Knjige o Beogradu, od Konstantina Filozofa do Gorana Vesića – “Praxisa”

Beograd se ponovo prenuo iz stoletnih snova svojih ranijih vrednih stvaralaca – u književnom prvencu Gorana Vesića,  političara sa izrazito spisateljsko – analitičkim darom! 

Domaća i svetska javnost imaće priliku da pročitaju savršen spoj autorove spisateljske duše, godinama vešto sakrivene u odori vrednog političara, sa ovovremenskim stanjem, našeg i njegovog Beograda. Autor je ostvario veoma jak analitički vez istorije i sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, današnjeg i sutrašnjeg, upravo po meri sopstvenog stvaralačkog opusa oivičen stranačkim idejama partije kojoj pripada.

Goran Vesić nije sebi dozvolio da ga svemoćni duh politike odnese na pučinu politikanstva, neaktivnosti i ležernosti, već je sačuvao sebe od svih zamki modernističkog političkog doba, dajući odušak, prvo sebi, da esejistički oslika grad koji voli i kome veruje, a potom i nama, sugrađanima, čitaocima pruži jedinstven doživljaj neponovljivog sećanja na prošlo, aktuelno sadašnje i vrlo realno buduće…

Možda će kritičari reći, da je njegovo esejističko evociranje prošlog sa projektovanim sadašnjim i budućim isuviše omeđeno njegovim političkim poreklom i delovanjem?! Ali, zar je bitno, kako ste stigli na veliku utakmicu života od onoga što ste u njoj uradili i postigli… 

Goran Vesić je Beograd shvatio kao ulogu života u kojoj mu svakoga dana daje punog sebe, a zauzvrat od Grada koga voli i kome veruje – ne traži ništa! 

Osim, malo čitalačke pažnje u budućnosti, malo iskrenosti svojih vrlih sugrađana. Smelo i odvažno, kakav je oduvek bio ( i biće), daje na čitanje svoje prvo književno čedo. Sudeći po mišljenju onih kojima se veruje – uspeo je!

Predrag Jeremić  

Milovan Vitezović-PREPORUKA KNJIGE O BEOGRADU GORANA VESIĆA

Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstantin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelja zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi.
Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku.
U ovom milenijumu evo i Knjige o Beogradu autora Gorana Vesića.
Knjiga o Beogradu će otpočetka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po izdavaču Prometeju, po slikama akademskog slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi.
Dakle, Knjiga o Beogradu će postati veliki izdavački događaj.


Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu.
U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu.
Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno.


Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati neodvojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija.
Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali i o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo.
I sa tim osećajima treba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba.
Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazivati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije.


Naravno, to može doprineti strasnom prijemu ove knjige, što za knjigu može biti samo dobro. A Vesiću su sporenja uveliko postala sudbina. On je, i da može, neće izbeći.
Akademskom slikaru Nebojši Đuranoviću, koji je za ovu knjigu islikao veliku i raskošnu izložbu slika Beograda, pretvorivši je u galeriju, mogu se predvideti samo zaslužne hvale i veliki uspeh na prodajnoj, već najavljenoj, izložbi.


Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. Želimo joj istu bestseler sudbinu.
Predanost, temeljnost i istrajnost u pisanju za Politiku, Goranu Vesiću se posrećilo i opredelilo ga za knjigu o Beogradu, a možemo već pretpostaviti da on njom počinje svoj opus.
I da zaokružim ovaj zapis od Konstantina Filozofa do Gorana Vesića.

GORAN VESIĆ
Kolumne u „Politici“
POGOVOR

GORAN VESIĆ
Kolumne u „Politici“
POGOVOR

Kada sam pročitao prvih nekoliko Vesićevih kolumni u „Politici“ obradovao sam se što ih piše moj nekadašnji student, a još više što je iz njih jasno isijavala velika ljubav prema Beogradu i njegovoj istoriji. Ipak, bio sam uveren da će taj napor biti kratkog daha, jer ovakve minijature zahtevaju mnogo više istraživanja i pripreme nego što se to vidi na prvi pogled kada se tekst čita. Pogotovo kada u nepuna dva novinska stupca treba sažeti često veoma ozbiljne i sadržajne teme. Odavno je naš ugledni novinar Predrag Milojević govorio da nema dovoljno vremena da piše kratko. Mislio sam da neko ko obavlja svakodnevne dinamične i zahtevne poslove u svome gradu i ko se suočava sa dnevnim izazovima novih problema koji se moraju istog časa rešavati, neće imati vremena i neće biti u stanju da istraje u tim lepo sročenim izletima u prošlost.

Ipak, iz nedelje u nedelju serijal se nastavljao. Iza nekih od priloga je stajao čak i zavidan istraživački karakter, a način na koji se čitalačka publika upoznavala sa odabranim temama je prevazilazio uobičajene novinske tekstove. Očigledna je bila namera autora da u pitkim, ali istovremeno veoma sadržajnim tekstovima, približava širokom krugu građana niz tema iz prošlosti Beograda, da im ukazuje na objekte i detalje pored kojih često prolaze neprimećujući ih i da im objasni događaje koji su se odigrali u blizini mesta gde često šetaju, gde su zaposleni ili u čijoj blizini stanuju. Jednom rečju, da razvija njihovu ljubav, znanje i poštovanje prema gradu u kome žive i prema srpskoj prestonici.

 Svaka od do sada objavljenih Vesićevih novinskih vinjeta je poučna, često aktuelna, a neke od njih su pravi mali ukrasi u tom đerdanu, koji je sada sklopljen u ovoj knjizi koju sklapamo. On urezuje u sećanje i brani od zaborava doprinos ruske emigracije razvoju Beograda i cele Srbije između dva rata u prošlom veku, iznosi u javnost šokantne podatke o našim sugrađanima koji su u vreme nemačke okupacije ubijani gasom tokom transporta od Starog sajmišta do Jajinaca, podseća na dug Srbije i Beograda prema ruskom caru Nikolaju II Romanovu i predsedniku SAD Vudro Vilsonu, u nekoliko priloga odaje poštu i zahvalnost zaboravljenim zadužbinarima i ideji zadužbinarstva koju bi s pravom očigledno želeo da oživi, priča priču o pesmi „Lili Marlen“ koja je prvi put emitovana na nemačkom Vojničkom radiju iz okupiranog Beograda, otkriva istorijat beogradskih kafana, u više svojih priloga slika istoriju i izgled Savamale i Karađorđeve ulice u drugoj polovini 19. veka, podseća nas na trke formule I u Beogradu 1939. godine, na izgradnju stare Šećerane, na istorijat Nušićeve ulice, Zelenog venca, Tašmajdana, Dvorskog kompleksa na Dedinju, na prvog srpskog učenog policajca Tasu o kome je svojevremeno pisao Vesićev profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Živojin Aleksić, čuva sećanje na jednog drugog velikog profesora tog istog, njegovog fakulteta – Gligorija Gigu Geršiću. I ne samo perom, nego i delom, Vesić je doprineo očuvanju uspomene na velikane institucije na kojoj je studirao. Ponajviše zahvaljujući njegovoj istrajnosti i entuzijazmu, u Tašmajdanskom parku, iza Pravnog fakulteta, danas postoji amfiteatar na otvorenom za potrebe akademske nastave, ali i za svakodnevne korisnike, od dece do penzionera, ukrašen bistama profesora Radomira Lukića i Mihaila Đurića.

Vesić se svojim kolumnama predstavlja čitalačkoj publici na potpuno drugačiji način od real-političara kakvim ga javnost percipira. On se ovde prikazuje onakvim kakvim ga pamtim kao njegov profesor. U njegovim vinjetama on se očituje kao rečiti erudita, ustrajni i veoma radoznali intelektualac zainteresovan za dublje slojeve istorije, mnogo temeljniji od onoga što se od političara obično očekuje. Treba odati priznanje onome ko se setio da ove vinjete sakupi na jednom mestu i na taj način sačini ne samo jedan autentični intelektualni profil njihovog autora, nego i sažetu istoriju grada u kome živimo, zbirku podataka iz koje i veliki broj dobro obrazovanih čitalaca ima šta da nauči.

dr Sima Avramović
profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *