Ko je s kim najprisniji i ko je od koga najviše upućen?

Aleksandra Šanjević iz Fondacije za otvoreno društvo i Goran Bašić sa Instituta društvenih nauka na predstavljanju istraživanja 30 septembra 2020.

  •  
  •  

Kakvi su medjusobni odnosi među etničkim zajednicama u Srbiji, posebno u Vojvodini je jedno od gurućih i veoma bitnih pitanja za funkcionisanje modernog građanskog društva. Kvalitet života u 21.veku umnogome neće samo zavisiti od položaja i uloge većinskog naroda već i od mesta i uloge nacionalnih zajednica? Pitanje integracije svake nacionalne zajednice je uslov svih uslova za bilo kakvu dalju razradu ove teme…

Među pitanjima koja se nameću u odnosima u moderenom građanskom društvu je nema sumnje i odnos među etničkim zajednicama. Da li su koherentni ili ne, da li rado prihvataju međusobne odnose na privrednom, političkom i emotivnom planu ili ne, deo je velikog spektra pitanja na koja odggovore traže mnoge naučne studije i najcenjeniji Istraživački centri za etničke odnose društvenih nauka. 

Ovoga puta, prenosimo ono što je zabeležila, autorka  Maja Živanović pozivajući se na septembarska istraživanja samo dve naučne ustanove, a u  kojima su došli do vrlo interesantnih rezultata, koji će zasigurno biti dobra osnova u daljoj razradi mesta i uloge nacionalnih manjina u modernom građanskom društvu. Ovo pitanje je posebno važno za one sredine koje su, poput leopardove kože, prošarane međuetničkim odnosima, poput vojvođanskih gradova Novog Sada i Pančeva kao pravih epicentara tih višeetničkih i međunacionalnih odnosa…  

Rezultati istraživanja o odnosima između etničkih zajednica u Srbiji pokazali su da najveći stepen etničke distance postoji prema pripadnicima romske i albanske nacionalne zajednice i da u isto vreme najmanju etničku distancu Srbi ispoljavaju prema pripadnicima slovačke i rumunske nacionalne manjine.

Kako se objašnjava, cilj istraživanja koje su 30. septembra predstavile organizacije Centar za istraživanje etniciteta i Institut društvenih nauka, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, je bio da se prikupe podaci o međusobnim društvenim odnosima srpske većine i pripadnika sedam nacionalnih manjina – Albanaca, Bošnjaka, Mađara, Hrvata, Roma, Rumuna i Slovaka.

Istraživanje je obuhvatilo period od 10. marta, kada je aktivirana onlajn anketa, do 3. jula, dok je terensko istraživanje sprovedeno od 25. maja do 15. juna. Sprovedeno je na uzorku od 2.494 građana, od čega su 759 pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica.

Aleksandra Šanjević iz Fondacije za otvoreno društvo napomenula je prilikom predstavljanja da je istraživanje urađeno zbog svesti o tome da, kako je rekla, bez socijalne kohenzije društvo nema velike šanse za razvoj.

„A Srbija jeste društvo različitosti. Mi to pitanje smeštamo i u kontekst evropskih integracija, duboko uvereni da je Srbija i dalje na putu evropskih vrednosti“, rekla je ona i istakla da je za Fondaciju važno da se o osetljivim temama ne govori na osnovu utisaka, već na osnovu podataka.

Šanjević je dodala i da je pitanje socijalne kohezije jedno od onih koje će se sve više postavljati Srbiji, pred kojom će biti i sve više zadataka u tom kontekstu.

Infografika:

Položaj manjina u Srbiji

Ona je istakla da su odnosi među etničkih zajednicama takođe bitni i za odnose u čitavom regionu. Istraživači su istakli prilikom predstavljanja nalaza, da oni ukazuju i identifikuju probleme, a da će se objašnjenjima baviti u budućem periodu.

U istraživanju se navodi da, iako je najveća distanca prema pripadnicima albanske i romske nacionalne manjine, stavovi ispitanika pripadnika te dve zajednice ukazuju na socijalnu udaljenost od „drugih“.

Socijalna distanca je najveća u ličnim odnosima – brak i susedstvo, ali je izražena i u drugim odnosima.

Podaci pokazuju da bi manje od trećine ispitanika srpske nacionalnosti prihvatilo brak sa pripadnicima romske i albanske nacionalne manjine, a da bi brak sa pripadnicima ostalih nacionalnih manjina prihvatili u rasponu od 46,5 odsto (Bošnjaci) do 61,1 odsto (Slovaci).