KROZ TESNACE SRPSKE ODISEJE

Nije neophodno dokazivati da zadnjih stotinu godina istorije našeg naroda kompletno preslikava dramsku strukturu Homerovog epa. Stvarna iskušenja, užasi i razmere srpskog tragizma, doduše, daleko prevazilaze domašaje antičke mašte. Ali osnovni uslov da se stigne na cilj jeste jasna predstava o karakteru prepreka. U završnom delu svoga novovekovnog putovanja Srbiji je potrebna mudrost nijansiranog razumevanja međunarodnih okolnosti u kojima naša barka treba da dosegne sigurni zaliv na drugoj obali uzburkane vode.
Rešavanje suštinskih pitanja za našu zemlju i naš narod u celini dobrim delom odvija se u veoma složenim, često neprovidnim i teško predvidljivim slojevima međunarodne moći. Otežavajuća okolnost je što se novi geopolitički rasporedi tek uobličavaju. Zatečena interesna, bezbednosna ili ideološka savezništva gube smisao u svetu promenjenih vrednosti.
Indikativan je primer promena koji na svetskoj skali ravnoteže predstavlja Turska u svome novom samoodređenju. Njena današnja pozicija i vrlo dobri odnosi između naših zemalja, međutim, ne smeju da stave u mrtav ugao percepcije razumljivu kompleksnost politike ove rastuće sile prema Balkanu. Ne možemo da očekujemo da će nas bliže ili udaljenije okruženje novom optikom staviti u sam vrh svojih prioriteta. U međunarodnim odnosima ne postoji apsolutni happy end, pa takvo ishodište ne mogu priuštiti ni dugotrajniji i kulturološki i verski bliži partneri Ankare. U takvim okolnostima Srbija danas ostvaruje maksimum političkih, ekonomskih i bezbednosnih interesa sa Turskom, uključujući projekciju razvoja koja organski učvršćuje partnerstvo i obezbeđuje neophodan nivo turske objektivnosti prema neuralgičnim pitanjima Balkana. Ovo je regionalni primer zrelosti današnje srpske politike.
Istovremeno ostvarivanje bezbednosnih i razvojnih interesa naše zemlje predstavlja najsloženiji proračun koji danas postoji u svetu. Srbija je precizno odredila i uspešno realizuje sopstvenu politiku u vrlo suženom manevarskom prostoru između Rusije i Zapada. Beskompromisna podrška Moskve u nekoliko važnih situacija u Ujedinjenim nacijama, pre svega kada je predloženo da budemo stigmatizovani kao genocidni narod i kada je nedavno formirana vojska Kosova, samo je pokazala ozbiljnost srpskog političkog subjektiviteta i podigla nam cenu u svim aspektima prgovaranja sa Zapadom. Vojna neutralnost Srbije, uprkos iskušenjima koja mute razum, pokazala se kao respektabilna pregovaračka pozicija i kao još jedan uspešno savladani tesnac. Ekonomsko partnerstvo sa Kinom ubrzano se razvija, iako podstiče surevnjivost u zemljama okruženja koje su članice EU. Da podsetimo da su učestalo povlačenje priznanja državnosti Kosova, slučajevi UNESKO i Interpol, zbog čega je moćnim albanskim pokroviteljima izlazila para na uši, pokazali da je Srbija danas poštovani i uticajni glas za povratak principa u međunarodne odnose.
Od najveće važnosti za Srbiju je da obezbedi razumevanje Amerike za naše argumente. Transfer vlasti sa prethodne američke administracije na današnju ostavio je džepove takozvane duboke države sa inercijom pristrasnog odnosa prema pitanju Kosova i Metohije. Trebalo je puno političke inteligencije, strpljenja, opreznih i neishitrenih koraka, da se pronikne i prođe kroz višeslojnu i procesnu prirodu američikih političkih institucija i dopre do pažnje predsednika Donalda Trampa. Trebalo je omogućiti da se politika argumenata suprotstavi klijentelizmu albanskih lobista koji u budnom ili uspavanom statusu postoje već decenijama. Jedan od najdelikatnijih uspeha Aleksandra Vučića u kormilarenju državnim brodom Srbije je racionalna i karakterna politika prema Vašingtonu. Prethodnici su se inatili, ponižavali ili ga ignorisali.
Pokazalo se da je put koji nas vodi do punopravnog članstva u Evropskoj uniji složen taman koliko i njena politička situacija. Suočavali smo se često sa nekonzistentnom i neodlučnom politikom Brisela, sa pristrasnim arbitražama, sa zlovoljnim i neobjektivnim procenama naše spremnosti za pristupanje i još mnogo nepravdi koje smo izdržali. Srbija nije tražila privilegije nego principijelnost. Naša šansa je što politički akteri EU, pred izbore za Evropski parlament koji će se održati na proleće iduće godine, u trenutku delegitimizovanih brojnih politika pa i krize zajedničkih vrednosti, pred glasače mogu da izađu samo sa utemeljenim argumentima i programima koji ne krijumčare tuđe interese – pa šta građani izaberu.
U govoru na sednici Saveta bezbednosti UN povodom formiranja kosovske vojske, Aleksandar Vučić je izložio suštinu srpskog stanovišta. Pamfletima oponenata, od Hašima Tačija do njegovih zaštitnika, suprotstavio je političku logiku koja daje prednost poretku, pravu, pravdi i miru nad samovoljom sile.
Kroz „uska vrata“ prolazi srpski brod!

Dragoljub Kojčić, Direktor Zavoda za udžbenike

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *