Kako zaštiti prva ljudska staništa – kolevke civilizacije? (2)

Istorija sveta je istorija priobalja reka. Dunava posebno. Prve ljudske naoseobine su upravo stvorene i razvijane u priobalju Dunava, da bi se do današnjeg doba razvile u prave tehnološke gigante u kojima rade na stotine hiljada radnika.

Upravo zbog svega toga, velika je potreba da se vekovni čuvar i hranilac ljudskog roda na adekvatan način sačuva i očuva za naredna pokoljenja. Upravo i zadatak ovih naših analiza je pokušaj da damo mali doprinos ekološkoj zaštiti onoga što nam je bogom dano i što moramo po svaku cenu sačuvati…

Za početak, dajemo kratki presek slike Dunava kroz Srbiju i njenog značja za razvoj ljudske zajednice… delimično, prenosimo ono što je davno zapisano o Dunavu;

“Dunav, između brojnih rukavaca i bara stvara jedinstvene oaze prirode koje nastanjuju brojne biljne i životinjske vrste. Okružen je očaravajućim predelima, nacionalnim parkovima, vinogradima, voćnjacima, ribolovnim terenima, bujnom vegetacijom na adama, peščanim sprudovima, limanima. Guste šume, veličanstvene klisure i kotline prave su oaze retke flore i faune.
U savršenom skladu sa prirodom, duž dunavskih obala nižu se mnoga naselja velikog kulturnog značaja, rimska utvrđenja i dinamični moderni gradovi.

Dunav je najznačajnija evropska reka i predstavlja evropski saobraćajni koridor 7. Sastavni je deo transevropskog plovidbenog sistema Rajna – Majna – Dunav. Jedna je od najlepših evropskih reka, koja sa 3.505 kilometara plovnog puta povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Dunav kroz Srbiju protiče i dužini od 588 kilometara, preciznije od 1433. do 845, 65 kilometra. Upravo na ovom delu postaje moćan i veliki budući da se u njega ulivaju velike reke : Drava, Tisa, Tamiš, Morava, Nera, Timok…

Ovde se ambijent širokog Dunava koji teče kroz panonsku ravnicu smenjuje brzim tokom kroz Đerdapsku klisuru gde se sudaraju uticaji centralnoevropskih i orijentalnih kultura.
Dunav je u Srbiji sa svojim ritskim predelima, faunom i florom , izuzetno lep i bogat, s druge strane nedovoljno poznajemo i koristimo bogatstvo ove međunarodne reke. Ovim želimo da ukažemo na potrebu veće zaštite i boljeg održivog korišćenja Dunava u Srbiji.

Pri tome mislim na eko i etno turizam, fotosafari, razvoj nautičkog turizma…
Stanište je crnoj rodi, orlu belorepanu, vodomaru. jelenima, divljoj svinji, barskim zmijama i barskim kornjačama, svetu riba, rečnim školjkama, ali i lokvanjima i planktonu.

Posebna pažnja posvećena je specijalnim rezervatima prirode, nacionalnim parkovima i parkovima prirode: Gornje Podunavlje, Karađorđevo, Tikvara, Begečka jama, Koviljsko – Petrovaradinski rit, Fruška Gora, Deliblatska peščara i Nacionalni park Đerdap”…

– Društvo u celini je premalo da sada činilo na ekološkoj zaštiti reke Dunav i posebno njenog priobalja sa svom svojom florom i faunom specifičnom samo za ovu reku i ovaj deo teritorije kroz koji protiče – godinama apeluju brojni ekolozi koji dugo prate zbivanja u ovoj veoma bitnoj oblasti ljudskog življenja. – Činjenica je, da su novonastale ekonomske prilike u zemlji i svetu u poslednjih tridesetak godina učinile da se veoma malo pažnje poklanja prirodi, životnom staništu, pa i našim prapostojbinama… Pohlepa i pomama, stalno iznova novo trčanje za profitom, učinili su da se sve manje pažnje poklanja prirodnim staništima, ekološkoj zaštiti, pogotovo u sredinama sa kojih smo svi mi potekli. Ali, zato moramo iznaći načina i sredstava da “pramajku” sačuvamo, zaštitimo od tekovina modernog doba, tehnocivilizacije u kojoj izgleda sve manje ima mesta za prirodu i njene tekovine…

(nastaviće se)
Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *