reparacija oplate tramvaja…Za razliku od renomiranih firmi u svetu za proizvodnju tramvaja, “Caf” nema klasično obrtno postolje koje se obrće 360 stepeni, već kruto, koje se obrće jedva nekih 15 milimetara i zbog čega stradaju šasije, jer se sila prenosa prenosi na druge elemente:

-Nismo znali kad je rađen ugovor, da se kod ovih tramvaja svakih 6 godina mora menjati kompletan kočioni sistem i to moraju da idu na reparaciju u Francusku, jer “CAF” samo sklapa delove tramvaja, koje kupuje od drugih firmi, pa je tako kompletan kočioni sistem radio francuski “Faiveli”- jada se direktor Milković. – Reparacija kočionog sistema samo jednog tramavaja košta 75.000 evra, puta 30 tramvaja, pa vidite koliko je to novca koji mi moramo stvoriti, jer je u pitanju bezbednost putnika.To je oko 2.250.000 eura ili ti 272 miliona dinara samo za kočioni sistem. Šta je sa drugim servisiranjima. Podsećam, da su ondašnjem direktoru GSP-a, Slavenu Tici Mašinski i Saobraćajni fakultet uradili elaborate da zbog naših ulica, tramvaj ne sme biti duži od 27 metara! Zbog okretnica, širine koloseka .. Njih to nije bilo briga, pa su kupili tramvaje dužine 33 metra! Zato su morale da se rade neke rekonstrukcije tramvajskih šina na okretnicama… A, tek kakav problem imamo sa svetlosivom bojom sedišta? Već smo na 13 tramvaja promenili sva sedišta. Čeka nas isto i za ostale: koštaće nas 135.000 evra samo zamena sedišta. Eto još jednog priloga kakve su tramvaje kupili…

E.E.

Sutra: Hteo da uništi Ikarbus…

 

Đilas ne odgovara na naše pozive?!

I posle višestrukih pokušaja novinari Embarga nisu uspeli da dođu do gospodina Dragana Đilasa.

Posle duge zvonjave, sa druge strane žice se javljao ženski glas, valjda  posle njegovog preusmeravanja poziva. Samo je  govorila  da će mu poruka biti preneta. Ali, i pored nekoliko  istih poziva i istih odgovora, verovatno iste ženske osobe – on se nije javljao. Tako smo ostali uskraćeni za odgovore na mnoga pitanja…

 

 

Djilasova supruga birala dezen sedišta!

Za kupovinu ovih tramvaja  vezana je i jedna anegdota, kad je bilo pitanje izbora boje materijala na sedištima:

-Došao u firmu gardonačelnik Đilas sa suprugom da odaberu boju materijala na sedištima – priča naš sagovornik iz bivših gradskih struktura. – Gleda njegova ondašnja supruga, mislim da je bila lekar, svetlosivi dezen. Lep na oko, ali… Videvši to, reagovao je jedan od rukovodilaca rečima: “ Ma jeste lep, ali će se brzo isprljati i onda će biti problema”… Supruga je ućutala, dok se na njegove reči brecnuo Djilas: “ Jel ti rekla koja će boja biti? ”..

I više nije bilo dileme. Morali su da poslušaju Djilasovu suprugu!

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *