Kolone gladnih odlaze na Sever Evrope (1)

Paraćinski jad i beda „u režiji večitog“ predsednika opštine  Paunovića i „njegovih  talambi“:

Stanovnici Paraćina, ne mogu više da žive od lažnih obećanja, novog(starog) opštinskog rukovodstva i njihovih satrapa, pa odlaze „trbuhom za kruhom“…

-Dogorelo je do nokata, nema se više gde i ne zna se više kako će se dalje opstati i živeti, jer aktuelna – kažu Paraćinci – kao i mnoge bivše vlasti, u mestu na reci Crnici,  besramno i podlo vode stanovnike u ponor i ambis.

Paraćin je na rubu propasti, Paraćin je grad koji umire, može se čuti na svakom koraku, a takvo stanje je rezultat višegodišnje vladavine nesposobnih i samoljubivih političara. Predsednik opštine Paraćin Saša Punović i njemu najbliži saradnici uništili su sve što je u gradu vredelo, nema nekada uspešnih i nadaleko poznatih industrijskih i privrednih giganata, nema fabrika i preduzeća.

U Paraćinu je pustoš, grad je našminkan lažima, a u njemu je stanje kao posle najačeg orkana i uragana. Pustoš.

U poslednjih 17 godina u Paraćinu nije otvorena ni jedna nova fabrika. To je fakat. Kao što je jedina i gola istina da sve što je do pre skoro dve decenije postojalo i radilo jednostavno nestalo.

U proleće prošle 2016.godine dve trećine stanovnika Paraćina na izborima glasalo je za stranke koje su obećavale da će raditi upravo sve suprotno od onoga što se u poslednjih godinu dana događalo i događa. Sadašnja lokalna paraćinska vlast, koja je odavno dobila epitet nesposobne, diktatorske i korumpirane, izgubila je  legitimitet da bude na čelu opštine, da je i dalje vodi.

Tokom prošlogodišnje kampanje predstavnici aktuelne vlasti bili su, (ali samo deklarativno)  protiv sistema koji Paraćin vodi u propast, i čim su (ponovo) zaseli u funkcionerske fotelje, nastavili su po starom – odveli su ga baš u propast. Paunović i njegovi „pajtosi“ vode grad do uništenja, a njegove stanovnike u egzodus.

Paraćin se zbog toga preselio u Švedsku i to zna cela Srbija. Ono što se događa poslednjih godina je najveća bruka u našoj  državi.

Na hiljade stanovnika, pojedinačno ili sa celim porodicama, napustilo je zavičaj – pobegli su iz svog Paraćina koji je postao „grad gladi“, napustili su zavičaj i svoja vekovna ognjišta, gde su im živeli očevi, dedovi i pradedovi. Iz pitome doline Velike Morave morali su, pritisnuti nemaštinom, i u borbi za goli život, da odu na Sever Evrope, u nepoznato. U neizvesnost.

Paunoviću su se u projektu ezgodusa Paraćinaca, čak i dece, svojski pridružili predsednik Skupštine opštine Dragan Mitić Talamba, ali i mnogi drugi, čelnici Paraćina „kupljeni i postavljeni“ na funkcionerska mesta: za većnike i odbornike, ili za direktore opštinskih preduzeća i ustanova.

Za pohlepu te male grupe opštinskih čelnika, obučenih u dresove demokratske stranke i satelitskih grupa građana i minornih partija u vlasti, godišnje odlazi na desetine i stotine miliona dinara iz opštinskog budžeta. A u isto vreme smanjuje se ono što  život znači – izdvajanja za poljoprivredu i njen razvoj. U prošloj godini za razvoj ove oblasti bilo je izdvojeno 35, a u ovoj 2017.godini 25 miliona dinara.

Da li su budžetska sredstva otišla na otvaranje novih radnih mesta? Zna se da nisu, jer posla i zapošljavanja u Paraćinu odavno nema.

Posao za sve u Paraćinu je, osim za najbliže okruženje Saše Paunovića i Dragana Mitića Talambe, koji predvode najkorumpiraniju vlast u poslednjih sto godina – misaona imenica.

U Paraćini godinama nije ralizovan ni jedan program ili projekat zapošljavanja, nije zakopan ni jeda ašov u zemlju, niti  postavljen kamen temeljac. Zna se i zašto – nema procenta za vlastodršce u Paraćinu, nema mogućnosti da se oni bogate i da pune soptsvene džepove, da otimaju.

Dokle će više?

Ekipa portala  Embargo

Sutra: Uskraćivanje pomoći bolesnima?

 

 

Paunović: Nije tačno da smo grad gladnih!?
Potražili smo odgovor i od  prozvanog  prvog čoveka opštine: Zašto je pod vašom skoro dve decenije dugom vladavinom Paraćin postao grad gladnih, nemaštine i beznađa?
– Takve tvrdnje prosto su neistinite. – tvrdi Saša Paunović. –  Većina građana očigledno ne smatra da je Paraćin postao grad gladnih, nemaštine i beznađa, niti da je lokalna vlast ta koja može uticati na ekonomiju jedne zemlje. To i pokazuju iz godine u godinu na izborima gde već drugu deceniju skupštinsku većinu čini isti tim. To uostalom pokazuju i statistički podaci koji govore da je Paraćin jedna sasvim prosečna opština u Srbiji sa prosečnom platom nešto iznad proseka u Pomoravskom okrugu.
Zbog čega se sugrađani iseljavaju “ trbuhom za kruhom“ na Sever Evrope i šta ste im ponudili zauzvrat da ne odlaze?
-Iz istih razloga zbog kojih se iseljavaju iz svih gradova Srbije, pa i regiona. Kao što Vam je možda poznato 2015.god. je godina rekordnog iseljavanja iz svih gradova i opština u Srbiji u poređenju sa bilo kojom godinom od 2000-te. Naime, prema zvaničnim podacima tada se u zemlje OECD-a iselilo oko 58 hiljada građana, više nego što ih živi u našoj opštini. Ove godine Srbija će biti verovatno najgora zemlja Evrope po rastu BDP-a, sa najnižim zaradama, pa se verujem u tome može i tražiti razlog iseljavanja građana Srbije. Inače prema poslednjim rezultatima popisa, koji su jedino i dostupni, Paraćin spada u opštine sa umerenim smanjenjem broja stanovnika u odnosu na prosek, manjim od praktično svih susednih opština, dok povećanje beleže samo najveći centri kao što je Beograd npr. Nikakvi drugi podaci o iseljavanju ni iz Paraćina ni iz drugih opština sem ovih zbirnih koje sam pomenuo i ne postoje.

 

 

Nisam okružen mediokritetima i poslušnicima!
Zašto ste okruženi samo politički podobnim mediokritetima i poslušnicima?
-Ne smatram da sam okružen mediokritetima, a to uostalom ne smatraju ni građani što pokazuju glasanjem na izborima, kako za političku organizaciju kojoj pripadam tako i za druge koje čine godinama skupštinsku većinu. Mnogi rukovodioci službi i direktori ustanova nisu članovi ni jedne političke organizacije, nego profesionalci, pa je netačno i da sam okružen “politički podobnim mediokritetima”. Inače, skupštinsku većinu čini više političkih organizacija, predstavnici tih organizacija nalaze se i na izbornim javnim funkcijama i zastupaju interese građana koji su im dali poverenje, pa se svakako ne mogu nazvati poslušnicima. Lista koju predstavljam nikad nije imala apsolutnu većinu u skupštini pa da se okružujem saradnicima, “poslušnicima”, po mom izboru.

 

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *