“LAKI JE MALO NERVOZAN”…

Novinari u Srbiji  na meti političara – siledžija

Rimljani su na lomači spaljivali folozofske knjige Starih Grka, jer su tako lečili  svoje frustracije i iskompleksiranost učenjima i vrednostima ranijih civilizacija! Sinoć, “Laki Topalović”, Dragan Đilas nije na novinare nesnishodljivih medija  izvodio svoje “ koalicione političke lutalice”, jer je i sam bio dovoljno “izobličen”  da ih otera sa svog Izbornog dorćolskog praga. Slično su prema istim medijima uradili Šapić, Radulović, Obradović…

Ali, to nije bila vest za medije, koji su noć ranije najbesprizornije vređali njihove političke protivnike i članove njihovih porodica…Sinoć su i vajna “birokratska i lažna”  novinarska udruženja spavala!  Otišli su na spavanje, jer su “njihovi galoperi optrčali oproštajni krug u Beogradu”. Trčaće opet, ali tek za četiri godine! Za njih i nije bila neka vest više nego ubedljiva pobeda naprednjačke liste u Beogradu!

I tek kasno sinoć – reagovao je UNS! Blago, meko, da se kojim slučajem veliki Đilas ne uvredi, ili nedaj bože ne naljuti! Umesto prave “šibali su ga maslinovom grančicom”!

Od onog drugog, takođe “lažnog” – Nezavisnog udruženja novinara ništa se bolje nije ni očekivalo. Muk i ništa više. Oni ne smeju protiv svojih mentora i njihovih promotera. Sve ostalo za njih i ne postoji. Čak i ako se dogodi. A, po njima, niko nikakvim novinarima ništa nije ni zabranio, jer je Đilas rekao: “ To nisu novinari, nego agitatori diktatorskog režima”. Kao da smo zaboravili kako se on obračunavao čak i sa lojalnim medijima i njihovim novinarima. Za najmanju sitnicu ih je najstrašnije vređao!? Ali, tada je Đilas bio gradonačelnik Beograda, prvi čovek nekada velike Demokratske stranke. Danas, on je komandant bez vojske, vođa bez ideje,  predvodnik šačice “političkih Odiseja” kojima se od Dorćola pričinjava Menhetn i Ist River, a od Dunava,reka Hadson…

Dragan Đilas svoje komplekse i tajnu svoga, u najgorem slučaju  ne(poštenog) dosadašnjeg uspeha i bogatstva – leči ratom sa nesnishodljivim medijima. U tome mu pomažu, sada već trajni gubitnici Radulović,Obradović i Šapić.  Sinoć je kap ličnih frustracija i besa prelila čašu, pa je novinare iz ( po samo njemu znanim kriterijumima) nepodobnih medija – ostavio na ulici. Zabranio im je ulazak u svoj Izborni štab. Zabranio im je da obavljaju svoj posao. Nije dao šansu niti sebi niti istim tim ( po njegovoj frustraciji) novinarima da se poprave, da makar verodostojno prenesu raspoloženje i komentare iz njegovog Izbornog štaba!

Stao je na vrata, u istom stavu “ na gotovs”, kao što je bio, kada je sa vrata  “pozdravljao bivšeg tasta”!? Dragan Đilas je sinoć zgazio demokratiju. Učinio je sebe nedostojnim i gorim nego što je ikada bio: sujetnim, agresivnim, licemernim…Dozvolio je da ga ponese mržnja prema jednom čoveku, prema jednom opšteprihvaćenom sistemu u kome je počeo da vlada rad,red i disiciplina. U njemu Dragan Đilas nije našao sebe, jer je “riđobradi Kaligula” hteo opet da sistem prilagodi sebi! Kao što je bilo do pre četiri godine! Umesto da on bude deo demokratije, demokratija bude njegova autokratija, lična i samo njegova anarhija. A, kad su se time počeli ozbiljno baviti pojedini srpski ( beogradski) mediji – zabranio im je da rade svoj posao!?

Ni Đilas, ni Šapić,niti Radulović nisu naučili da mržnja rađa mržnju, da neprijateljstvo pobedi prijateljstvom, tobožnje nepoštenje poštenjem!

Nisu naučili, a trebali su, da čovek koji mrzi postaje gori od onog koga mrzi! Da je to rekao Sokrat pre 2.500 godina. I to u demokratiji.  Valjda su čuli za Sokrata. A, možda i nisu. Jer on nije živeo u blagostanju, niti se za njega borio. Ove danas, i posle 2.500 godina samo to zanima…

P. J.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *