Kvadrat dogradnje Majdana plaćali  -2.000 evra!? (3)

Vladavinu „žutih“ na Savskom Vencu obeležile su brojne neverovatne  finansijske mućke:

„Đilas end company“, u ekipu se nešto kasnije priključio i privremeni otpadnik, predsednik opštine Savski Venac, Tomislav Đorđević – je verovala da će vladati bar 100 godina i raditi što im je volja! Kao što su i radili…  Istina, ovih dana se opet čuju stidljive najave kako se ista ekipa sprema za izbore, da pokuša ponovo da „zajaše “ Beograd!? Ali, sudeći po tome šta su i kako radili – teško da će na „istu mućku“ opet prevariti građane Beograda.

Jedan od najsavršenijih metoda koje je čelnik opštine Savski Venac, Tomislav Đorđević sa saradnicima koristio za „otimanje para iz gradske kase“ bile su čuvene adaptacije i dogradnje postojećih objekata. Sve je rađeno „zbrda s dola“, mnogi objekti koji su građeni pre 7-8 godina ni do današnjeg dana nemaju  upotrebne dozvole – već je samo bilo bitno uposliti  „svoje firme“ i „ maznuti pare“ na razlikama od stvarne i fakturne cene tokom izvođenja radova…A, tu je Đorđević bio maher nad maherima, vešt, skoro kao i veliki šef, Dragan Đilas?

-Dečiji kulturni centar Majdan ni danas nema upotrebnu dozvolu, a dogradnja i rekonstrukcija postojećeg objekta u Kozjačkoj ulici 3-5 je rađena u leto 2009.godine! – tvrdi sagovornik Embarga.

– Koštao je gradjane Beograda neverovatnih 121 milion dinara!!!  Kada se ova cifra podeli sa 647 metara kvadratnih, prostora za dečije aktivnosti,  ispada da je cena te dogradnje i adaptacije  koštala 187.000 dinara po kvadratu, što je u to vreme (2009.god) bilo  2.100 evra po kvadratu! Da li je i to bilo moguće kod Tomislava Đorđevića i njegove  “poslovne ekipe”? Izgleda da jeste, jer mu je to sve tolerisao  i gradonačelnik Đilas, iako se lično uopšte nisu, ne voleli, nego uopšte ni podnosili!? Ali, za javnost, za kombinacije su bili itekako  složni… Zar ovo nije najbolji primer i dokaz kako su radili, “ruku pod ruku” opštinska i gradska vlast Demokratske stranke?

I stvarno, kad se malo “dublje” začeprka poslovanje  građevinaca, dolazimo do frapantnih podataka, koji samo idu u prilog tezi koliko su pojedinci bili alavi u ovom slučaju:  na gradjevinskim  radovima  suterena i sprata namenjenih sportskim aktivnostima, u Kozjačkoj 3-5 na Senjaku. Na Savskom Vencu PRODAJNA CENA extra lux gradnje stambene jedinice, ne košta više od njihove cene dogradnje i adaptacije postojećeg…

-Samo ako uzmemo podatak, činjenicu, da je cena za grube gradjevinske radove do 400 evra po kvadratu,  jasno je,  da je čak 1.700 evra po kvadratu  isparilo! Za celi objekat od 647kvadrata, “nestalo je” skoro milion i sto hiljada evra!!! – tvrdi sagovornik Embarga, dobro upućen u ondašnja  zbivanja u opštini Savski Venac.

Posle ove „pozlaćene rekonstrukcije i dogradnje“ objekta u Kozjačkoj ulici, opštinari su ugostiteljski deo objekta izdali u zakup  pod posebnim (nesvakidašnjim)uslovima:

-Zakupac dela DKC Majdan,  koji koristi za ugostiteljske poslove i koji redovno izmiruje svoje obaveze, morao je da snosi troškove struje i grejanja celog Majdana!? – tvrdi naš sagovornik. – To je bio uslov opštinskih moćnika,  “ako misli da mu restoran radi i donosi očekivani prihod”….

Ali, ni tu nije kraj ove sage o Đorđevićevim Potemkinovim gradnjama i selima…. Opšte je poznato, da se pre bilo kakvog ulaganja u postojeće (stare) objekte na teritoriji Beograda, pa i cele Srbije, obavezno iz Agencije za restituciju pribavlja dokaz da objekat nema starog vlasnika ili nekog od naslednika, odnosno da li postoji zvanični zahtev za povraćaj imovine?

Da li se to radilo u ovom slučaju, tim pre, što porodica Tešić, koja je pokrenula postupak za povraćaj zemljišta i starog objekta na ovoj lokaciji  – i dan danas živi u neposrednom komšiluku!?

To izgleda, Đorđevića i ekipu nije uopšte zanimalo: njima je bilo bitno da samo nađu način „otimanja velike sume novca iz gradske kase“! Sve ostalo  je obaveza i briga pokradene države….

Majdan je inače gradjen na zemljištu porodice Tešić koja je pokrenula postupak u Agenciji za restituciju, jer im je zemljište nacionalizovano i dato na korišćenje tadašnjoj Upravi za javni interes! Tu je  bila prvo  predškolska ustanova, a kasnije Pionirski centar, pa na kraju Sportski centar to jest  Javno preduzeće Dečiji kulturni centar –Majdan.

E.E.

 

 

 

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *